ARKTIČKA PARTIJA ŠAHA: Da li će Island 2027. postati kapija Evropske unije na severu?

DOK se led na Severnom polu topi, geopolitička temperatura na Arktiku raste. Island, ostrvska država, površine 103.000 kvadratnih kilometara i sa nešto više od 400.000 stanovnika, koja je pre deceniju povukla kandidaturu za članstvo u Evropskoj uniji, nalazi se sada pred istorijskom prekretnicom.

Foto: Profimedia

Prema najavama vlade predvođene socijaldemokratima, građani će najkasnije 2027. godine izaći na referendum o nastavku pregovora sa Briselom. Iako su ekonomski razlozi i stabilnost evropske valute uvek bili u igri, analitičari ističu da ovoga puta glavni pokretač nije ekonomija, već pretvaranje Arktika u novu zonu sukoba velikih sila, gde Grenland postaje ključna figura u opasnoj geopolitičkoj partiji šaha.

Grenland kao okidač za Rejkjavik

Prema analizi portala EU obzerver (EUobserver), interesovanje SAD za Grenland izazvalo je paniku u nordijskim prestonicama, a naročito u Oslu. Londonski Gardijan (The Guardian) i američki Forin afers (Foreign Affairs) pišu da je Island postao talac „nove velike igre“ na Arktiku. Pojačani fokus Vašingtona na Grenland, koji je prerastao iz retorike u konkretne pritiske na Dansku da dozvoli veće američko vojno prisustvo, izazvao je duboku nelagodu u Rejkjaviku.

Profesor politikologije sa Univerziteta Bifrost, Ejrikur Bergman, za briselski portal Euraktiv (Euractiv) ističe da „pitanje Grenlanda primorava Islanđane da preispitaju svoje međunarodne odnose“. Dok je Island decenijama računao na SAD kao ključnog partnera kroz NATO, nepredvidivost Vašingtona i pritisci na susedni Grenland okreću javno mnjenje ka Briselu kao „sigurnoj luci“ koja poštuje međunarodno pravo i teritorijalni integritet.

Vlada u Rejkjaviku strahuje da bi, bez čvrstog institucionalnog okvira Evropske unije, zemlja koja nema sopstvenu vojsku — iako je članica NATO-a — lako mogla postati tek uslužna stanica za američke interese. U tom scenariju, Island bi izgubio suverenitet nad svojim strateškim položajem, zbog čega se Brisel nameće kao „treći put“ — politički štit koji nudi zaštitu međunarodnog prava nasuprot vojnoj moći velikih igrača.

Evropska unija kao arktička velesila

Evropska unija je svesna da bez Islanda, ali i eventualnog povratka Grenlanda (koji je napustio EU još 1985. godine), gubi stratešku težinu u arktičkim pregovorima. Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen nedavno je najavila značajno povećanje ulaganja u polarnu bezbednost, što uključuje i izgradnju flote evropskih ledolomaca. Analitičari ocenjuju da Brisel koristi aktuelni trenutak kako bi investicionim paketima potisnuo dominaciju SAD i Kine. U toj računici, Island postaje nezaobilazna tačka za kontrolu severnih pomorskih ruta i zaštitu podmorskih kablova — segmenta koji za Uniju predstavlja prioritet svih bezbednosnih prioriteta.

Foto: Profimedia

Bitka za Severni prolaz

Otapanje arktičkog leda otvara nove plovne puteve koji skraćuju put od Azije do Evrope za čak 40 odsto. Island je „kapija“ tog prolaza. Nemački Velt (Die Welt) ocenjuje da Evropskoj Uniji očajnički treba Island kako bi imala legitimno mesto za stolom Arktičkog saveta, gde se kroje pravila buduće svetske trgovine.

„Ako Island uđe u Evropsku Uniju 2027. godine, Brisel de fakto postaje arktička velesila. To je potez koji Rusija posmatra sa velikim oprezom, a Kina sa prikrivenim nezadovoljstvom, jer Peking već godinama pokušava da kroz „Polarni put svile“ kupi uticaj na ovom ostrvu“, navodi se u analizi instituta Četam haus (Chatham House).

Ribari protiv Brisela

Uprkos jasnim spoljnim pritiscima, islandsko društvo je i dalje duboko podeljeno. S jedne strane su mladi i urbani glasači koji u Evropskoj Uniji vide stabilnost, dok su na drugoj moćni ribarski lobiji. Prema Euronjuzu (Euronews), islandski ribari strahuju da će im briselska birokratija uništiti nacionalne kvote, koje su kičma domaće privrede.

Šta kažu ankete?

Prvi put nakon 2015. godine, većina Islanđana podržava ulazak u Evropsku uniju. Prema istraživanjima iz januara 2026. godine oko 45 odsto ispitanika je za članstvo, 35 odsto je protiv, dok podršku samom održavanju referenduma daje čak 74 odsto građana. Glavni motivi su zamena nestabilne islandske krune evrom i ulazak pod zaštitni kišobran Evropske unije u slučaju većih sukoba na Severu.

Foto: Piksabej

Ribolov – najveća prepreka

Ipak, put do 2027. godine nije bez prepreka. Prema specijalizovanom američkom portalu Ojl prajs kom (OilPrice.com), pitanje ribolova ostaje najveći kamen spoticanja. Island ne želi da prepusti kontrolu nad svojim bogatim vodama zajedničkoj politici Evropske unije, što će biti glavna tema debata u Altingu (islandskom parlamentu) tokom proleća 2026. godine

Mala nacija pred velikim izborom

Referendum 2027. godine neće biti samo glasanje o ekonomiji. To će biti odgovor male nacije na veliku igru moćnih na Arktiku. Ako Rejkjavik kaže „da“, Evropska Unija će postati ključni igrač na Severu, a politička mapa Atlantika biće trajno prekomponovana.

BONUS VIDEO: 

Preporučujemo

Društvo

1 9

SVETINjA KOJA VEKOVIMA MIROTOČI: Čudesna snaga groba Svetog Simeona u Studenici (FOTO)

26. 02. 2026. u 19:30

Kultura

0 3

BILO JE TO VIŠE OD TELEVIZIJE: Zašto je noćni program JRT-a i danas nedostižan

26. 02. 2026. u 20:28

Politika

10 35

UDAR NA TEMELjE SRPSKOG IDENTITETA: Kako je mržnja blokadera pokušala da ponizi dva veka Matice srpske

20. 02. 2026. u 07:00

Svet

0 12

PLANETA NA IVICI AMBISA: Da li Tramp svesno gura svet u treći svetski rat zbog Irana?

03. 02. 2026. u 14:40

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije