NAŠE DOBRO SLOVENSKO I PRAVOSLAVNO PISMO: Milovan Danojlić - rehabilitacija ćirilice je preduslov duhovnog oporavka i kulturne obnove

NAŠE dobro slovensko i pravoslavno pismo, sa kojim dišemo i pišemo, staro je više od hiljadu godina.

Foto: Arhiva "Novosti"

Nastalo je na jednom od izvora evropske kulture i civilizacije, izdvojilo se iz grčkog alfabeta, da bi ga usvojili i svojim potrebama prilagođavali Rusi, Bugari, Ukrajinci, Belorusi i Makedonci. Ono se uporedo razvijalo na crkvenim i svetovnim poslovima, da bi, u Miroslavljevom jevanđelju iz 12. veka, zasijalo u punoj lepoti. Današnji oblik utvrdiće, početkom 19. veka, Vuk Karadžić.

U 20. veku, položaj ćirilice će se naglo poljuljati i pogoršati. Za to je pre svega kriva pogranična bliskost sa latinicom, iza koje je stajala politička, ekonomska i vojna nadmoć zapadnog dela našeg kontinenta, i osvajačka ćud latinice. Naša kulturna elita, na čelu sa Skerlićem, nije odolela zovu sveprisutne sirene. Za njom su se, iz nepromišljenosti, ali i iz praktičnih razloga, poveli učeni i neobrazovani, evrofili i mondijalisti, građani, pomodari, pa i deo seljačkog naroda.

Tome je doprinela i želja da se približimo jugoslovenskoj braći u zapadnom delu države osnovane 1918. godine. Prineli smo na oltar i tu žrtvu, ne tražeći da nam se, sa druge strane, nečim uzvrati. Državna uprava sve do rasturanja Jugoslavije nije bila svesna opasnosti od kolonizovanja našeg životnog i duhovnog prostora. Verovali smo u budućnost, a ona je izostala. Našli smo se, pre tridesetak godina, sa svojom sirotinjom, sa svojim rešivim nevoljama. Među njima je bila i ćirilica.

Polako, i pomalo nevoljno, uviđamo da je ona naša sudbina. Da joj se valja vratiti kao bitnom obeležju identiteta. Da su njena osnovna ljudska prava bila zapostavljena i pogažena. Njena rehabilitacija je jedan od preduslova našeg duhovnog oporavka, naše kulturne obnove, za šta je, pre svih, zadužena država. Ćirilicom, kao nezamenljivim instrumentom opštenja, moraju se služiti sve državne uprave, administracija, policija, sudstvo, i, dakako, školstvo, od osnovnih do najviših obrazovnih ustanova.

Foto: M. Labudović

Pojedinci mogu kako hoće, deo medija kako nađe za shodno, prema svojim težnjama i uverenjima. Mondijalistička štampa, kao i elektronski mediji finansirani iz inostranstva, prirodno se služe latinicom, znaju šta i za koga rade. Problem su oni koji se ispomažu latinicom iz puke lakomislenosti, iz neznanja, ili pomodarstva.

Oporavak ćirilice je deo jednog šireg i dubljeg programa, čiji je cilj dolaženje sebi. To će potrajati, tek, ne treba sumnjati u dobar ishod.

Preporučujemo

Kultura

4 6

MATIJA BEĆKOVIĆ ZA “NOVOSTI”: Moglo bi se desiti da Hrvatska pre usvoji zakon o ćirilici nego Srbija

06. 04. 2021. u 10:19

Društvo

1 0

DRŽAVI NE TREBA ZAKON O ĆIRILICI: U Sekretarijatu za zakonodavstvo kažu da je za zaštitu pisma dovoljna strategija razvoja kulture

03. 04. 2021. u 10:00

Društvo

2 1

TRAŽE ALIBI DA NE BRANE ĆIRILICU: Lingvisti kritikuju stav Sekretarijata za zakonodavstvo, koji je odbacio Predlog zakona o jeziku i pismima

02. 04. 2021. u 10:00

Crna Gora

0 2

VRAĆANjE ĆIRILICE U CRNU GORU: Poslanici DF podneli Predlog zakona o ravnopravnoj upotrebi dva pisma

01. 04. 2021. u 17:30

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije