TV KRITIKA: Knez Romanov - srpski zet

"Brak Jelene Karađorđević (1884-1962), ćerke kralja Petra I Karađorđevića i Joana Konstantinoviča Romanova bio je brak iz ljubavi, što je predstavljalo pravu retkost među aristokratijom tog vremena.

Foto RTS

Dinastija Romanov je Rusijom vladala više od trista godina, sve dok boljševici nisu pogubili poslednjeg ruskog cara Nikolaja Drugog i njegovu porodicu, kao i ostale članove dinastije. Među njima je stradao i Joan Konstantinovič Romanov, suprug Jelene Karađorđević, inače knez carske krvi, (praunuk cara Nikolaja I B.Z.). Ovo je bio najkrvaviji pir u ruskoj istoriji čime je prekinuta ljubav ovog rusko-srpskog para.

Tako počinje naša priča o Jeleninom životu u Rusiji, zbog koje je ekipa RTS-a putovala na snimanje u Petrograd. U ulozi naratora, istoričar prof. dr Aleksej Timofejev vodi gledaoce kroz Petrograd tragom istinske ljubavi Jelene Karađorđević i Joana Konstantinoviča Romanova u doba velikih previranja i ratova", kaže scenarista i reditelj Ranka Jakšić, koja nam se već predstavila kao autorka dobrih filmova iz zajedničke srpsko-ruske istorije (o Ani Jakšić, srpskoj kneginji i babi Ivana Groznog i o Kantakuzini, Katarini Branković, ćerci despota Đurđa Brankovića).

Ali ovo nam se čini ponajboljim njenim ostvarenjem, jer se već iz kratkog sadržaja, koji je sama ispričala, vidi da objedinjava tri bitne tačke dobre TV mini-serije ili proširene dokumentarne drame, gotovo nepostojeće na našim ekranima. Nagledali smo se svakakvih žanrovskih hibrida kojima je nakrcan naš žalosni TV program, od ideoloških bemislica i laži iz Brozovog života (u igranom programu) do praznih bućkuriša i nabacanih i isprevrtanih slika stvarnosti (u tzv. dokumentarnom programu), koje ne služe ničemu.

Stoga rad Ranke Jakšić predstavlja redak izuzetak i pravo osveženje u domenu profesionalne umetničke prakse.

Prvo, televizija ovakvim sadržajem ispunjava svoju potpuno zanemarenu kulturno-istorijsku misiju kad je u pitanju nacionalna baština i podseća nas da Javni servis, između ostalog, povlači ogromna sredstva upravo zbog ispunjavanja ove svoje obaveze. Osim toga, televizija je privlačna kad istražuje, otkriva nepoznato ili drugu stranu poznatog, kad pronađe i predoči nam skrivene strane onog što nam se čini izvesnim, kad nas povede pravcem istinskog pronalaženja naličja stvarnosti.

"Romanovi" su primer ovakvog žanrovskog opredeljenja: ljubavna romansa u svetu dvorova i prave visoke aristokratije, koja se događa u nama poznatoj, više ili manje domaćoj sredini, u kojoj vidimo i prve filmske slike svoje prestonice (snimci prvog srpskog filmskog producenta Svetozara Botorića, u kojima se naši junaci vide i na filmskom platnu, 1911 na Banjici) i autentičnog dvorskog asemblaža carskog Petrograda od Zimskog dvorca do Peterhofa, Mermerne palate i Pavlovska, kroz koje nas vodi odličan domaći istoričar ruskog porekla.

Kroz sve to Jakšićeva provlači jednu ljubavnu priču koja nimalo ne liči na gomilu sličnih kvaziaristokratskih stereotipa iz industrijskih zona Inglvuda ili Holivuda ili čak Mosfiljma, kojih smo već siti i koji svi liče jedan na drugi. Ovde je u pitanju zašećereni svet koji se iznenada pretvara u pravu tragediju. Poslednji carski Romanov, za koga nismo znali da je "naše gore list", rađa se uoči revolucije od srpske majke, koja se u metežu antihristovog kastiga bori da pronađe i spase svoju decu, što joj uz pomoć brata (kralj Aleksandar Karađorđević) i srpskog poslanika (Spalajkovića, koji je rekao da će pljunuti Lenjinu u lice!) nekako i uspeva; ipak, dakle, kakav-takav TV hepiend.

Evo dramaturgije neobične TV novele koju kao da piše život sam! (Bilo je tu otkrića i za mene: saznao sam da poslednje groblje Romanovih nije u Šangaju, koje sam posetio, nego u Pekingu, pored kog sam prošao ne znajući da je i ono do temelja srušeno u doba "kulturne revolucije" šezdesetih; itd). Užasna smrt rođaka carske porodice u Alapajevsku, u istom danu kad i ubistvo carskih mučenika u Jekaterinburgu, što je sve istraživao general Diterihs, heroj sa Solunskog fronta, otkrivaju svu punoću čudovišne hazarske zavere. U tom pogledu naši "Romanovi" mogu da se mere sa svetskim produkcijama ove vrste, iako prolaze nezapaženo pored savremenog gledaoca koji beslovesno zuri u svoju katodu i čeka nastup "elite" našeg doba.

Drugo, ova dvodelna serija ima precizan "tajming". Iako "puni dušu" gledaoca bogatim i lepo slikanim prizorima kojima je vraćen carski sjaj, ona pronalazi pravu meru i vešto koristi ravnotežu stvarnosti i naracije (ne fikcije, koje uopšte nema, jer se navode samo činjenice).

Treći važan balans: u pitanju je razumno korišćenje digitalnih efekata, koji su prisutni ali nam nikada ne dosađuju: nema egzibicije, nema napasti veštačke inteligencije koja odavno preti da potpuno istisne kinestetički utisak, inače bit svake pokretne slike. Neki novokomponovani genije lako bi pretvorio ovu sagu u pretencioznu i drečavu tv kičericu. Uzdržavanje od poplave digitalnih atrakcija, a korišćenje efekata u funkciji TV naracije, svedoči da Ranka Jakšić spada u retke naše autore svesne prvih postulata savremene televizije. Kao što vidimo, imamo svetske teme i unikatne izazove.

Nadamo se da je Jakšićeva na tragu novih otkrića, koje će nas zabaviti ali i oplemeniti.

Preporučujemo

Kultura

0 0

INSTITUCIJA KOJA ČUVA NAŠ IDENTITET: Obeležena stogodišnjice Arhiva Vojvodine (FOTO)

19. 05. 2026. u 16:44

Kultura

0 0

U BEOGRADU SE SNIMA FILM "2034": Holivudska glumica već u Srbiji

19. 05. 2026. u 11:16

Kultura

0 0

LEPOTA OSLONjENA NA DALIJEV SVET: Slavna koreografkinja Anabel Lopez Očoa u SNP predstavlja svoj baletski triptih

18. 05. 2026. u 21:27

Kultura

0 0

BARBRA STRAJSEND OTKAZALA DOLAZAK U KAN ZBOG POVREDE KOLENA: Ipak dobija počasnu Zlatnu palmu na festivalu

18. 05. 2026. u 13:53

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije