POGLED ISKOSA - Sećanje na Ohridskog

NA kraju prošle godine od posledica virusa korona za sedam dana zauvek je otišao jedan od najvećih makedonskih slikara Dragan Spaseski (1960-2020), koji je u čast grada za koji se tvrdi da je imao 365 crkava uzeo pseudonim Ohridski.

Foto privatna arhiva

Bio je mnogim nitima vezan za srpsku sredinu. U Beogradu je služio vojni rok, odlično je govorio srpski, često je bio gost viđenih ljudi u našem gradu, jedan od najboljih ovdašnjih uramljivača slika Radomir Čačić radio je za njega a kao obrazovan slikar, oslanjao se na srpsko izdavaštvo. Momčilo Moša Todorović, poznat po svojoj galeriji i izdavačkoj kući "Radionica duše", organizovao mu je u beogradskom Kulturnom centru "Guarnerius" samostalnu izložbu na kojoj je na otvaranju govorio dr Stanislav Živković, a u toku su bili pregovori da mu se u "Galeriji 73" priredi još veća izložba. "Matica Makedonska" iz Skoplja objavila je 2014. godine monografiju koja kao podnaslov ima "Ohridska Madona" po tekstu u knjizi jednog beogradskog likovnog kritičara.

Slikarstvo Ohridskog velikim delom čine porodični i portreti prijatelja i tehnički zahtevni prikazi ljudskih figura. Nije reč samo o intimnom štafelajnom slikarstvu u tradicionalnom duhu najboljih evropskih sadržaja. Slikar je obnovio zaboravljenu tematiku, portrete malo ko danas ume da slika, a kamoli da kao on aktuelizuje renesansnu ili estetiku simbolizma. Ponovo je likovno važan muzejski ton na pozadini slike, istaknuto je ne ugledanje već učenje od starih italijanskih i holandskih majstora kao i iluzionizam bliži renesansi i baroku nego dvadesetom veku. Pojavio se umetnik koji deluje u duhu retro-estetike, poseže za prošlim vrednostima ali nije nazadan. Malo je savremenih slikara na tako siguran način uznelo večni motiv - majčinstvo, majku i dete, Mariju i malog Isusa, malo njih uopšte drži do ljudskog. Umetnik predstavlja svoju porodicu na univerzalni način, svestan večnih ali ugroženih vrednosti, slikarstvo je posvećenje tajni i izraz ljubavi, jer je samo po sebi čin vere. Madona i dete - zato što je Hristos u svakom čoveku i zato što sve potiče iz porodičnog kruga. Na slikama ne rešava samo najteže, psihološke probleme karakterizacije, već i anatomske i kompozicione, postavljajući figuru u pejzaž. Na njegovim delima pejzaž ima takođe simboličko značenje, osim formalnog isticanja likova predstavljenih u pravom planu. Mistični pejzaž odgovara svetoj porodici, nisu u pitanju bilo koje ličnosti već one sa kojima je slikar sudbinski povezan. Figure lebde ili se kreću u prostoru, osećanje je melanholično, a likovi levitiraju kao anđeli obavijeni plaštovima. Levitacija je u umetnosti uvek bila izraz duhovnih moći, naglašena u fantastičnom slikarstvu od Hijeronimusa Boša do Salvadora Dalija. Prizori Ohridskog često su nokturalni, noć je vreme kada popuštaju racionalne stege a duhu se otvaraju prostor i vreme.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije