BRIGA O SRPSKOJ KNJIŽEVNOSTI: Milivoj Srebro, profesor srbistike na Katerdri za slovenske studije na Univerzitetu Bordo Montenj

Ni Nobelova nagrada nije garancija za uspeh u zemlji Balzaka i Flobera.

FOTO: Privatna arhiva

To u knjizi "Ivo Andrić u francuskom ključu" o našem nobelovcu piše profesor srbistike na Katedri za slovenske studije u Bordou, dr Milivoj Srebro. Upravo je ova njegova knjiga nedavno dobila nagradu "Đorđe Jovanović", koja se dodeljuje za najbolje delo iz oblasti književne kritike i esejistike u protekloj godini.

- Ovu uglednu nagradu shvatam kao podršku mojim istraživačkim aktivnostima na promociji nacionalne književnosti u Francuskoj, zemlji koja igra važnu ulogu kulturnog medijatora u promovisanju značajnih pisaca iz tzv. "malih književnosti"– kaže Srebro za "Novosti".

Knjiga "Ivo Andrić u francuskom ključu" je, ukratko, priča o prevođenju i čitanju našeg jedinog nobelovca, o ćudima francuske kritike koja je znala da sa oduševljenjem pozdravi neka njegova remek dela, ali još češće da ga ignoriše i prećuti.

- Prevodi Andrićevih prvih romana su se pojavili u Francuskoj pre čak sedamdeset godina, ali je njegovo prisustvo u ovoj zemlji do danas ostalo diskretno i slikovito podseća na reku ponornicu. Postojana je, neprestano se čuje njen tihi šum, i samo kad izađe prevod neke od velikih Andrićevih knjiga, poput romana "Na Drini ćuprija" i "Travnička hronika", dolazi do erupcije i izlaska na površinu. To onda izaziva opštu pažnju kritike i čitalaca, da bi se opet vrlo brzo sve stišalo i ta tiha ponornica diskretno nastavila svoj tok – kaže naš sagovornik.

Ta slika ponornice bi ujedno mogla biti, ističe profesor Srebro, i metafora za recepciju celokupne srpske književnosti u "velikom svetu". Jer, Andrićev slučaj, odnosno sudbina velikog pisca na simboličan način odražava i sudbinu književnosti iz koje potiče.

Nedavni profesorov boravak u Beogradu, u vreme Sajma knjiga, dogodio se iz dva razloga: osim prisustva na dodeli pomenute književne nagrade, učestvovao je i na promociji svoje druge knjige objavljene ove godine,  "Književnost krize" (KOV, Vršac). Ova knjiga eseja posvećena je srpskoj književnosti osamdesetih godina. Reč je o izboru tekstova koje je objavio još pre odlaska u Francusku, i to uglavnom u "NIN-u". U to vreme je u jednom mandatu bio i član žirija za "NIN-ovu nagradu". Zanimljiva je sudbina ovog rukopisa.

- Knjiga je praktično bila pripremljena za štampu još pre nego što sam došao u Bordo. A onda je izbio rat. Jedan deo moje književne arhive je ostao u Bosni, u porodičnoj biblioteci, a drugi deo kod prijatelja na Avali. Bio sam ubeđen da je rukopis nestao u plamenu kada je naša kuća u Glamoču granatirana i izgorela 1995. pred "Oluju". Kada sam, međutim, pre dve godine otišao na Avalu da preuzmem knjige koje su tamo bile sklonjene, sasvim slučajno sam ga pronašao, zapanjen, ali i obradovan činjenicom da je „preživeo“. 

Zanimljiva je i životna priča profesora Srebre. Kao što svedoči knjiga "Književnost krize", tokom osamdesetih je bio veoma prisutan u literarnom životu Srbije i Jugoslavije kao aktivan književni kritičar. Imao je svoju stalnu rubriku u "NIN-u", i često je učestvovao u književnim emisijama na televiziji i radiju. A onda je naglo "nestao“ iz srpske književnosti. Bilo je to početkom devedesetih, kada je dobio posao lektora na univerzitetu u Bordou.

- Imao sam plan da tokom boravka u Bordou sakupim materijal za knjigu o recepciji naše književnosti u Francuskoj, i da se vratim. Ali, okolnosti su odlučile drugačije. Izbio je građanski rat i našao sam se u poziciji apatrida. Tako se moj privremeni rad u inostranstvu produžio, evo, sve do danas.

O tome je svojevremeno pisao i u svojoj knjizi "Krajina je pala, maske takođe - zapisi jednog apatrida".

- Tokom devedesetih našao sam se ne samo u geografskoj izolaciji, nego i u kulturnoj, bez mogućnosti da ostanem u kontaktu sa književnom scenom u Srbiji. Shvatio sam tada da ću morati da pređem na pisanje na francuskom jeziku, kako bih profesionalno i intelektualno opstao. I bacio sam se svom energijom na promociju naše književnosti u Francuskoj. Prihvatio sam to kao svoju novu misiju, svoj put.

Taj „misionarski“ put kojim profesor Srebro ide više od tri decenije, pokazao se kao dobar izbor. Dokaz za to su mnogobrojni projekti i publikacije na francuskom koje je realizovao sam, ili u saradnji sa saradnicima. Od 2011. uređuje i portal "Serbika", a 2013. pokrenuo je i istoimeni elektronski književni časopis. Trideseti jubilarni broj je u pripremi.

- "Serbika" je jedan od najambicioznijih projekata koje sam uspeo da realizujem. Koncipiran je, da neskromno kažem, kao svojevrsna mala enciklopedija na francuskom za srpsku književnost i kulturu. Koliko je meni poznato, reč je o jedinstvenom projektu ove vrste za promociju naše nacionalne književnosti u inostranstvu – ističe.

Pored istraživačkog rada, profesor Srebro redovno drži i predavanja iz jezika, književnosti i civilizacije Južnih Slovena.

- Univerzitet Bordo Montenj je među onim francuskim institucijama gde se srbistika najduže izučava. Katedra je osnovana u okviru jugoslavistike još 1951. godine. Došao sam kao lektor, ali sam u međuvremenu dobio stalno mesto profesora. Tako sam nasledio katedru koju su pre mene vodili ugledni slavisti, profesori Žorž Lusijani i Žan Deska – kaže Srebro.

Tako su i srpski jezik, kultura i književnost očuvali svoje mesto pod suncem u Bordou.   

DELA

Milivoj Srebro je na srpskom jeziku objavio knjige "Roman kao postupak" (1985), "Mali vavilonski listar" (1991), "Andrić u francuskom ključu" (2025) i "Književnost krize" (2025), a na francuskom "Antologiju srpske pripovetke 1950-2000" (2003), "Krajina je pala, maske takođe - zapisi jednog apatrida" (2006) i "Bibiliografiju srpske književnosti u Francuskoj: 1945-2004"(2004).

LUK SE ZATVORIO

Srebro je upravo završio novi projekat na kom je radio četiri godine i koji bi, kako ističe, trebalo da bude kruna njegovih aktivnosti.

- Reč je o "Antologiji srpske književnosti od 13. do 20. veka" koja se trenutno nalazi u štampi. Sačinjena je od dva toma, ukupno preko 600 stranica, i pokriva ceo istorijski tok naše književnosti: počinje sa Svetim Savom, a zaršava se sa Goranom Petrovićem i njegovim romanom "Opsada crkve Svetog spasa", gde je jedan od junaka upravo Sveti Sava. Taj luk, dug osam vekova, povezuje početak i kraj ovog meni izuzetno dragog književnog dela. 

Foto: Goran Čvorović

Foto: FOTO: Privatna arhiva

POGLEDAJ GALERIJU

Preporučujemo

Kultura

0 0

REGE LEGENDA DžIMI KLIF PREMINUO U 81. GODINI: Bio je jedan od najzaslužnijih za proboj muzike sa Jamajke na svetsku scenu

25. 11. 2025. u 12:01

Kultura

0 2

DEJVID KAMERON IMA RAK: Lekari mu otkrili strašnu dijagnozu

23. 11. 2025. u 22:40 >> 22:42

Kultura

0 0

OTVARANjE IZLOŽBE SLIKA MAKEDONSKIH AUTORA "OTKRIVANjA" IZ PRIVATNE KOLEKCIJE IGORA STANKOVIĆA

21. 11. 2025. u 14:27

Kultura

0 0

MILOŠ ŽIVANOVIĆ DOBITNIK KNjIŽEVNE NAGRADE „JOVAN POPOVIĆ“: Nagrađena poema „Obale dobre vode“

18. 11. 2025. u 13:54

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije