BORIO SE PROTIV ZABORAVA: Omaž prof. dr Zoranu Đeriću na Festivalu festivala u Trebinju

VEČE uoči početka 68. Festivala festivala u Trebinju preksinoć je bilo obeleženo sećanjem na prof. dr Zorana Đerića (1960-2024), dugogodišnjeg člana Umetničkog saveta ove manifestacije, uz posthumno predstavljanje njegova dva dela: "Smisao drame" (teatrološke studije) i "Eberečke, eberdu", knjige poezije za decu.

Sa književne večeri u Trebinju u čast Zorana Đerića, foto privatna arhiva

Prijatelji, kolege i dugogodišnji saradnici ni godinu dana posle njegove smrti ne mire se sa njegovim nenadanim odlaskom, a da je za sobom ostavio veliku prazninu, u njegovom slučaju je sve, samo ne fraza...

- Srpsko pozorište ostalo je bez jednog izuzetnog stvaraoca, vrednog, pozdanog, iskustvenog teatrologa, savesnog i stručnog istraživača i naučnika. Bio je jedan od posvećenijih pripadnika Odeljenja za scenske umetnosti i muziku Matice srpske, od onih koji nije skrivao da mu je to čast, ali i malobrojnih koji je svojim članstvom činio privilegiju samom odeljenju - istakao je teatrolog Zoran Maksimović, nekadašnji direktor Pozorišnog muzeja Vojvodine. - Bavio s teorijom i praksom teatra. Pesnik, esejista, prevodilac, teoretičar književnosti, književni kritičar, antologičar, univerzitetski profesor, autor, priređivač i prevodilac više od 70 knjiga.

Đerić je, podseća Maksimović, u tri mandata upravljao Pozorištem mladih u Novom Sadu, devet godina proveo je na čelu SNP, a jedno vreme i kao pomoćnik direktora Sterijinog pozorja i urednik njihove izdavačke delatnosti, glavni i odgovorni urednik časopisa "Scena". Predavao je na Akademiji umjetnosti u Banjaluci, na katedri za istoriju i teoriju filma i teatra, dramaturgiju i produkciju.

O banjalučkom periodu i doprinosu pozorišnoj umetnosti u Republici Srpskoj svedočio je teatrolog Luka Kecman:

- Na Akademiju umetnosti u Banjaluku, došao je 1994, a kakav je bio profesor i predavač svedoče njegovi studenti. Kao rukovodilac, dekan, prorektor, dobijao sam samo reči hvale. Jednom sam se slučajno zadržao ispred vrata i osluškivao kako mu to polazi za rukom - dobrotom i strpljenjem da čuje sve i svakoga, znanjem i mudrošću da odvoji bitno od nebitnog, blagošću i nežnošću da iskaže sve istorijske istine i ogromnom ljubavlju za one koji su za njega predstavljali početak i kraj novog sveta. Vrlo brzo je postao i tačka oslonca kolega iz Dječijeg pozorišta RS, Lutkarskog bijenala u Bugojnu, Festivala festivala u Trebinju.

Nesporno je malo dela kao što je Đerićev "Smisao drame", nastavlja Kecman. Knjigu je pripremao temljno, a naziv je odabrao referišući na Jocu Savića, čuvenog i zaboravljenog reditelja, koji je po mnogo čemu zaslužan, posebno kada je reč o tumačenju Šekspira. Zato mu je posvetio prvi i najveći deo u knjizi, a potom govori o smislu dramaturgije, smislu libreta, smislu festivala, smislu kritike... Poslednji tekst ima naslov "Srpsko narodno pozorište u nacionalnom i regionalnom kontekstu", što je predstavljalo neku vrsta njegovog ekspozea, odnosno plana rada u SNP.

- Mi, zapravo, imamo kulturu "nesećanja", ne vodeći računa gde smo i koje ljude imali, zato je pored Joce, u ovu knjigu uvrstio Atanasija Nikolića, Lazara Telečkog i njegove potpuno zaboravljene drame, zenitistu Ljubomira Micića... - naglašava Kecman. - Kada je u pitanju operska dramaturgija, pisao je o smislu libreta, zatim o pozorišnom plakatu, baveći se sjajnim novosadskim slikarom Radulom Boškovićem i njegovim delima. Prvi put ćete upoznati Đerića i kao polemičara koji postavlja vrlo ozbiljna, suštinska pitanja.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije