LEGAT U SANU POVODOM VEKA SLIKARA: Retrospektiva "Pomerene granice prostora" posvećena opusu akademika Stojana Ćelića (1925- 1992)

PROSTOR me je interesovao i danas je za mene nezaobilazan problem.

Foto Galerija SANU

Prostor je fikcija i realnost istovremeno: mesto, obim, veličina, dubina, širina, dužina; u dimenzijama sveobuhvatno polje zbivanja. Tamo gde ga u bezgraničnosti i graničnosti poimamo omogućen je kretanjem. Kad kažem da me prostor u različitim projekcijama interesuje, kazujem i da sam prinuđen da se njime bavim. On se u slici ostvaruje nezavisno od moje volje, bolje rečeno, moja volja se njime ostvaruje.

Ovo su razmišljanja jednog od naših najuglednijih umetnika 20. veka, profesora i akademika Stojana Ćelića (1925-1992), čija je izložba "Pomerene granice prostora" od danas pred publikom u Galeriji SANU. Dva su neposredna povoda za podsećanje na ukupan Ćelićev opus: stogodišnjica njegovog rođenja i inicijativa porodice da poveri Srpskoj akademiji nauka i umetnosti formiranje umetnikovog legata. Darodavci Milena i Marko Zarić deo legata su zvanično predali SANU.

- Odluka da legat bude poveren SANU proistekla je iz višedecenijskih razgovora - rekla je Milica Zarić, na predstavljanju postavke. - Uslov je bio da njegova dela, nastala i pod snažnim uticajem grčke umetnosti, ne ostanu samo deo intimnog prostora, već da postanu dostupna javnosti. Legat je sada samo početak tog otvaranja.

Foto Galerija SANU

Uvodno izlaganje na otvaranju izložbe, čiji je autor dr Zoran Erić, večeras će imati profesorka emerita Irina Subotić, a svečano će je otvoriti akademik Dušan Otašević, upravnik Galerije SANU. Pred publikom će se naći četrdeset slika različitih formata, sedam grafika i jedna tapiserija, kao i dokumentarna građa koja svedoči o Ćelićevom višestranom angažmanu. Većina radova biće pozajmljena od porodice Zarić, koja je darodavac Legata "Stojan Ćelić", kao i iz zbirki nekoliko institucija, uključujući Muzej savremene umetnosti u Beogradu, Galeriju likovne umetnosti poklon zbirka Rajka Mamuzića u Novom Sadu, Muzej "Cepter", Narodni muzej Šumadije u Kragujevcu, Muzej grada Beograda, kao i nekoliko privatnih kolekcija.

Izbor njegovih radova u Galeriji SANU stavlja u fokus problem prostora kao centralni motiv i ključnu kategoriju Ćelićevog umetničkog stvaralaštva. Kroz spoj opipljivih i egzaktnih karakteristika prostora - poput dubine i perspektive, s jedne, i psiholoških, refleksivnih i iracionalnih dimenzija, s druge strane, izložba istražuje kako je Ćelić promišljao prostor u zreloj fazi svog umetničkog rada, od početka šezdesetih godina dvadesetog veka.

Foto Galerija SANU

"Sever", Stojan Ćelić

- Prvi značajan doprinos definisanju problema prostora kao centralnog likovnog pitanja Ćelićevog slikarstva dao je Lazar Trifunović u tekstu "Reduktivni metod Stojana Ćelića" iz 1962. godine - podseća u tekstu monografije, koja prati postavku, dr Zoran Erić. - Trifunović apostrofira da je svet slike izvan i iznad "realnog sveta", i da se postupak redukcije, takođe imanentan Ćelićevom slikarskom metodu, određuje kao "transpozicija nađenog sveta" i "pretvaranje prirodnog oblika u znak". To je, istovremeno, i jedan od čvorišnih problema modernističkog tumačenja apstraktnog slikarstva: bilo da je u pitanju proces apstrahovanja pojedinih elemenata i predložaka preuzetih iz prirode koji vode ka potpuno novom i neprepoznatljivom plastičkom rešenju slike, ili, s druge strane, princip stvaranja nove forme, pri čemu je sam stvaralački čin doživljen kao prirodna aktivnost, sa impulsima koji dolaze iz nesvesnog.

Detinjstvo na Uni i Sani

Foto Galerija SANU

 

U MONOGRAFIJI, koja prati izložbu, štampana je i detaljna biografija, prema Ivani Simeonović Ćelić, pre nekoliko godina preminuloj istoričarki umetnosti profesorki na FLU, i umetnikovoj supruzi. Zabeleženi su najbitiji datumi i događaji na njegovom životom putu, od rođenja, 16. februara u Bosanskom Novom ("Bosanski Novi se nalazi na stavama velikih reka, Una i Sana, i skoro da bih mogao da kažem da postoje mesta sa kojih se gledajući Beograd, mogu prisetiti detinjstva"), preko školovanja u predratnom i ratnom Beogradu, odlaska u partizane, posleratnog umetničkog razvoja, dobijanja profesure i zvanja akademika, pa do smrti 30. aprila 1992. 

Kako navodi autor izložbe, Trifunović zaključuje da je za Ćelića prostor slike "metafora sveta slike, on je njena vitalna energija, i više od toga, bitni plan na kome dolazi do jedinstva čoveka sa životom, skrivenih sadržaja psihe sa fermentima društva, vremena i epohe". Postavka predstavlja period Ćelićevog stvaralaštva tokom kojeg je razvio prepoznatljiv slikarski jezik koji odlikuju redukcija, apstrahovanje i geometrizacija, što su postali ključni elementi njegovog pristupa građenju slike. Ćelićevo (auto)refleksivno delo, kako zaljučuje dr Erić, koncipirano kao konstantna potraga za novim prostornim rešenjima i mogućnostima konstruisanja sveta slike, koja istovremeno poseduje snažnu unutrašnju nužnost i logiku, kao i poetski, emocionalni naboj:

- Ono daje značajan doprinos srpskoj umetnosti druge polovine dvadesetog veka, pružajući inspiraciju za dalja istraživanja prostornih odnosa i upotrebu novih teorijskih modela da bi se proširilo diskurzivno polje i metodologija mišljenja slikarstva koje u Ćelićevom "slučaju", kako je autor to voleo da kaže, dostiže mnogo šire domete i prevazilazi usko postavljena disciplinarna ograničenja i dihotomiju figurativno apstraktno, ili cerebralno poetsko. Analizom prostornih konotacija u Ćelićevom delu, zaključujemo da je njegovo slikarstvo sve pomenuto, ali i pjerruvovski "nešto više" od prostora samog, jedan kontinuirani fluks i merenje duhovnih stanja umetnika koja izmiču fiksiranju i racionalizaciji u neprestanoj potrebi za iznalaženjem novih i drugačijih, a opet tako konsekventnih slikarskih konstruktivnih šema.

Izložba u Galeriji SANU je organizovana u više problemskih celina i podcelina sa naslovima kao što su "Tektonika urbanog", "Između planova", "Vrtlog", "Rešetka"... Ona ukazuje na različite načine Ćelićevog kontinuiranog bavljenja problemom prostora, počevši od ideja da sliku posmatra kao plohu, a dubinu prostora definiše bojom i formom, sve do kasnijih složenijih kompozicionih šema, upotrebe perspektive, skraćene perspektive i poliperspektiva. 

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije