Carica lično odobrava štampariju na ćirilici: Marija Terezija tražila da se smanje intenzivne rusko-srpske duhovne i političke veze

KAKO su pred austrijskim državnim vlastima ležale nerešene molbe srpskih crkvenih velikodostojnika da im se odobri otvaranje jedne ćirilske i srpske štamparije, velika potreba za knjigama i školama upućivala je srpske velikodostojnike da se za pomoć obrate i carskoj Rusiji, čija se zaštitnička politika već ispoljila prema svim pravoslavnim hrišćanima.

Foto: iz knjige "Srbi u Beču"

Tako su na poziv karlovačkih mitropolita upućeni iz Rusije i prvi učitelji, a od dvadesetih godina XVIII veka otpočinje i veoma živa rusko-srpska trgovina knjigama i ikonama. Na čitavom području Karlovačke mitropolije, a delimično i u unutrašnjosti Balkana koji je bio pod turskom upravom, pojavljivali su se ruski trgovci knjigama i ikonama, tzv. moskovi ili moskoviteri.

Štaviše, u episkopskom sedištu Severinu slikar Joakim Marković osnovao je oko 1745. i prvu knjižaru, u kojoj je, razume se, prodavao isključivo ruske knjige. Budnim austrijskim vlastima brzo je postalo jasno da su Srbi, iako njeni građani, zahvaćeni naglim procesom rusifikacije, što svakako nije bilo u interesu marijaterezijanske državne politike. (...) 

Naseljavanje Srba na područje ugarskog kraljevstva izazvalo je čitav niz problema u unutrašnjoj politici centralnih vlasti u Beču prema pravima ugarskih staleža. Izbijali su sporovi oko najmanjih proceduralnih pitanja. Austrija je, znamo, bila mnogonacionalna država u čiji su sastav ušle i zemlje poput Češke i Ugarske, čiji su staleži bili svesni svojih istorijskih prava i, razume se, svih svojih feudalnih privilegija. (...)

Rešenja u vezi sa Srbima u vreme carice Marije Terezije donosila su se na više mesta. Na prvom mestu odlučivali su Dvorski ratni savet i Ilirska dvorska delegacija. Pritom su, svakako, određen značaj imali i Ugarska dvorska kancelarija i Ugarsko namesničko veće. U svim tim institucijama postojala su i posebna, često i sasvim suprotna mišljenja o bitnim pitanjima koja su se odnosila na pravni položaj srpskog naroda ...
Ako se, dakle, uzmu u obzir svi činioci austrijske spoljne i unutrašnje politike, postaje jasno zašto se na dobijanja dozvole za otvaranje jedne srpske štamparije tako dugo čekalo i zašto se javljao toliki broj raznih, pa i neočekivanih prepreka.

PA IPAK, državnim vlastima postepeno je postajalo sve jasnije da se više ne može oklevati jer su i materijalni i politički interesi zahtevali da se ovo pitanje konačno povoljno reši. I dok je još 2. juna 1766. Dvorska komora odbila molbu jednog štampara da otvori srpsku štampariju u Beču, već 1768. godine isto državno telo je donelo odluku da se pribave svi potrebni podaci o mogućnosti osnivanja jedne srpske štamparije.

Učinjeno je to na osnovu naređenja carice Marije Terezije, a tim njenim aktom pitanje otvaranja srpske štamparije postalo je sastavni deo one carske politike koja je htela da spreči odliv novca za kupovinu ruskih knjiga i, razume se, da smanji intenzivne rusko-srpske duhovne pa i političke veze. 

Na osnovu zaključka Dvorske komore obratio se grof Šenborn univerzitetskom knjižaru Jozefu Kurcbeku, upućujući ga da se u pogledu srpske štamparije dogovori sa Bradišom, unijatskim vladikom iz Munkačeva. Već 9. marta 1769. Kurcbek je grofu Šenbornu podneo opširan plan za osnivanje štamparije sa ćiriličnim slovima. Međutim, iako je Dvorska komora otpočela veoma ozbiljne pregovore sa Jozefom Kurcbekom, oprezna austrijska administracija obratila se još jednom bečkom dvorskom štamparu, Tomasu fon Tratneru tražeći da iznese i svoje uslove.

U odgovoru od 17. maja 1769. Tratner je naveo da je on već pre nekoliko godina predložio da u Budimpešti otvori jednu takvu štampariju, ali je  predlog tada odbijen. Sada je bio spreman da tu obavezu preuzme pod uslovom da se Srpska crkva obaveže da će osnovati fond za štampanje ovih knjiga i da sama obezbedi korekturu.

ISTE godine raspravljalo se o osnivanju srpske štamparije i na Srpskom crkveno-narodnom saboru, kada je carski komesar grof Hadik dobio zadatak da pokrene ovo pitanje. (...)

Foto: iz knjige "Srbi u Beču"

Uviđajući da ne treba dalje odlagati pitanje otvaranja srpske štamparije u Beču, 14. februara 1770. najzad je carica Marija Terezija odobrila Jozefu Kurcbeku Privilegium privatum, i to na dvadeset godina. Tim caričinim, aktom okončano je za Srbe u Austriji dugo i mučno moljakanje da dođu do štamparije u kojoj će za svoje potrebe štampati preko potrebne knjige. 

Veliiku brižljivosti pokazao je i Jozef Kurcbek, koji je pohitao da što pre organizuje svoju novoosnovanu štampariju. Pošto mu je kuća u gradu bila isuviše tesna, Kurcbek je bio primoran da kupi novu. Našao je jednu u Forštatu koju je kupio za 16.000 forinti, i u njoj izvršio potrebne adaptacije. Iz svoje štamparije u gradu izdvojio je šest presa i odgovarajuću štamparsku opremu, a angažovao je i slovoslagače i ostalu stručnu i pomoćnu radnu snagu. Glavni problem, međutim, predstavljala su ćirilička slova, koja on nije imao.

U to vreme u Beču su postojale samo tri slovolivnice: Tratnerova, Kalivodina i Van Gelenova. Sasvim razumljivo, Kurcbek je po svaku cenu želeo da izbegne poslovnu saradnju sa svojim glavnim suparnikom Tomom Tratnerom, pa je nameravao da slova nabavi u nekoj stranoj slovolivnici. Do raspleta je došlo kada je bivši Tratnerov slovoslagač Magač prešao da radi kod Jozefa Kurcbeka. Zanimljivo je da je posle Magača kod Kurcbeka izvesno vreme kao slovolivac radio bakrorezac i pečatorezac Ernst Mansfeld. 

SUTRA: SMENjIVANjE CENZORA U SRPSKOJ ŠTAMPARIJI

Preporučujemo

Društvo

0 1

NISTE SAMI: Kako su saborci Desimira Selimovića održali zavet dat pre 27 godina

24. 04. 2026. u 20:47

Feljton

0 0

Smenjivanje cenzora u srpskoj štampariji: Oko crkve u Beču i bogosluženja izbili srpsko- -grčki sukobi, sa nesumnjivom političkom pozadinom

24. 04. 2026. u 20:33

Društvo

0 0

Od sutra izmena trase linija javnog prevoza: Druga faza radova u Takovskoj ulici

24. 04. 2026. u 17:35

Društvo

0 0

RTS imenovao novog urednika Informativnog programa umesto Nenada Lj. Stefanovića

24. 04. 2026. u 17:07

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije