BLOKADERI NAKARADNO ZAMIŠLJAJU DEMOKRATIJU: Intervju - Boris Bratina, ministar informisanja i telekomunikacija

IZBORI su glavno demokratsko sredstvo i najbolji način da se utvrdi odnos političkih snaga u državi. Aktuelna vladajuća koalicija, kao što znate, nikada nije bežala od toga. Interes Srbije, međutim, uvek treba svima da bude na prvom mestu. A, po svemu sudeći sada nema dovoljno neophodnih uslova za vanredne izbore. Ekonomskih, političkih, bezbednosnih...

FOTO: Ministarstvo informisanja i telekomunikacija

S ovim uverenjem za "Novosti" govori ministar informisanja i telekomunikacija Boris Bratina, koga smo na početku intervjua pitali da li bi raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora rešilo političku i društvenu krizu koja u Srbiji traje mesecima. Naš sagovornik obrazlaže svoj stav:

- Moramo da se okrenemo radu i ekonomskom jačanju. Ali, trenutno su pre svega bezbednosni razlozi primarni, s obzirom na to da su i dalje prisutni jaki pokušaji destabilizacije države i društvenih prilika, od strane blokadera i uticajnih centara koji ih podržavaju.

Mnogo tenzija je bilo i u Zaječaru i Kosjeriću?

- Ti izbori su pokazali kako opoziciona lista predvođena blokaderima ne poštuje izbornu volju građana. I pre objavljivanja zvaničnih rezultata imali smo situaciju da blokaderi proglašavaju nepostojeću pobedu i na taj način vrše pritisak na sam izborni proces, kontrolore i izbornu komisiju. Svedoci smo da je i CRTA koja je nesumnjivo na strani blokadera, kritikovana od njih zbog objavljivanja rezultata koji im se nisu sviđali, a bili su identični kao rezultati koje je SNS izneo. Postavlja se pitanje, da li bi blokaderska grupa i pored svih međunarodnih posmatrača, potpisanih zapisnika i regularnosti na izbornim mestima priznala vanredne izbore? Za očekivati je da bi "pumpali" priču o navodnoj neregularnosti, u cilju destabilizacije države i produbljivanju društvenih podela, a sa idejom da po svaku cenu preuzmu vlast. Na kraju krajeva, predsednik Vučić je nadležna institucija, koliko god se to nekom sviđalo ili ne, i on će da proceni kad je najbolje za opšti interes da se raspišu vanredni parlamentarni izbori.

Da li je po vama uopšte moguć dijalog sa organizatorima protesta?

- Potreban je dijalog sa narodom, posebno sa ljudima koji su nezadovoljni, kako bi se njihovi problemi sagledali i kako bi se na tim problemima radilo. Predsednik Vučić od početka ove krize javno poziva na dijalog, ali su blokaderi to od starta odbijali. Oni ne žele dijalog već nasilno rušenje vlasti, a zamenom teza hoće da kažu kako vlast odbija razgovor i kako se sprovodi neka navodna diktatura. Istovremeno, blokaderi na ulicama sprovode bezakonje i pokazuju kako nakaradno zamišljaju demokratiju. Takođe, postavlja se pitanje, ko su zapravo organizatori protesta? Gde se oni nalaze? Kako sam već naveo, sva je prilika, nažalost, da njima dijalog i rešavanje krize nije cilj.

Na koji način vaše ministarstvo može da doprinese smanjenju jezika mržnje i sprečavanju manipulacija informacijama kojih je sve više u medijskoj i, uopšte, javnoj sferi?

- Što se tiče aktivnosti o kojima govorite, Ministarstvo informisanja i telekomunikacija deluje u prostoru koji je definisan medijskim zakonima. Pre svega Zakonom o javnom informisanju i medijima. I tamo jasno stoji koja su naša ovlašćenja, a ona su prilično mala u odnosu prema medijima, koji uživaju punu slobodu i nezavisnost uređivačke politike. Naše zakonodavstvo je potpuno usklađeno sa najmodernijim evropskim standardima u oblasti medija. Ali, nažalost, pojedini mediji se više bave politikom i kreiranjem neke sopstvene realnosti, nego što se bave informisanjem građana. I tu onda imate brojne zloupotrebe i dezinformacije, pod firmom slobode javne reči i navodnog profesionalizma. Mogu mediji da imaju antivladinu poziciju, ali ono što je vidljivo i izuzetno opasno, to je antidržavna delatnost pojedinih medija i pojedinih novinara. To potpada pod nadležnost nekih drugih zakona, pre svega krivičnog.

Da li su novinari u Srbiji prestali da budu izveštači već su se pretvorili u agitatore?

- Novinari gube trku. Mislim na prave novinare. Informacija je postala samo roba, vrlo često jeftina. Pojedine televizijske stanice i štampa, posebno nedeljnici, vode rat protiv svoje države. Izašlo se potpuno iz okvira zdrave kritike i argumenata. Agituje se brutalno. Za čije interese, to je glavno pitanje. Tržište je nemilosrdno i nije lako medijima danas da opstanu. Ali, određeni nivo profesionalizma i etike mora da postoji. Dodatnu konfuziju stvorio je internet. Ima već nekoliko godina da je informisanje u ogromnoj meri prešlo na društvene mreže, a tamo je potpuna džungla. Taj trend iz dana u dan dobija zamah. I to je nešto o čemu moramo hitno da razmišljamo u smislu postavljanja zakonske regulative, kako bi se sprečile sve brojnije zloupotrebe i šteta koja se uzrokuje.

Usvajanjem izmena tri medijska zakona otklonjene su i poslednje prepreke za otvaranje Klastera 3 u pregovorima sa EU. Hoće li se to dogoditi ili će nam opet ispostaviti neke nove uslove?

- Opet će biti uslovljavanja, faktički da se Srbija natera da prizna takozvano Kosovo, pusti niz vodu Republiku Srpsku i uvede sankcije Ruskoj Federaciji.

Svojevremeno ste i spaljivali zastavu EU. Da li smatrate da je evropski put naš slepi kolosek, s obzirom na to da nam je jasno rečeno da nećemo tamo ući ako ne priznamo Kosovo?

- Najveći problem EU jeste to što, premda je proklamovala, nikada nije reflektovala svoje jedinstvo kao jedinstvo u razlikama, već je od svog nastanka vodila nacionalnu uravnilovku. Na taj način EU se pokazala kao eminentna globalistička tvorevina, što će reći, ona proizvodi nacionalna samoubistva u ime nikada izabrane, dakle, uzurpatorske vlasti i interesa. U tom smislu česti pritisci, koje EU na nas vrši, predstavljaju ne samo izraz njihove arogancije, naročito u pogledu kriterijuma koji se od nas zahtevaju na tom evropskom putu, već upravo i izvesno podizanje kriterijuma kada je reč o našem opštem napretku. Što se našeg Kosova tiče, svaki konačni zahtev od strane EU za priznavanje njihovog Kosova, značio bi i konačno "zbogom" našem evropskom putu.

Kako ste razumeli ćutanje EU na ustaški dernek na zagrebačkom hipodromu i poklič "Za dom spremni" koji se već sutradan čuo i u hrvatskom Saboru?

- Nažalost, povampirenje nacizma-rasizma predstavlja notornu činjenicu danas. Kultura zapadne Evrope, one koja čini srce ukupne Evrope nikada se nije razračunala do kraja i odrekla nacizma. Otuda ćutanje. Prava istina o tome vidi se u prirodi današnjih režima u zemljama bivše istočne Evrope. Svi ti režimi spremni su za radikalne mere prema nama i naravno Rusima, pošto za Zapad predstavljamo u biti "arhineprijatelja". Sami Hrvati za nas nisu od suštinskog značaja, jer naš identitet ni u čemu ne zavisi od njih. Njihov, nasuprot tome, iz temelja zavisi od nas. Uostalom, za njih to je samo neizbežni krug krivice.

Decidirani ste u stavu da se u Srbiji neće zabranjivati rad ruskih medija. Očekujete li pritiske u tom smeru?

- Što se mene tiče, ja sam srećan zbog toga što imamo tako raznoliku medijsku ponudu. U njoj je zastupljen gotovo ceo svet, što omogućava svakom građaninu da se upozna sa raznim, ponekad suprotstavljenim pogledima na svet. U tom smislu i ruski mediji nas informišu, ne samo sa stavovima ruske politike već i sa izuzetnom ruskom kulturom. Uostalom, ako slobodu objave dajemo svima, zašto bismo ukidali ruske ili bilo koje druge medije. Naprotiv, bilo bi za našu publiku dobro da može da se upozna sa kulturnim, pa i političkim stavovima iz još više zemalja, recimo iz Afrike, Latinske Amerike ili onih iz jugoistočne Azije. Za ovakvu medijsku perspektivu vredi izdržati pritiske.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije