NOVA MAPA RIMSKIH PUTEVA! Otkrivene stotine hiljade kilometara, a to je samo 3 odsto ukupne mreže

ISPOSTAVLjA se da, ipak, ne vode svi putevi u Rim, barem ne u bukvalnom smislu. Nova mapa antičkih kopnenih ruta carstva gotovo je udvostručila dužinu potvrđene mreže rimskih puteva, sa 190.000 na 300.000 kilometara, a glavni čvorovi nalaze se daleko od samog Rima.

Foto Arheološki institut

Da rimljanska građevinska umešnost bude još impresivnija, mapa nazvana Itiner-e predstavlja, u najboljem slučaju, samo tri odsto cele mreže rimskih puteva, kaže tim na čelu sa arheologom Tomom Brugmansom sa Univerziteta Orhus.

„Ovo je bilo ogromno iznenađenje i trezveno shvatanje – putevi su jedna od najzagonetnijih tema rimske arheologije i istorije, bili su svuda, imamo izreke poput ‘svi putevi vode u Rim’. Kako je moguće da samo za tri odsto znamo lokaciju sa sigurnošću? Ovo je zapravo izuzetno konstruktivan nalaz. Zahvaljujući našem radu, znamo da precizno lociranje rimskih puteva zahteva mnogo više istraživačke pažnje“, rekao je Brugmans za „Sajens alert".

Staro Rimsko carstvo imalo je ogroman uticaj, sa dalekosežnom dominacijom koja je na svom vrhuncu obuhvatala pet miliona kvadratnih kilometara, kojom se upravljalo iz centra u Rimu, blizu obale Italije. Danas njegovi odjeci žive i dalje – u književnosti i propagandi, grafitima, umetnosti i arhitekturi.

Rimska mreža puteva bila je gotovo legendarna – povezujući carstvo i kojoj se pripisuje ključna uloga u ekspanziji i održavanju Rima. Takva je bila njihova izrada i dokumentovanje da, čak i hiljadama godina kasnije, i dalje pronalazimo te drevne putanje, ponekad na najneočekivanijim mestima.

Putevi nam mogu mnogo reći o starim Rimljanima. O tome kako su se kretali i trgovali jedni s drugima, o obimu i vremenskoj liniji širenja carstva i o tome kako su se bolesti širile. Ipak, dostupni podaci o rimskoj mreži puteva bili su stari i fragmentarni.

Brugmans i njegov tim pokrenuli su projekat Itiner-e kako bi centralizovali mapu na jednom mestu i učinili informacije slobodno dostupnim svakome ko želi da ih koristi.

-Glavni doprinos projekta je što na otvoren i transparentan način objedinjuje sva istraživanja o lokacijama rimskih puteva – svaki od 14.769 segmenata sadrži izvore korišćene za njegovo lociranje i stepen sigurnosti lokacije. Ovo je prvi otvoreni skup podataka koji kombinuje istraživanja o lokaciji svih rimskih puteva širom celog carstva. Proučavaju se više od 200 godina, i trebalo bi da imamo pouzdan resurs koji ovo znanje čini dostupnim svima, objašnjava Brutmans.

Cilj je bio da se objedine svi dostupni podaci, nadovezujući se na prethodni rad, poput mape „Digital Atlas of Roman and Medieval Civilizations“ zasnovane na Baringtononovom Atlasu grčkog i rimskog sveta iz 2000. godine, istorijskih itinerera, rimskih miljokaza, arheoloških podataka o nalazištima, istorijskih mapa iz 19. i 20. veka, kao i najnovijih istraživanja koja identifikuju nove puteve.

-Upoređivali smo dokaze iz iskopavanja i književnih izvora sa satelitskim snimcima kako bismo identifikovali tragove drevnih puteva, kao i istorijske topografske mape iz vremena pre guste urbanizacije, kada su rimski putevi mogli biti vidljiviji. Možemo čak pronaći puteve skrivene ispod današnjih akumulacionih jezera koristeći istorijske satelitske snimke nastale pre izgradnje brana, ističe Brugmans.

Rezultat je skup podataka koji obuhvata 40 zemalja, proširujući 188.554,7 kilometara na 299.171,31 kilometar poznatih rimskih puteva.

-To je više od sedam obima Zemlje. Ovaj period je fundamentalno restrukturirao transportnu infrastrukturu u regionu, u obimu neviđenom sve do industrijske revolucije u 19. veku, a sada imamo skup podataka koji nam omogućava da proučavamo kako se kopnena mobilnost menjala tokom 2.000 godina, kaže Brugmans.

Fascinantno je da, kako istraživači navode, postoji zapanjujući nivo kontinuiteta korišćenja rimskih puteva kroz poslednjih 2.000 godina, a mnoge rute koriste se i danas. Iako carstvo odavno ne postoji, duh njegove moći i dalje živi u putevima koji povezuju svet.

A gde vode? Mapa pokazuje da su glavni čvorovi bili u Padskoj niziji i alpskom koridoru na severu Italije; položaj Rima na poluostrvu značio je da je, bar kada je reč o kopnenim mrežama, ispao svojevrsni „ćorsokak“. Tek kada se uključe pomorske i rečne rute, Rim postaje pravi centar carstva.

U međuvremenu, tim planira da nastavi proširivanje Itiner-e projekta, kako bi, nadaju se, izgradio najpotpuniju mapu rimskih puteva ikada.

-Tri stotine hiljada kilometara je zapravo samo vrh ledenog brega. Nadamo se da ćemo podstaći budući rad na unapređivanju otvorenog znanja o tome gde se nalaze svi rimski putevi, navodi Brugmans.

sputnikportal.rs

BONUS VIDEO - ŠAMPIONI U FOKUSU: Anđela Vuković - Radoznalost je njena supermoć

Preporučujemo

Panorama

0 0

PRONAĐENO LEGENDARNO BLAGO HABZBURGA: Čveni „Florentin“ nađen nakon 100 godina (FOTO)

07. 11. 2025. u 20:22

Panorama

0 0

ŠTA DA RADIMO SA BUĐAVOM HRANOM: Jesti ili baciti

05. 11. 2025. u 22:22

Panorama

0 0

POGLEDAJTE - OVOG PREDATORA SE PLAŠE I VELIKE BELE AJKULE: Napadaju iz dubina okeana (VIDEO)

04. 11. 2025. u 22:30

Panorama

0 1

VELIKI USPEH NAUČNIKA: Razvijen analogni čip hiljadu puta brži od postojećih digitalnih procesora

03. 11. 2025. u 23:33

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije