Doba snažne želje za konačnom slobodom: Izložba "Diplomate ruskog carstva i srpsko-turski rat 1876. godine" ispred Biblioteke grada Beograda

IZLOŽBA "DiplomateRuskog carstva i Srpsko-turski rat 1876. godine", koja će biti otvorenadanas ispred Biblioteke grada Beograda, osvetljava ulogu ruskih diplomatau vremenu kada se Srbija borila za međunarodno priznanje i nezavisnost. Kroz arhivsku građu i svedočanstva o političkim odnosima, autor prof. drAleksej Timofejev donosi priču o ulozi Rusije u presudnim godinamasrpske borbe za nezavisnost.

Katalog izložbe "Diplomate ruskog carstva i srpsko-turski rat 1876. godine"

- Ustanak u Hercegovini 1875. godine, Srpsko-turski rat 1876, u kojem Rusija nije učestvovala, a potom i ratovi 1877. i 1878. godine, kada se Rusija uključuje, doveli su do Berlinskog kongresa na kojem je Srbija stekla nezavisnost i međunarodno priznanje. Taj period se često stavlja u drugi plan u odnosu na Prvi i Drugi svetski rat, a upravo tada Srbija postaje međunarodno priznata država. Ova izložba je pokušaj da se taj deo istorije osvetli i vrati u fokus. Za svaku državu je od presudnog značaja trenutak sticanja nezavisnosti, posebno ako se ima u vidu koliko dugo je Srbija bila pod tuđom vlašću - kaže, za "Novosti", istoričar Nenad Milenović, direktor Biblioteke grada Beograda.

Katalog izložbe "Diplomate ruskog carstva i srpsko-turski rat 1876. godine"

Građu za izložbu autor je prikupljao u ruskim arhivima, dostupnim istraživačima iz Srbije. Posebnu vrednost čine i vizuelni prikazi tadašnje srpske svakodnevice i ratnih dešavanja, objavljivani u ruskim novinama. U vreme kada je fotografija bila retka i skupa, u štampi su dominirale litografije. Profesionalni crtači odlazili su na područja sukoba i beležili prizore sa terena, praveći brze skice koje su zatim objavljivane u novinama.

- Poseban pečat izložbi daju upravo ta vizuelna svedočanstva, jer omogućavaju da vidimo kako su izgledale ruske diplomate, srpska vojska i ljudi tog vremena - kaže nam autor Aleksej Timofejev, naučni savetnik u Institutu za noviju istoriju Srbije i profesor na Filozofskom fakultetu u Beogradu. - Meni je bilo posebno zanimljivo da pogledam lica tih ljudi, ruskog konzula, vojnika, ljudi koji su hodali ovim ulicama. Jedno je ono što čitamo i zamišljamo, a drugo kada to možemo i da vidimo.

Katalog izložbe "Diplomate ruskog carstva i srpsko-turski rat 1876. godine"

Tesktove je prevela univerzitetski profesor dr Irena Antanasijević.

- Srpsko-turski rat 1876. godine bio je prvi rat moderne srpske države - navodi Timofejev. - Do tada su postojali ustanci i narodni pokreti, ali ovo je prvi rat koji vodi Srbija kao država - sa budžetom, skupštinom i štampom, kao međunarodni činilac. Srbija je u taj rat ušla nespremna. Vojska je bila pretežno narodna, redovne vojske je bilo malo, a u trenutku izbijanja rata nije bilo nijednog generala, najviši čin bio je potpukovnik. Oficiri nisu imali iskustvo u vođenju rata, jer su poslednja ratna iskustva bila iz vremena Prvog i Drugog srpskog ustanaka. Uprkos tome, u srpskim zemljama pod Osmanskim carstvom, kao i u delovima pod Habzburškom monarhijom, postojala je snažna želja za oslobođenjem.

Timofejev ističe da je ruska diplomatija u početku zauzela oprezan stav, nastojala je da spreči izbijanje rata. Međutim, u ruskom društvu postojala je snažna podrška Srbiji.

- Kada je rat izbio, ruske diplomate su nastojale da kontrolišu tok događaja i spreče dalje pogoršanje situacije. Posle poraza srpske vojske, upravo je ruska diplomatija odigrala presudnu ulogu. Diplomatskim pritiskom na Osmansko carstvo, uz uključivanje velikih sila, zaustavljeno je napredovanje turske vojske i obezbeđeno primirje.

Katalog izložbe "Diplomate ruskog carstva i srpsko-turski rat 1876. godine"

Izložba prikazuje upravo tu složenu ulogu ruske diplomatije. Pored tekstova, predstavljeni su i vredni dokumenti iz ruskih arhiva.

- U Srbiji su ključne uloge imali knez Milan Obrenović i političar Jovan Ristić, dok su rusku diplomatiju u Beogradu predstavljali generalni konzul Andrej Karcov i sekretar konzulata Nikolaj Ladiženski.

Upravo kroz njihove sudbine i delovanje izložba prati složene odnose između diplomatije, politike i rata.

- U Beograd su masovno pristizali ruski dobrovoljci, od običnih seljaka do članova carske porodice - kaže Timofejev. - U tom haosu konzul Karcov se totalno pogubio. Umesto da diplomatski rešava situaciju, on je tonuo u alkohol. Pravio je takve diplomatske ekscese, da je morao da se izjašnjava o svom ponašanju. Njegova supruga se javno svađala sa kneginjom Natalijom, pokušavala da joj čita moralne lekcije, a Karcov je trošio energiju na spletke protiv Jovana Ristića, pokušavajući da ga smeni, dok je ruske oficire i članove Slovenskih odbora klevetao u izveštajima. Početkom maja 1877. godine Karcov je opozvan iz Srbije na molbu srpske vlade i velikog kneza Nikolaja Nikolajeviča.

Preporučujemo

Kultura

0 1

Biblija - Suvereni vladar svetskih biblioteka: Sve tajne, prevodi i poruke Knjige nad knjigama

16. 04. 2026. u 18:35

Kultura

0 0

Za 10 radnih mesta konkuriše 450 kandidata: Za vikend audicija Baleta Srpskog narodnog pozorišta

16. 04. 2026. u 14:08

Kultura

0 0

Između skulpture i slike: Dela Mirsada Begića u Salonu Muzeja grada Beograda

15. 04. 2026. u 23:15

Kultura

0 4

Istina svetli u tami: Duhovni testament Agate Kristi i njena neraskidiva veza sa hrišćanskim Istokom

15. 04. 2026. u 20:55

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije