ĆILIM ME VEZUJE ZA MOG PRADEDU BORU STANKOVIĆA: Intervju - Dr Milica Živadinović, likovni umetnik

U POSLEDNjIH nekoliko godina pirotski ćilim je sa našom likovnom umetnicom Milicom Živadinović doslovno obišao planetu, sa kraja na kraj, od Kine preko Pariza, Strazbura, Azurne obale, Temišvara, Minhena, pa do Meksika, na izložbama gde je na publiku naporedo plenio sa radovima ove autorke, koje je inspirisao.

Foto M. Živadinović

U beogradskim "Silosima" Živadnovićeva, koja je diplomirala na Akademiji lepih umetnosti u Versaju, a potom doktorirala na Univerzitetu Pariz 8 (sa tezom o Mići Popoviću), predstavila je minulih dana multimedijalni projekat "Ćilim-oko-sveta", u kome su sažeta iskustva sa svih tih različitih meridijana. Posvetila ga je svom pradedi Bori Stankoviću, čija je 150. godišnjica rođenja obeležena prošlog utorka.

Kako se ćilim, naša nacionalna rukotvorina, "uklapala" u različite kulturne kontekste u kome se našao tokom vaših putovanja?

- Pirotski ćilim se izuzetno prirodno uklapao u različite kulturne kontekste. Iako duboko ukorenjen u našoj tradiciji, njegovi ornamenti nose univerzalni jezik forme i ritma koji je prepoznatljiv širom sveta. U različitim gradovima i kulturama on nije delovao kao strano telo, već kao tihi posrednik, nešto poznato u nepoznatom. Upravo ta sposobnost da istovremeno bude i svoj i univerzalan čini ga snažnim nosiocem dijaloga između kultura. Često sam imala utisak da prostor sam "prepoznaje" ćilim, kao da se njegove šare prirodno nadovezuju na arhitekturu, svetlost ili istoriju mesta u kom se nalazi.

Projekat se, kako piše u tekstu koji ga prati, bazira i na arhetipskom snu o letenju i putovanju, u kome pirotski ćilim postaje simbol slobode, kretanja i povezivanja kultura. Šta vam je u tom smislu otkrilo putovanje?

- U dubinsko-psihološkom smislu, to putovanje mi je otkrilo da je potreba za kretanjem i povezivanjem duboko utkana u čoveka. Ćilim je postao simbol tog arhetipskog nagona, kao leteći ćilim iz bajki, ali i kao stvarni predmet koji nosi sećanje, vreme i identitet. Prateći ga kroz različite prostore, sve više sam shvatala da to nije samo put kroz kontinente i zemlje, već i unutrašnje putovanje ka sopstvenim korenima i unutrašnjem poretku. Na tom putu, spoljašnji pejzaži su se postepeno pretvarali u unutrašnje mape.

Koliko je ono što je univerzalno u šarama ćilima bilo ključ komunikacije sa drugim kulturama, a sa druge strane, koliko je njegova specifičnost bila atraktivna, kao svojevrsna egzotika?

- Univerzalnost šara bila je ključ komunikacije. Geometrijski oblici i ritmovi pojavljuju se u gotovo svim kulturama i mogu se prepoznati kao jedan od najstarijih vizuelnih zapisa čovečanstva. Sa druge strane, specifičnosti pirotskog ćilima: njegov kolorit, prefinjenost tkanja, simbolika ornamenata, nose određenu dozu egzotike koja privlači pažnju. Upravo ta ravnoteža između poznatog i jedinstvenog otvara prostor za istinski susret. Mislim da upravo u tom prostoru između prepoznavanja i iznenađenja nastaje najživlja komunikacija.

Vaši radovi su u dijalogu sa motivima kosovskog veza, urađenog po zamisli Vladimira Živankića. Šta se uspostavlja njihovim međusobnim odnosom? Kako taj vez parira savremenom izrazu?

- Dijalog sa motivima kosovskog veza unosi novi sloj značenja u izložbu. Dok ćilim nosi snažan geometrijski i strukturni ritam, vez unosi liniju, nežnost i drugačiji tip ručnog zapisa. Joga prostirke i jastučići nastali po zamisli Vladimira Živankića prirodno se nadovezuju na savremeni izraz, ali istovremeno čuvaju duboku vezu sa tradicijom. Taj susret pokazuje koliko je tradicija živa i koliko može da se razvija u novim formama.

Izložbu ste posvetili svom pradedi Bori Stankoviću, povom 150 godina njegovog rođenja, a i ćilim je deo vašeg porodičnog predanja. Tkala ih je baba Zlata?

- Baba Zlata nije bila samo čuvar porodice, već i čuvar pamćenja. Njeno tkanje i njene priče bili su deo sveta u kome je odrastao Bora Stanković. Kao što se niti ukrštaju u ćilimu, tako su se u njegovim delima ispreplele sudbine, strasti i sećanja iz priča koje je slušao od svoje babe Zlate. Za mene je ta nit vremenom postala jasan putokaz. U kući mojih predaka u Vranju, današnjem Muzeju Bore Stankovića, prepoznala sam šaru sofra kao vezu između porodičnog pamćenja i sopstvenog umetničkog izraza. Projekat "Ćilim-oko-sveta" za mene je mnogo više od vizuelnog putovanja; on je lična arheologija sećanja i povratak korenima. Zato je i izložba u Domu kulture "Silosi" u Beogradu, u godini obeležavanja 150 godina od rođenja Borisava Stankovića, za mene duboko lična i simbolična.

Kako vidite poziciju Stankovićevog dela u našoj savremenoj kulturi i obrazovanju? Da li je dovoljno prisutan na pozorišnim scenama, u javnosti, lektiri?

- Čini mi se da delo Bore Stankovića i dalje ima snažan uticaj u savremenoj kulturi, ali možda nije dovoljno prisutno u javnom prostoru i savremenim čitanjima. Njegova proza je duboko emotivna, slojevita i univerzalna. Kako je u knjizi "Ranjav i željan" ("Laguna", 2024) primetio slavista Robert Hodel: "Da je ovaj samovoljan, autohtoni autor pisao na francuskom, engleskom ili nemačkom jeziku, danas bi se smatrao jednim od najznačajnijih predstavnika evropskog modernizma". Upravo zato verujem da je važno da mu se iznova vraćamo, kroz pozorište, obrazovanje i nova tumačenja koja ga približavaju savremenom čitaocu.

Koja su vama lično omiljena Borina dela?

- "Nečista krv" je definitivno njegovo najkompleksnije delo koje me pogađa direktno u dušu. Veoma sam vezana za "Uvelu ružu", "Pevce", "Đurđevdan", "U noći", "Naš Božić". To su priče kojima se često vraćam i u kojima prepoznajem krhkost ljudske prirode, ali i duboka osećanja koja ostaju van vremena. Kao što su se u delu Bore Stankovića preplitale sudbine, sećanja i unutrašnji svetovi, tako se i u ovom projektu ćilim pojavljuje kao nit koja povezuje različite prostore i vremena. Na kraju, to nije samo putovanje kroz svet, već povratak korenima, i istovremeno put ka budućnosti. 

Preporučujemo

Kultura

0 1

"ISKRA LjUBAVI" U DIGITALNOM IZDANjU: Album sa osam čuvenih kompozicija u izvođenju uglednog bariton Marka Kalajanovića

06. 04. 2026. u 16:54

Kultura

0 0

UMETNIKOV LET KROZ BESMRTNOST: Pred čitaocima poslednja knjiga akademika Todora Stevanovića (1937- 2026)- "Svetlost linija gavran"

06. 04. 2026. u 16:24

Kultura

0 0

NAGRADA "STEVAN TODOROVIĆ"- KATARINI DRENjANIN: Pohvale na izložbi "Radovi u procesu", Galeriji 73 pripale Katarini Ivanović i Vuku Mandušiću

06. 04. 2026. u 10:30

Kultura

0 7

REMEK-DELO KOJE NE BLEDI: Zašto je Zefirelijev „Isus iz Nazareta” i dalje nedostižan

05. 04. 2026. u 18:17

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije