PUT KROZ VREME I PROSTOR: U Novom Sadu snimaju film o austrijskom književniku Karlu-Markusu Gausu

Karl-Markus Gaus, poznati austrijski književnik, urednik, član Nemačke akademije za jezik i poeziju i član žirija za dodelu Nagrade "Aleksandar Tišma", poslednjih dana boravi u Novom Sadu, gde austrijska ekipa snima dokumentarni film o njemu. Obišli su i Futog, u kom je odrasla Gausova majka, pa Tanurdžićevu palatu, u čast njegovom umrlom prijatelju, piscu Aleksandru Tišmi, a snimili su i duge šetnje sa književnikom Laslom Vegelom, sa kojim rado deli fiš-paprikaš, kao i promociju Gausove dve knjige u Kulturnom centru Novog Sada.

V.C.S.

U izdanju "Akademske knjige" prošle godine izašla je Gausova putopisno-esejistička proza "U muzeju odbačene budućnosti", a ove godine "Avanturističko putovanje kroz moje sobe".

- Gospodin Holchauzen, poznati austrijski režiser dokumentarnih filmova, i njegova ekipa pratili su me poslednjih godinu i po. Uvek smo snimali uz reku. U Salcburgu uz dve rečice koje se ulivaju u Salcu, a ona se, opet, uliva u Dunav. Snimali smo prateći tokove tih reka i sledeći Dunav do Novog Sada - objašnjava Gaus.

U Futogu su se zadržali na lokalnom groblju, gde su pronašli grob njegove prabake. On je poznat kao ljubitelj etnokultura i "malih" naroda, od kojih mnogi izumiru, poput Gagauza, koji žive na jugu Moldavije, odrekli su se islama, prihvatili pravoslavlje i turski pišu ćirilicom. Kao takvog, Gausa je naročito fascinirala futoška Kupusijada.

- U filmu Laslo Vegel igra veliku ulogu, sa njim smo mnogo šetali, a indirektno i Tišma. Putem Danila Kiša ovog puta nismo išli, iako ga pominjem u svojim delima. Pre 30 godina napisao sam veliki esej o Kišu i tada sam pratio njegove novosadske tragove - priča Gaus.

Film o njemu, kaže, "mora da oslikava ljubav prema svetu":

- Nisam veliki ljubitelj praznika i svečanosti, ali jesam ljubitelj svakodnevice, prema njoj gajim gotovo religiozni odnos.

I zaista, u njegovim knjigama vidi se vanredna moć zapažanja detalja, koji bi nekom manje veštom posmatraču - promakli. Takođe izražava oštar kritički stav prema marginalizaciji manje razvijenih delova Evrope, dvostrukim aršinima, reviziji istorije... Pokušava da sačuva od zaborava svet koji je iščezao ili iščezava pred našim očima.

V.C.S.

- Pišem kako bih ostavio znak svog prisustva u ovom vremenu i na planeti Zemlji - rekao nam je Gaus pre promocije, a na samoj promociji na isto pitanje iz publike odgovorio je:

- Dok pišem, pametniji sam nego u životu. Kada me supruga pita kako mi se nešto dopada, kažem joj da nemam pojma jer još o tome nisam pisao. Dok pišem, ne samo da sam pametniji, već sam i hrabriji. Ako bih prestao, postao bih nemoralniji.

Gaus je odrastao u Salcburgu, u kom i danas živi, kao najmlađe od petoro dece. Njegovi roditelji su sa decom pričali nemački. Kada hoće nešto međusobno da rasprave a da ih mališani ne razumeju, prelazili su na srpsko-hrvatski, uz koji su odrasli, a kada bi svađa prešla u bračnu nežnost uplovili bi u mađarski. Gaus ne zna ni srpski, ni mađarski, ali je od najranijeg detinjstva zavoleo Vojvodinu, koju su u porodici, zbog multikulturalnosti, smatrali Švajcarskom.

U knjizi "U muzeju odbačene budućnosti", on putuje kroz Moldaviju, Bugarsku, Novi Sad i Hrvatsku i opisuje neobične susrete sa poznatim i nepoznatim ljudima. U "Avanturističkom putovanju kroz moje sobe" poigrao se žanrom koji je uveo Gzavije de Mestr, koji je bio osuđen zbog učestvovanja u dvoboju na 42 dana kućnog zatvora. Tokom "robije" piše putopise iz svoje sobe, opisujući predmete i razmišljanja koja kod njega pobuđuju. Upravo to je uradio i Gaus, opisujući svoj salcburški stan, pa nas je u knjizi prošetao kroz intimnu istoriju svoje porodice i kroz modernu svetsku istoriju. Žanr je nazvao "putologijom".

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije