FILMSKA KRITIKA: Drama našeg postojanja - "Ruski konzul", režija Miroslav Lekić, Srbija, 2024.
TO da je Lekićev "Ruski konzul" dobar primer pravog političkog trilera i to ne samo po domaćim nego i po međunarodnim standardima ne znači da iza njega ne stoji gromada jedne civilizacijske tragedije kojoj upravo svedočimo i koja po svojim razmerama daleko nadilazi žanrovske i profesionalne okvire bioskopa.
05. 03. 2024. u 10:00
POGLED ISKOSA: Magija crteža
TOKOM februara i marta u beogradskoj "Galeriji 73" na Banovom brdu traje veća izložba crtača i slikara Javora Rašajskog (Vršac, 1946) pod nazivom "Magija crteža".
05. 03. 2024. u 09:45
ŽIVOT, KULTURA I PAMĆENJE: Svedočenja upisana u knjigu Ilije Misailovića "Zavičaj Sretena Marića"
U ZAPADNOJ Srbiji, u užičko-požeškom kraju, na reci Skrapež razvila se varoš Kosjerić.
28. 02. 2024. u 05:00
KNJIŽEVNA KRITIKA: Unutrašnje blago
ZBIRKA pesama Aleksandra B. Lakovića, pesnika, prozaiste, kritičara, esejiste i antologičara "Ogledi iz poetike" (Narodna biblioteka "Stefan Prvovenčani", Kraljevo 2023), posvećena je prof. dr Zoranu Pavloviću.
28. 02. 2024. u 05:00
POGLED ISKOSA: Jubilej zbirke Vujasinović
MILOŠA Vujasinovića (Beograd, 1971) znaju skoro svi u glavnom gradu i u zemlji koji se zanimaju za umetnine, mada on nastoji da se ne ističe i ne ide na otvaranja izložbi.
28. 02. 2024. u 05:00
PREMINUO NE ZNAJUĆI GDE MU JE MAJKA SAHRANJENA: Detalji otkrića u Sarajevu - Bojana poginula u ratu, štiteći telom četvorogodišnjeg Momu Kapora
SVESTRANI je umetnik, kultni pisac i slikar Momo Kapor svetom minuo trećeg dana marta pre četrnaest godina.
27. 02. 2024. u 19:19
KNJIŽEVNA KRITIKA: Majstor pevač
I ZBIRKU pesama "Tobogan" (KCNS 2023) napisao je onaj koji zna sve "što treba znati o stihu, o pesmi". Tome se, naravno, ne treba čuditi, imajući u vidu da je reč o autoru eruditi, filozofu, profesoru, čitaocu i pesniku Saši Radojčiću čija je ovo deseta pesnička zbirka.
21. 02. 2024. u 13:00
SABORNO MESTO KULTURE: Legitimna potreba da se očuvaju narod i čitavo čovečanstvo, te ljudske tekovine poput jezika, književnosti, religije...
POVODOM 200-godišnjice pokretanja Serbske letopisi, kasnije preimenovane u Letopis Matice srpske, slobodan sam da iznesem nekoliko konstatacija i iz njih izvedenih predloga.
21. 02. 2024. u 12:34
MIKELANĐELOV "MOJSIJE" SKRIVEN U BEOGRADU: Povodom obeležavanja 460 godina od smrti genijalnog italijanskog vajara i slikara
U NEDELjU, 18. februara, navršilo se 460 godina od smrti vajara i slikara Mikelanđela Buonarotija (1475-1564).
21. 02. 2024. u 12:18
POGLED ISKOSA: Pomorišac moderni tradicionalista
PISATI o Vasi Pomorišcu (Modoš, danas Jaša Tomić, 1893 - Beograd, 1961) za autora ovog teksta posebno je zadovoljstvo jer ga uz Milenu Pavlović-Barili najviše poštuje u našoj umetnosti rane moderne.
21. 02. 2024. u 05:00
PORAZ DRŽAVNE JEZIČKE POLITIKE:Zakon o rodnoj ravnopravnosti i obavezna upotreba tzv. rodno osetljivog jezika
UKOLIKO se jezička politika u nekoj državi vodi bez oslanjanja na mišljenje institucija i tela čije je primarno polje delatnosti jezičko planiranje, onda se postavlja pitanje svrhe i smisla njihovog postojanja.
20. 02. 2024. u 18:20
BOLEST NASMRT: Mišel Uelbek - Pisac koji je svetsku slavu stekao zahvaljujući onima koji ga ne razumeju
PISATI o (zasad?) poslednjem romanu Mišela Uelbeka i nije možda toliko nezahvalno koliko je nemoguće - ukoliko ne želimo svim čitaocima da upropastimo doživljaj.
15. 02. 2024. u 15:00
ZAMENA MESTA: Ko su dobitnici Ninove i nagrade "Beogradski pobednik"
"NINOVU" nagradu dobio umereno prosrpski roman, a nagradu "Beogradski pobednik" opozicioni i delimično drugosrbijanski.
15. 02. 2024. u 14:00
KNJIŽEVNIK I VIZIONAR: Navršava se 140 godina od rođenja velikog ruskog pisca Jevgenija Zamjatina (1884 - 1937)
DEPERSONALIZACIJA čoveka i njegovo pretvaranje u broj, možda je dvadesetih godina XX veka spadala u žanr fantastike, ali danas je primer ostvarenog totalitarizma i autokratije
15. 02. 2024. u 12:00
KNJIŽEVNA KRITIKA: Naši nespokoji
PRVI roman Maje Iskre "Aperkat" (LOM, Beograd 2023) jedan je od najboljih romana koje su prošle godine objavili mlađi autori.
15. 02. 2024. u 10:00
DVA PEVIDRUGA: Sećanje na Aleksu Šantića i Branka Miljkovića
STO godina je od smrti Alekse Šantića, a devedeset od rođenja Branka Miljkovića. Ali deset godina od smrti jednog do rođenja drugog nije jedino što razdvaja i povezuje ova dva pevidruga.
15. 02. 2024. u 08:00
POGLED ISKOSA: Boletov logos
OVE godine umetnik Bole Miloradović napunio je devedeset godina života.
15. 02. 2024. u 06:45
SRPSKI JEZIK PUŠTEN NIZ VODU: Šta zvanična politika poručuje Zakonom o rodnoj ravnopravnosti
PRIMIČE se dan primene jezičkog dela Zakona o rodnoj ravnopravnosti.
13. 02. 2024. u 18:10
KNJIŽEVNI KRITIČARI BIRAJU KNJIGU GODINE (6): Satirični prikaz našeg doba
KRITIKA života koji je izgubio humanističku suštinu.
13. 02. 2024. u 18:00
NE BRINU O NAŠIM BAKAMA, MAJKAMA, KĆERIMA... Povodom nametnutog zakona: "Rodno osetljiv jezik" nije "polno osetljiv jezik"
ZA "džender senzitiv" je bitno izjašnjavanje kojeg je ko džendera, pa su oblici poput advokatica, diskriminatorka, vojnikinja etikete džender-ideologije, a ne izraz ravnopravnosti. Za standardni srpski jezik ovo su trajno markirani neologizmi.
07. 02. 2024. u 14:00
NIJE VEROVAO U ZLO MEĐU LJUDIMA: Sto godina posle odlaska velikog srpskog pesnika Alekse Šantića (1868-1924)
SLIČAN večiti dečak "golubijeg srca" bio je i Branko Ćopić. Nije slučajno što su, pod pritiskom sile u koju nisu verovali, obojica završila "rastrojenih živaca". I obojica su, pred kraj, prividela crne konje i jahače koji dolaze, Šantić pre Drugog velikog, Ćopić uoči rata za jugoslovensko nasleđe
07. 02. 2024. u 11:58
POGLED ISKOSA: Mošićevi zvezdani trenuci
POČETAK godine je između ostalog posvećen i proceni zbivanja u proteklom razdoblju, koliko i najava novih dešavanja.
07. 02. 2024. u 05:00
PRINC POEZIJE POSTAO JOŠ ZA ŽIVOTA: Devedeset godina od rođenja pesnika Branka Miljkovića (1934-1961)
PROŠLO je devet decenija od kad je na ovaj svet, u gradskoj bolnici u Nišu, 29. januara 1934. godine na svet došao Princ Pesnika Branko Miljković.
31. 01. 2024. u 12:00
OBOGATIO UMETNOST I SRBA I HRVATA: Objavljena knjiga o gotovo zaboravljenom umetniku Milenku D.Đuriću (FOTO)
U LEKSIKOGRAFSKOM zavodu Hrvatske, likovnom umetniku Milenku D. Đuriću (Zemun, 1894 - Zagreb, 1945) posvećena je poduža biografija u kojoj nedostaju samo dva podatka - da je bio srpskog porekla i da njegova smrt u Zagrebu 1945. godine, u zlokobnom vremenu NDH, do danas nije rasvetljena.
24. 01. 2024. u 16:51
