Među govornicima na Drugoj Look up konferenciji na Kopaoniku Varufakis, Žakob i Ilić

NA drugoj Look up konferenciji ekoloških i biznis lidera na Kopaoniku koju Privredna komora Srbije organizuje u saradnji sa partnerima, među govornicima su Janis Varufakis, grčki ekonomista, akademik, nekadašnji političar, Dejan Ilić, naučnik sa iskustvom menadžera u preduzećima Ari i Varta, kao i Fransoaz Žakob, stalna koordinatorka Ujedinjenih nacija u Srbiji.

Foto: PKS

Fokus konferencije biće usmeren na energetiku i zaštitu životne sredine. Profesor Dejan Ilić obratiće se kao uvodničar panela o kritičnim mineralnim sirovinama u procesu energetske tranzicije i u susret "Look Up 2" konferenciji kaže:

- Mnogo je drugačije kada je sve lako, ali mi živimo u vreme krize koja je po meni druga najveća svetska kriza u mom životu. Najveća kriza koju sam ja doživeo bio je raspad "Istočnog bloka". U tim kriznim vremenima, kada je sve neizvesno, biznis i život moraju da idu dalje. Svaka kriza ima I pozitivnu stranu koja se odnosi na  brzu reakciju biznisa i privrede.

Kako kaže Ilić, kriza nas osvesti da trezvenije razmišljamo i sigurno deluje na prioritete, ali napominje da sa druge strane mi ne možemo da zapustimo pitanje energetike, životne sredine i svega što će da prati sledeće generacije.

Ključno pitanje energetike danas jesu alternative. Ako jedna zemlja zaustavi snabdevanje, šta je onda alternative. Alternative koje tražimo usmerene su u više pravaca i one će i dalje biti u velikoj meri koncentrisane na derivate nafte i na gas, ali će da pospeše brzinu dolaženja do tečnog hidrogena, i to je nešto što je pozitivno što ja vidim ovde. To će da pospeši naš um i razmišljanje kako doći do te zelene energije u čitavom kompletu, ne da punimo litijumske baterije strujom iz uglja ili nafte već da zaokružimo čitav krug i da na njihovo mesto dođe hidrogen i druge održive sirovine, kaže profesor.

Kako navodi, najnovija predviđanja rasta temperature na zemljinoj površini kažu da će ono ubuduće biti preko 3 stepena, dok se pre 30 godina pri potpisivanju Kyoto protokola, kada je SAD odbila isto, pričalo o 1,5 stepeni Celzijusa.

- Ako ništa ne uradimo da ne zaokružimo čitav krug, ako nemamo čist način da napunimo baterije, ništa nismo uradili, poručuje Ilić.

Druga ključna tema Look-upa biće zelene obveznice.

Iako se zelene obveznice smatraju budućnošću finansiranja privrede, i pojedine banke i kompanije koje posluju u Srbiji i regionu uveliko izdaju zelene obveznice na inostranim tržištima kapitala, na tržištu Srbije ih i dalje nema.

Zelene obveznice su vrsta obveznica namenjena finansiranju projekata koji imaju pozitivan uticaj na životnu sredinu i našu okolinu. Smišljene kao instrument tržišta kapitala, one omogućavaju kompanijama i vladama i drugim organizacijama da prikupe sredstva za projekte usmerene na poboljšanje energetske efikasnosti, razvoj OIE, smanjenje emisije štetnih gasova, zaštitu biodiverziteta, održivo upravljanje vodama i drugim ekološkim inicijativama.

Odgovarajući na pitanje koja je uloga finansija i kapitala u zelenoj agendi, kao i kada će kompanije u Srbiji konačno moći da se okrenu prikupljanju kapitala kroz izdavanje zelenih obveznica, Vlastimir Vuković iz NLB Banke za "Blic Biznis" ističe da je u Srbiji, realno, svest privrede, građana i banaka o neophodnosti promene načina poslovanja nedovoljno razvijena.

- U tom smislu i uloga banaka se menja, tj. menja se šta žele dalje da finansiraju. To je početna promena, jer banke više ne žele da finansiraju prljavu tehnologiju, koja zagađuje živtnu sredinu, već žele da pomognu kompanijama da pređu na održive i krabon-neutralne tehnologije. To je centralna uloga banaka, napominje Vuković.

On ističe da treba zajedno da postignemo maksimum da pređemo iz neefikasnog i neodgovornog načina poslovanja u efikasniji, zeleniji.

- Izvori finansiranja poput zelenih obveznica su prilika. Korišćenje novih tehnologija i novih izvora dokapitalizacije može biti prednost pošto privreda tako može brzo da napreduje. Prioritet u finansiranju postaju one kompanije, koje mogu da pokažu privrženost ka održivosti, energetskoj efikasnosti i rejtinzi i ESG ocene koje će kompanije određivati ne samo da će određivati da li mogu da dobiju kredit i finansije, već i pod kojim uslovima, kaže Vuković.

Investitori u zelene obveznice su obično oni koji žele da doprinesu ekološkim ciljevima, uz povraćaj uloženih sredstava sa kamatom. Zelene obveznice su privlačne jer kombinuju finansijski povrat sa društveno odgovornim investiranjem. Postoje različiti standardi i sertifikati koji osiguravaju da sredstva prikupljena putem ovih obveznica zaista idu na finansiranje "zelenih" projekata.

- Pored toga, kompanije mogu da računaju da će primenom ovih standarda njihova izdata obveznica pronaći prikladnog investitora, saopšteno je iz Evropskog parlamenta 5. oktobra ove godine.

Kako ističu iz "Elixir Grupe", ova kompanija je zainteresovana za emisiju zelenih obveznica jer smatraju da je ovo "potencijalno dobar izvor finansiranja koji će u budućnosti, uz razvoj tržišta kapitala, biti sve značajniji posebno kod velikih firmi".

- Kojom brzinom će se ovo dešavati zavisi pre svega od kretanja kamatnih stopa i odnosa cene zaduživanja. U skladu sa strategijom daljeg razvoja našeg poslovnog sistema, kojom dajemo doprinos i podršku ostvarenju ciljeva Zelene agende, verujemo da bi i izdavanje zelenih obveznica bila jos jedna potvrda naše posvećenosti zajedničkom održivom razvoju, kažu iz kompanije.

Koje benefite kompanije mogu da imaju od izdavanja zelenih obveznica?

Pored očiglednog, da je ovo još jedan način otvoriti vrata kapitalu za neku narednu ekološku ili održivu investiciju, izdavanje zelene obveznice od strane kompanija ima i drugih prednosti:

Transparentnost i efikasnije komuniciranje održive strategije kompanije: Samim činom izdavanja kompanije šalju signal da će prihode iskoristiti za inicijative koje su korisne za okolinu i društvo

Privlačenje ekološki savesnih investitora: Pored toga što je velika potražnja za njima ove obveznice privlače inestitore koji žele da doprinesu očuvanju životne sredine

Poboljšanje dugoročne održivosti i smanjenje rizika

Smanjenje poreza (što je slučaj sa "Clean Renewable Energy Bonds" u SAD)

Potencijalno niže kamate od tradicionalnih obveznica

(Blic Biznis)

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije