Društvo

TEMELJI SRPSKE DRŽAVNOSTI: Kako je na Sretenje 1804. otvoren istorijski proces, a završen na Berlinskom kongresu dobijanjem nezavisnosti

И. М.

14. 02. 2021. u 17:10

Google Dodaj Novosti kao svoj Google izvor

DA bi se potpunije razumeo Prvi srpski ustanak 1804-1813, njegov početni uspeh, ne uvek predvidivi razvoj, i neumitni krah, zatim njegova istorijska veličina, odjek i brojne posledice, neophodno je da se u svetlu savremenih istorijskih okolnosti sagledaju i razjasne svi uzroci koji su do njega doveli.

ТЕМЕЉИ СРПСКЕ ДРЖАВНОСТИ: Како је на Сретење 1804. отворен историјски процес, а завршен на Берлинском конгресу добијањем независности

Ilustracija

Ideje racionalizma i prosvetiteljstva nastale u Evropi u XVIII veku, najpre su doprle do učenih Srba iz Habzburške monarhije i među njima je nastala intelektualna klima koja je prethodila Srpskoj revoluciji.

Središnje mesto po idejama koje je zastupao pripada Dositeju Obradoviću, koji je narod definisao kao zajednicu jezika i prvi je istakao zahtev da se piše na jeziku kojim narod govori. Obradović je svojim radom na prosvećivanju naroda spajao rad na njegovom nacionalnom osvešćivanju, duhovnom ujedinjavanju i političkom oslobođenju.

Rajićeva Istorija štampana u Beču 1794/1795. godine, znatno je doprinela ideološkom formulisanju srpske revolucije, jer je u njoj prvi put prikazana srpska srednjovekovna prošlost, nedvosmisleno ukazujući na ideal kome treba težiti. Pored idejnih stremljenja javljaju se i konkretni predlozi o budućoj srpskoj državi.

Na Temišvarskom saboru 1790. godine iznet je zahtev za političkom autonomijom Srba u Habzburškoj monarhiji, dok karlovački mitroplit Stevan Stratimirović, krajem 1804. godine podnosi ruskom ministru spoljnih poslova Nacrt vospostavljenja nove sloveno-srbske države, predlažući da se, uz rusku pomoć i protektorat, obnovi srpska država koja bi obuhvatala oblasti na kojima Srbi žive i koja bi bila pod vrhovnom vlašću Porte sa ruskim ili luteranskim princom, kao garantima autonomije.

Misao o nacionalnoj državi, koja bi se stvorila na temeljima istorijskog prava, zajednička je težnja većine učenih Srba s kraja XVIII i početkom XIX veka, koji su promišljali o budućnosti srpskog naroda.

Prvi srpski ustanak udario je pečat nacionalnoj misli u Srbiji i odredio ulogu koja će obeležiti njenu istoriju u 19. i 20. veku

Preporučujemo

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Klikni na zvezdicu u gornjem desnom uglu i zaprati Novosti na Google News platformi

Novosti Google News
Tagovi

Drugi pišu

Pročitajte više

Komentari (0)

Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

Politika
Tenis
Fudbal
KAKAV DAN ZA PARTIZANOVCE! Nakon Raće Petrovića u Humsku stigla još jedna legenda crno-belih

KAKAV DAN ZA PARTIZANOVCE! Nakon Raće Petrovića u Humsku stigla još jedna legenda crno-belih