Društvo

NAJTRAGIČNIJI DAN ISTORIJE I PUT KA POBEDI: Bogoslovska tajna Velikog petka

Драган Радојчин
Dragan Radojčin

09. 04. 2026. u 23:26

DAN kada je „Život okusio smrt“ nije samo vreme tuge, već trenutak u kojem je Krst prestao da bude oruđe srama i postao ključ Raja.

НАЈТРАГИЧНИЈИ ДАН ИСТОРИЈЕ И ПУТ КА ПОБЕДИ: Богословска тајна Великог петка

Foto: V. Mitrić

Dok zvona ćute, a tišina prožima hramove, Veliki petak nam otkriva najdublji smisao žrtve i ljubavi koja ne poznaje granice.

Ako je Veliki četvrtak bio dan zajedničke trpeze i ustanovljenja Svete Liturgije, Veliki petak je dan potpune usamljenosti Bogočoveka pred licem smrti. Ovo je najstrašniji dan u istoriji sveta – trenutak kada je Tvorac dopustio svojoj tvorevini da Ga osudi, popljuje i razapne. Iz teološke perspektive, ovo nije poraz, već najveći paradoks hrišćanstva: Bog umire kao čovek, da bi čovek mogao da živi kao bog po blagodati.

Krst kao presto slave

Za pravoslavnog vernika Krst nikada nije poraz. Iako je Veliki petak dan najstrožeg posta, molitvenog muka i tuge, mi u raspetom Hristu već jasno naslućujemo Pobednika. Dok svet u Njemu vidi nemoćnog osuđenika, Crkva svojim duhovnim očima vidi Cara slave.

Teologija Krsta nam otkriva da Hristos na Veliki petak dobrovoljno silazi u najveće ponore ljudskog stradanja i beznađa. Na Krstu je ispisana najpotresnija definicija Boga – Bog je Ljubav koja se daje do samog kraja, čak i kada je taj kraj smrt. Raširene Hristove ruke na drvetu Krsta nisu samo znak muke, već večni zagrljaj kojim Bog želi da prigrli čitavo čovečanstvo i celu tvorevinu.

Plač Majke Božije: Vrhunac ljudske drame i zrak nade

Posebno mesto u bogosluženju ovog dana zauzima „Plač Presvete Bogorodice“. Ova služba, koja se čita u smiraj Velikog petka, predstavlja jedan od najdirljivijih momenata u celokupnoj pravoslavnoj himnografiji. Kroz stihove kanona čujemo prebolne reči Majke koja stoji pod Krstom i obraća se svome Sinu, dok Njenu dušu probada ono prorečeno biblijsko „oružje bola“ (Lk 2,35).

U pravoslavnoj teologiji ovu službu posmatramo kao vrhunac egzistencijalne drame čoveka. Marija, koja je Hrista rodila natprirodno i bez majčinskih muka, sada Ga gleda nemoćnog, iznakaženog i mrtvog. Njen plač nije samo majčinski lelek; to je vapaj čitavog čovečanstva pred apsurdnom tragedijom smrti. Ipak, čak i u tom najgušćem mraku, kroz Njenu patnju probija se tiha, ali nepokolebljiva vera u obećanje koje Joj je Arhangel Gavrilo nekada dao – da Njegovo Carstvo neće imati kraja (Lk 1,33). Bogorodica pod Krstom je slika Crkve koja pati, ali ne prestaje da veruje u pobedu života.

Silazak u Ad: Pobeda u tišini groba

Dok Hristos telom počiva u grobu, Crkva nas uči o veličanstvenoj pobedi koja se u tim trenucima dešava u nevidljivom svetu. Hristos svojom dušom silazi u Ad – mesto tame u kojem su do tada, prema biblijskom shvatanju, bile zatvorene duše svih prethodno preminulih.

Ovo nije pasivan boravak u smrti; ovo je istinska „ofanziva ljubavi“. Hristos nezaustavljivo provaljuje vrata Ada, kida okovane lance smrti i izvodi iz tame starozavetne pravednike, na čelu sa Adamom i Evom. Upravo zato, Veliki petak je zapravo početak kraja vlasti smrti nad čovekom. Grob više nije samo hladno mesto sahrane, već se pretvara u „živonosni istočnik“ i svetlu dvoranu iz koje će uskoro izbiti neugasiva svetlost Vaskrsenja.

 Tišina koja govori više od reči

Na Veliki petak zvona u pravoslavnim hramovima zamiru.

Iznošenje Plaštanice – dodir sa večnošću

Centralni bogoslužbeni trenutak Velikog petka je iznošenje Plaštanice – posebnog platna na kojem je prikazano polaganje Hristovo u grob. Ovaj čin, koji se vrši u popodnevnim časovima, simbolizuje trenutak kada Josif iz Arimateje i Nikodim skidaju Telo Gospodnje sa Krsta, povijaju Ga u laneno platno i polažu u grob.

Dok vernici u redovima prilaze da se poklone i celivaju Plaštanicu, oni time simbolično „sahranjuju“ svoje grehe i slabosti sa Hristom, verujući u zajedničko vaskrsenje.
Zanimljivo je da ovaj liturgijski predmet svoj istorijski pandan ima u čuvenoj Torinskoj plaštanici. To je jedna od najispitanijih relikvija hrišćanskog sveta koja se i danas čuva u Torinu, a za koju milioni vernika veruju da je upravo ono autentično platno u koje je Hristos bio povijen. Na njemu je, kao neobjašnjiv naučni fenomen, ostao otisak mučeničkog Tela, čineći ga „fotografijom Vaskrsenja“ koja i danas zadivljuje svet.

 

 Umesto njih, čuje se samo opori zvuk klepala, koji nas poziva na molitveno sabranje. Ova tišina, međutim, nije znak nemoći ili poraza, već najdubljeg poštovanja pred Tajnom koja se upravo dešava.

Veliki petak se ne završava na mračnoj Golgoti; on je neophodan i jedini prolaz ka svetlosti Vaskrsenja. Dok celivamo Plaštanicu, mi ne celivamo samo spomen na jednu smrt, već samu nadu u pobedu nad njom. Provodeći ovaj dan u miru, strogom postu i molitvi, mi se zapravo iznutra preobražavamo kako bismo sutradan, sa punim smislom i radošću, mogli da uđemo u Praznik nad praznicima.

Preporučujemo

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Tagovi

Drugi pišu

Pročitajte više

Komentari (0)

Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

Politika
Tenis
Fudbal
PRIPREMA SE „ŠPANSKA PITA“: Novi specijalitet za umetničke sladokusce iz „kuhinje“ Fondacije Mozzart

PRIPREMA SE „ŠPANSKA PITA“: Novi specijalitet za umetničke sladokusce iz „kuhinje“ Fondacije Mozzart