SVETLOST KOJA SPAJA SVE(T): Kako se slavi Božić od Balkana do Kavkaza i Afrike (VIDEO)

DANAS, milioni vernika širom planete, od drevnih pećinskih manastira Gruzije i visoravni Etiopije, preko kamenitih predela Jermenije, pa sve do bučnih trgova na Balkanu, dele istu radost i tradiciju. Iako se običaji razlikuju, suština ostaje nepromenjena.

Unsplash

Na prostoru Srbije, Crne Gore, Republike Srpske i Severne Makedonije, Badnji dan počinje rano ujutru, sečom mladog hrasta. Badnjak se unosi u kuću uz tradicionalni pozdrav i zdravicu, a pali se ispred crkava, na gradskim trgovima i u dvorištima. 

Tokom dana se strogo posti, a Badnje veče je posvećeno porodici. Na trpezi je posna večera koju čine pasulj, punjene suve paprike, riba, krompir, kiseli kupus i suvo voće,

dok se na Božić priprena pogača (česnica) u koju se stavlja novčić koji simbolizuje sreću i blagostanje.  Prema tradiciji, domaćini dodaju dren za zdravlje. Za Badnje veče, hrana se tradicionalno služi na slami koja se rasprostire po podu, čime se simbolizuje pećina u kojoj je Hrist rođen.

U Bugarskoj važi običaj da se za Badnje veče na stolu mora nalaziti neparan broj posnih jela, dok se u Rumuniji pevaju kolende, božićne pesme koje deca i mladi izvode obilazeći domove.

Etiopija

Etiopija se smatra jednom od najstarijih hrišćanskih zemalja, a većina vernika pripada Etiopijskoj pravoslavnoj crkvi Tewahedo, koja ima posebnu liturgijsku i teološku tradiciju.

Priprema za Genna, najsrećniji praznik, traje više od mesec dana i obuhvata strogi post Tsome Nebiyat ili Post proroka. Tokom ovog posta, vernici se uzdržavaju od svih namirnica životinjskog porekla, a često jedu samo jedan skroman obrok dnevno i toga se čvrsto pridržavaju. Post se ne smatra samo telesnom disciplinom, već je praćen duhovnom pripremom, molitvom, pokajanjem i uzdržavanjem od svih svetovnih zadovoljstava.

Centralni događaj je duga noćna i jutarnja liturgija gde se vernici okupljaju u crkvama pre zore, obučeni u tradicionalne bele haljine netela ili šama koje simbolizuju čistoću. Služba traje nekoliko sati i uključuje običaje poput nošenja sveća, tri obilaska crkve, pevanje, ples i govori se na drevnom liturgijskom jeziku Ge’ez. Jelo koje je obavezno na trpezi je doro wat, gusto začinjeno jelo od piletine koje se služi uz etiopijski hleb od fermentisanog testa koji se zove injera. Hrana se deli iz zajedničkih posuda i tako nosi simboliku zajedništva.

Genna označava i tradicionalnu igru koja je slična hokeju i igra se na otvorenom. Prema predanju, genna se igrala u noći Hristovog rođenja i simbolizuje radost i veselje zbog dolaska Spasitelja.

Ono što bi oduševilo Srbe je to što se tokom Božića poštuje tradicija ispijanja kafe, koja ima isti ritualni karakter i predstavlja znak gostoprimstva i poštovanja prema gostima.

Jermenija

Jermenija je jedna od najstarijih hrišćanskih država na svetu i smatra se da je prva koja je primila hrišćanstvo kao državnu religiju 301. godine.

Božić se slavi 6. januara, istovremeno sa Bogojavljenjem, što je ujedno i najveća razlika u odnosu na srpske običaje, gde je Badnji dan centralni ritual. Jermenski Božić je pre svega liturgijski i duhovni praznik. Na Badnje veče ne postoji sečenje badnjaka, bacanje slame po podu ili posna večera u kući. Umesto toga, vernici prisustvuju svečanoj liturgiji na drevnom jeziku Grabar, uz vekovnu bogoslužbenu muziku.

Khash, supa od govedine ili volovskih nogu, se sprema od ranog jutra i kuva dugo da bi bila gusta i hranljiva. Trpezu takođe čini Iskhan (riba), pilav sa suvim grožđem i zeleniš (neveni i spanać). 

Jedinstveni običaj koji nema paralele sa našom tradicijom jeste razmena svetlosti. Vernici u crkvi nose sveće koje se međusobno prenose tokom službe, tako da svi dobiju plamen. Plamen se zatim nosi kući i čuva tokom zimskog perioda, kao znak Božje prisutnosti i zaštite. Porodice okupljene oko sveće pripisuju joj duhovnu moć, što je tradicija koja se prenosi generacijama. 

Eriterija

Ledet se slavi u skladu sa julijanskim kalendarom, i jedan je od najznačajnijih praznika u Eritrejskoj pravoslavnoj crkvi. Tradicija u Eritreji potiče iz istih korena kao i u Etiopiji, jer su dve crkve vekovima bile povezane.

U Eritreji je Badnje veče vreme posvećeno isključivo crkvi. Vernici se tokom posta uzdržavaju od mesa, mlečnih proizvoda i alkohola i jedu samo jedan obrok dnevno koji sadrži žitarice, povrće i mahunarke.

Na sam dan Božića vernici dolaze na liturgiju rano, a ceremonija uključuje nošenje sveća, kretanje oko crkve i pevanje himni. Na trpezi je zigni, gusta i začinjena jela od mesa (obično govedina ili piletina) koja se služi uz injera, hleb od fermentisanog brašna. Hleb se koristi kao posuda, a ljudi jedu iz istih činija. Istorijski, ovaj obrok je nastao kao način da se meso i žitarice podele među većim brojem ljudi tokom praznika, što odražava tradiciju starih eritrejskih zajednica koje su živele u uslovima ograničenih resursa.

Egipat

U Egiptu priprema za Božić pravoslavnih Kopta podrazumeva dug post od 43 dana, poznat kao Stefanski post. Ful medames (pasulj koji se kuva satima i servira sa maslinovim uljem, limunom i začinima), kasria (pirinač sa medom) i degla especk (pirinač sa suvim voćem i orasima koji simbolizuje plodnost i blagostanje) su obavezni na prazničnom stolu. Meso se najčešće služi u obliku gulaša, a akcenat je na kombinaciji povrća, mahunarki i začina koji su karakteristični za severnoafričku kuhinju.

Jedinstvena i čudna tradicija koja se kod nas ne sreće je dugo ostajanje u crkvi tokom noćne liturgije, gde vernici aktivno učestvuju i pomažu tokom ceremonije. Tokom službe se izgovaraju drevne himne na koptskom jeziku, a pevanja mogu trajati satima. U nekim krajevima se posle liturgije sveta voda deli po domovima, što se koristi za osvećenje prostora i zaštitu od zla.

Gruzija

U Gruziji, pravoslavni Božić je obeležen kombinacijom liturgijske tradicije i narodnih običaja. Zvezda trpeze je Satsivi, bogati, aromatični hladni orahov sos koji se služi uz ćurku ili piletinu, a čija priprema traje sate pažljivog rada. Uz to, u zapadnoj Gruziji, možete naći Guruli Gvezeli, posebno testo punjeno sirom i drobljenim kuvanim jajima, tradicionalno za region Gurija. Za desert, porodice dele Gozinaki, hrskav slatkiš od meda i oraha, i Churchkhela, orahe umočene u zgušnjeni sok od grožđa. Sva ova ukusna jela dele se sa članovima porodice, uz tradicionalno gruzijsko vino i zdravice.

Jedan od najlepših običaja je Alilo, masovna praznična povorka u kojoj hiljade ljudi, obučenih kao anđeli i pastiri, marširaju ulicama pevajući drevne polifone kolede. Učesnici nose gruzijske zastave i korpe za prikupljanje hrane, slatkiša i donacija, koje se kasnije dele siročadima i onima kojima je pomoć potrebna.

Porodice takođe postavljaju Chichilaki, "drvo" napravljeno od brusenih lešnikovih grana. 

BONUS VIDEO:

SREĆNI PRAZNICI: Novogodišnji spot "Novosti"

Preporučujemo

Društvo

0 1

UZ BADNjAK IDE JOŠ JEDNA GRANIČICA: Stari običaj bez kog nema Božića, ovo je simbolika

05. 01. 2026. u 21:26

Srbija

0 0

CRKVA U KOSTOLCU: Raspored bogosluženja za Božić

05. 01. 2026. u 12:47

Beograd

0 0

BOŽIĆ KOD KNEGINjE: Porodična šetnja kroz istoriju

04. 01. 2026. u 15:38

Društvo

0 11

DANAS JE TUCINDAN: Decu nikako ne smete kažnjavati - Obavezno morate ispoštovati običaje koje samo Srbi imaju pred Božić

05. 01. 2026. u 07:37

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije