JEFTINIJA STRUJA, ČISTA OKOLINA I SKIJANJE: Sve to dobijaju Danci zahvaljujući onome čega u Srbiji ima gde god se okreneš

ČISTE reke, livade i šume plus jeftina energija? Može? Naravno da može. Ono što zapadna Evropa već decenijama radi moguće je i u Srbiji.

BEO ČISTA ENERGIJA

Sigurno snabdevanje električnom i toplotnom energijom, bez zagađivanja životne sredine mnogima se činilo kao neostvarivo, ali Srbija se već nalazi na putu da to i postigne.

Promena je počela u Beogradu, ali to bi mogli da dostignu i drugi gradovi u našoj zemlji. Umesto, smrada, zaraza i “ekoloških bombi” od svakodnevnog đubreta dobijali bismo jeftinu struju, a okolina bi bila znatno čistija. Kako to postići?

TEHNOLOGIJA KOJA STVARA PRIRODU

Rešenje je jednostavno i već oprobano. Tehnologija sigurna, finansijski opravdana investicija, samo fali volje da se to uradi. Potrebno je napraviti energane (spalionice) u kojima se proizvodi struja. Pored proizvodnje električne energije uz minimalne, zanemarive, troškove, ovo postrojenje pomaže i uklanjanju velikih količina otpada koji bi inače dospeo na deponije.

Neka od ovih postrojenja postali su i svojevrsne znamenitosti, o njima su pravljeni filmovi i reportaže.

U glavnom gradu Danske, Kopenhagenu, smeštena je spalionica Kopenhil koja važi za jednu od najčistijih i najefikasnijih u svetu. Na godišnjem nivou spali se 440.000 tona otpada.

Ono što izdvaja ovu energanu je njen oblik i sekundarna delatnost. Naime, izgrađana je u obliku brda na kome se nalazi ski staza duga 450 metara. Nju godišnje posti oko 60.000 skijaša!

Sličan posalo su preduzeli i u Večnom gradu. Rimska energana kada bude završena 2027. imaće multifunkcionalni prostor sa staklenicima, baštama i vidikovcem gde će ljudi moći da dolaze i uživaju u prirodi.

DEPONIJA U VINČI

Vratimo se u Srbiju. U Vični kraj Beograda otovborena je prva i za sada jedina, energana u našoj zemlji. Nije atraktivna kao ona u Kopenhagenu, ali radi svoj osnovni posao, proizvodi električnu i toplotnu energiju. Ima instalisanu snagu od 25 MW i toplotnu snagu od 56 MW. Obrađivaće 640.000 tona otpada od čega će se 340.000 koristi u energani za proizvodnju električne i toplotne energije. Ukupno godišnje će se smanjiti štetna emisija CO2 u količini od 210.000 tona.

Zahvaljujuće ovoj energani Beograd se našao na mapi ekološki razvijenih gradova u Evropi.

Bivša ministarka ekologije Irena Vujović kazala je da će domaćinstva 50.000 Beograđana dobijati pet procenata električne i deset procenata toplotne energije iz otpada koji se ovde odlaže, odnosno spaljuje.

OTPAD KAO RESURS

Otpad je, sem za pojedine “preduzetnike”, dugo bio beskorisan i škodljiv predmet. Promenom gledišta, otpad je postao resurs. Odbačeni predmeti ponovo su dobili svoju novu namenu, bilo da se pretvaraju reciklažom u nove ili koriste kao gorivo za proizvodnju energije. Promena paradigme došla je kao posledica želje za smanjenje zavisnosti od fosilnih goriva.

U EU tokom 2018. godine 497 energana koje koriste otpad kao gorivo, proizvelo je 41.000 gigavat-sati (GWh) električne energije i 96.000 GWh toplotne energije, odnosno dovoljno struje za 19 miliona potrošača i toplotne energije za 16 miliona.

Srbija bi, kako su procenili stručnjaci u "Beloj knjizi dobijanja energije iz otpada", mogla da spaljivanjem otpada pokrije 3 odsto potrošnje struje. Osim energije energane znatno utiču i na ekologiju, smanjujući emeisije štetnih gasova, zageđenje vode i tla.

U EU su otišli i korak dalje. Najnovijom Direktivom je određeno da do 2030. godine svega 10 odsto komunalnog otpada može deponovati na smetlištima, sve ostalo mora da se reciklira ili spali. Za sada 8 zemalja EU ispunjava te propise, a ostali se ubrzano kreću ka tom cilju.

KO JE ZAINTERESOVAN A GDE SU PLANIRANE NOVE ENERGANE

U Srbiji su predviđene tri spalionice otpada, jedna je već izgrađena u Vinči, a druge dve bi trebalo da se grade u Nišu i Kragujevcu.

Pored ova tri grada još jedan se ističe sa nuždom i željom. Čačak, koji već godinu više dana nema svoju deponiju zbog havarije na “Dubokom”, u potrazi je za načinom da svoj otpad preseli ili da ga se reši. Trenutno otpad iz ovog rada šalje se na tri deponije u drugim opštinama, ali postoji i ideja da se naparavi energana i trajno reši problem smeća u ovom gradu. Istovremeno bi i troškovi upravljanja otpadom bili svedeni na minimum.

ŠTA JE POTREBNO ZA ENERGANU

Osim evidentne koristi, trajnog uklanjanja otpada i proizvodnje energije, izgradnja i njihov razvoj i upotreba moraju biti strogo kontrolisani kako bi se ekološki rizici sveli na najmanju moguću meru.

Ipak, pre ulaska u projekat, potrebno je sprovesti analize koje bi pokazale da li je to ekonomski isplativo (dovoljna količina i vrsta otpada u dugom periodu) i ekološki bezbedno.

Preporučujemo

Društvo

0 0

„ARISTOKRATSKO STOPALO" Olivere Katarine: Ljubav sa Galetom Muškatirovićem cvetala između stida i strasti

30. 07. 2026. u 19:12

Društvo

0 0

NOVI LEKOVI NA TERET DRŽAVE: Vlada proširila listu, manja participacija za 769 terapija

30. 07. 2026. u 18:31

Društvo

0 0

TROPSKI TALAS NE POSUSTAJE: Temperatura i dalje divlja u Srbiji, evo gde je najtoplije

30. 07. 2026. u 16:50

Društvo

0 2

TOPLOTNI TALAS BI MOGAO DA POTRAJE DO OVOG DATUMA: Početak avgusta donosi Srbiji veoma visoke temperature

30. 07. 2026. u 15:18

Ekonomija

Poslodavac može da pomeri već odobren godišnji odmor, ali samo pod ovim uslovima: Evo šta kaže zakon

2026-07-21 14:01:00

Svet

Razorno nevreme pogodilo Čile: Desetoro poginulih, hiljade pogođenih, u toku masovne evakuacije

2026-07-21 09:48:00

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije