DA LI SRBIJU ČEKA EKSTREMNO HLADNA ZIMA? Meteorolog dao odgovor koji će sve iznenaditi

IZVEŠTAJI o navodno "ekstremnoj zimi" preplavili su medije, a u pojedinim najavama piše da Evropu očekuje "najteža zima u istoriji".

Foto: Jovana Švedić

Ipak, meteorolozi su upozorili da su ovakve prognoze potpuno neosnovane kada se govori o evropskim zemljama.

I Republički hidrometeorološki zavod najavljuje topliju zimu u Srbiji u odnosu na period od prethodnih 30 godina, ali manje toplu u odnosu na prethodne godine.

- Prognozirana srednja sezonska temperatura vazduha ima pozitivno odstupanje od +1 stepen u odnosu na referentni klimatološki period od 1991 - 2020. godine. Prognozirane srednje vrednosti sezonske temperature su u intervalu od +1 do +4 stepena (a na planinama od -3 do 0). Prognoziran broj mraznih dana je od 30 do 55, a ledenih dana od 5 do 15 (na planinama od 25 do 40).Ovi podaci ukazuju da će zima 2025/2026. sa najvećom verovatnoćom biti toplija u odnosu na period od prethodnih 30 godina (pogotovo u odnosu na 70-te ili 80-te godine prošlog veka), ali manje topla (odnosno malo hladnija) u odnosu na prethodne godine - navodi meteorolog RHMZ-a Slobodan Sovilj.

Kako dalje ističe sagovornik, prognozirana srednja sezonska količina padavina je u intervalu od 110 do 160 mm, a u brdsko-planinskim predelima, naročito na jugu i jugozapadu Srbije, između 170 i 220 mm. Očekuje se i povećan broj dana sa košavom u Vojvodini, Pomoravlju i Podunavlju.

Foto: Tanjug/AP

Vremenska prognoza za zimu 2025/2026

Prema prognozi vremena po mesecima Branka Bijelića, zimu u Srbiji obeležiće prosečne temperature za taj period godine:

Decembar 2025: Blaži i prosečno vlažan decembar

Srednja minimalna temperatura vazduha u decembru biće iznad višegodišnjeg proseka, pri čemu će njena vrednost u proseku biti viša za 1.0 do 2.0 stepena u odnosu na višegodišnji prosek. U Beogradu i široj okolini predviđa se vrednost decembarske srednje minimalne temperature vazduha oko 1.7 stepeni.

Srednja maksimalna temperatura vazduha u decembaru biće iznad višegodišnjeg proseka, sa vrednostima koje će biti za 0.5 do 1.5 stepeni više u odnosu na višegodišnji prosek. U Beogradu i široj okolini srednja maksimalna temperatura vazduha tokom decembra biće oko 7.1 stepen. Mesečna suma padavina tokom decembra zadržavaće se u granicama višegodišnjeg proseka sa vrednostima u proseku do 5 mm višim u odnosu na višegodišnji prosek. U Beogradu i široj okolini decembarska suma padavina iznosiće oko 56 mm.

Foto: Tanjug

Januar 2026: Prosečno hladan i prosečno vlažan januar

Umereni, povremeno i jaki jutarnji mrazevi tokom treće dekade januara.

Srednja minimalna temperatura vazduha u januaru zadržavaće se u granicama višegodišnjeg proseka, pri čemu će njena vrednost u proseku biti viša do 0.4 stepena u odnosu na višegodišnji prosek. U Beogradu i široj okolini predviđa se vrednost januarskensrednje minimalne temperature vazduha oko -0.4 stepena. Srednja maksimalna temperatura vazduha u januaru biće u granicama višegodišnjeg proseka, sa vrednostima u proseku višim do 0.4 stepena u odnosu na višegodišnji prosek. U Beogradu i široj okolini srednja maksimalna temperatura vazduha tokom januara biće oko 4.2 stepena.

Mesečna suma padavina tokom januara zadržavaće se u granicama višegodišnjeg proseka, sa vrednostima u proseku do 5 mm višim u odnosu na višegodišnji prosek. U Beogradu i široj okolini januarska suma padavina iznosiće oko 48 mm.

Februar 2025: U većem delu Srbije blaži i prosečno vlažan, a u Vojvodini blaži i suvlji februar

U prvoj polovini februara umereni, a kratkotrajno su mogući i jaki jutarnji mrazevi.

Srednja minimalna temperatura vazduha u februaru biće iznad višegodišnjeg proseka, pri čemu će njena vrednost biti viša za 1.0 do 2.0 u odnosu na višegodišnji prosek. U Beogradu i široj okolini predviđa se vrednost februarske srednje minimalne temperature vazduha oko 1.5 stepeni.

Srednja maksimalna temperatura vazduha u februaru biće iznad višegodišnjeg proseka, sa vrednostima, koje će u celoj Srbiji biti za 1.0 do 2.0 stepena više u odnosu na višegodišnji prosek. U Beogradu i široj okolini srednja maksimalna temperatura vazduha tokom februara biće oko 7.5 stepeni.

U većem delu Srbije mesečna suma padavina tokom februara zadržavaće se u granicama višegodišnjeg proseka sa vrednostima u proseku do 5 mm nižim, a u Vojvodini biće ispod višegodišnjeg proseka sa vrednostima za 5 mm do 10 mm nižim u odnosu na višegodišnji prosek. U Beogradu i široj okolini februarska suma padavina iznosiće oko 28 mm.

Dakle, zima u Srbiji neće biti ekstremno hladna, već blaža, uz povremene prodore hladnijeg vazduha i mrazeve, naročiti tokom januara.

Foto: Novosti

Zima pod uticajem La Ninje

Meteorolog Sovilj pojasnio je koja metoda se koristi za izradu sezonske prognoze vremena i istakao da će zimu 2025/2026 obeležiti tzv. La Ninja (hladna faza ENSO) i negativna QBO faza, što su faktori koji često vode ka oslabljenom polarnom vrtlogu.

"Jedan od čestih metoda izrade dugoročne ili sezonske prognoze vremena je "metod analogije" i u tom kontekstu je ključno izvršiti detaljnu analizu trenutne sinoptičke situacije, okeanskih faktora, kao i uzročno - posledičnih veza između okeana i atmosfere, jer oni u velikoj meri određuju obrasce cirkulacije i vremenske prilike u određenom periodu.

U tom smislu, analiza obuhvata:

* raspored sinoptičkih sistema (ciklona, anticiklona i frontalnih zona) i vazdušnih masa
* položaj i jačinu mlaznih struja
* stanje Severnoatlantske (NAO) i Arktičke oscilacije (AO)
* temperaturu površine mora (SST) u ključnim regionima (Atlantik, Mediteran, Pacifik itd....)
* stanje i fazu ENSO oscilacije (El Ninjo, La Ninja)
* uticaj blokirajućih situacija i prethodnih hidrometeoroloških uslova i sl.

U kontekstu pomenute analize, odmah se uočava da će nastupajuću zimsku sezonu 2025/2026. godine obeležiti hladna faza ENSO oscilacije (La Ninja)", navodi Sovilj za Mondo.

Osim okeanskih faktora, kako nam dalje pojašnjava, sezonske karakteristike u velikoj meri određuju i vetrovi na velikim visinama u atmosferi. Tzv. Quasi-Biennial Oscillation (QBO), predstavlja redovnu promenu vetrova u visokoj tropskoj stratosferi, koji naizmenično duvaju iz istočnih i zapadnih pravaca.

- Ti jaki stratosferski vetrovi formiraju pojas koji okružuje Zemlju duž ekvatora, a na otprilike svakih 17 meseci dolazi do promene njihovog smera. Tokom nastupajuće zimske sezone 2025/2026 očekuje se negativna faza (QBO-) ove oscilacije. QBO oscilacija vrši uticaj i na jačinu polarnog vrtloga, a ukoliko bi se, metodom analogije, odredio srednji raspored sinoptičkih polja tokom zima koje se protekle u znaku La Ninje i istovremeno QBO- oscilacije, moglo bi se primetiti da su oblasti od Britanskih ostrva preko Skandinavije do severnih evropskih delova Rusije pod uticajem anticiklonalnog polja, dok su prodori sa Atlantika najčešći preko Pirinejskog poluostrva, povećavajući na taj način ciklonalnu aktivnost zapadnog i centralnog dela Sredozemlja - ističe sagovornik.

Tanjug/AP Photo/Emrah Gurel

Više padavina na Balkanu

Ova sinoptička raspodela je u korelaciji sa oslabljenim polarnim vrtlogom i hladnijim zimskim uslovima širom Severne Amerike i jednog dela Evrope.

Za hladniju zimu mogao bi se pripremiti sever Evrope, dok će Balkan najverovatnije biti pod uticajem južnih i jugozapadnih strujanja, što može doneti više padavina, oblačnosti i povremeno toplije vazdušne mase.

- Ipak, region Balkanskog poluostrva, posebno njegovi maritimni delovi, mogli bi predstavljati izuzetak, budući da se Balkan nalazi na prednjoj strani ciklonske cirkulacije, uz dominantna južna i jugozapadna strujanja. Osnovni karakter predstojeće sezone u velikoj meri će zavisiti od putanja ciklona iz zapadnog Sredozemlja, koji će, usled povišenih temperatura mora u Mediteranu, delovima južne Evrope češće donositi epizode sa obilnim padavinama. U kojoj meri će te padavine biti u vidu kiše ili snega zavisiće od temperaturnih uslova nad širom Evroazijom, pri čemu važnu ulogu ima i intenzitet sibirskog anticiklona, ali i jesenji snežni pokrivač koji će se formirati u ovim oblastima. Naposletku, nijedna sezonska prognoza više ne može biti odvojena od uticaja klimatskih promena, koje sve snažnije oblikuju atmosferske procese na globalnom nivou. Veće su i temperature mora i temperature atmosfere, a njihov uticaj na položaj i kretanje cirkulacionih sistema je sve vidljiviji - zaključuje Sovilj.

(Mondo)

BONUS VIDEO: SNEG NA JABUCI USRED MAJA: Nestvarni prizori u Srbiji

Preporučujemo

Društvo

0 0

KIŠA, PA RAZVEDRAVANjE: Vremenska prognoza za utorak, 28. oktobar

28. 10. 2025. u 07:32

Društvo

0 2

PAO SNEG U OVOM DELU SRBIJE: Evo kada će ponovo vejati i gde

27. 10. 2025. u 10:28

Društvo

0 3

STIŽE NAM POZNO MIHOLjSKO LETO: RHMZ objavio detaljnu prognozu i najavio početak "zlatne jeseni"

27. 10. 2025. u 08:29

Društvo

0 2

OVAKVOJ PROGNOZI SE NIKO NIJE NADAO: Meteorolog otkriva - nakon "kišne zavese" stiže veliki obrt, evo do kad će trajati

25. 10. 2025. u 11:53

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije