NEUSPEO POKUŠAJ USTAŠA DA UBIJU KRALJA U ZAGREBU: Vmrovci su od 1920. do 1934. izvršiti čak 460 upada na teritoriju Kraljevine Jugoslavije

U FEBRUARU 1934. godine Jugoslaviju je zvanično posetio bugarski kralj Boris. Glavna poseta održala se u glavnom gradu kraljevine Jugoslavije i tom prilikom je organizovan prijem u čast bugarskog kralja.

ISTORIJA Kralj Alekandar je 1934. godine pokreno u ozbiljne diplomatske misije, Foto "Vikipedija"

U svojim sećanjima general Petar Živković je odvojio čitavo jedno poglavlje koje je posvetio toj poseti i časti koja mu je tada ukazana.

„U dvoru je divan banket, kome sam i ja prisustvovao, pored članova vlade i drugih zvanica. Tom prilikom me je kralj Boris odlikovao Ordenom Aleksandra Nevskog I stepena. Za vreme serkla posle večere, kraljevi Aleksandar i Boris, naišli su na mene i kralj Aleksandar me pozva k njima i reče:

- Kralj Boris želi da s tobom razgovara - posle se ukloni. Tom prilikom mi je Kralj Boris ispričao sav moj rad kod Jedrena 1912. godine i kako su mu govorili to pukovnik Marhovljev tadašnji komandant Kraljeve garde i major Deskalov. Na završetku mi je rekao, da treba da nastavimo na zbližavanju naših i njegovih oficira i da činimo posete jedni drugima".

Tom prilikom su između kralja Aleksandra i bugarskog kralja Borisa dogovorene neke obostrane obaveze koje su vodile ka boljim odnosima ove dve države, jedna od ključnih obaveza koju je preuzeo bugarski kralj Boris, jeste bilo ukidanje terorističke organizacije VMRO (Vunutrašnja Makedonska Revolucionarna Organizacija) koja je još od završetka Prvog svetskog rata zada- vala ozbiljne probleme Jugoslaviji.

„Ova teroristička organizacija će od 1920. do 1934. godine izvršiti čak 460 upada na teritoriju Kraljevine SHS - Jugoslavije. Prilikom tih upada 185 osoba je ubijeno a 435 osoba je ranjeno ili fizički maltretirano. U istom periodu VMRO je izvršila 63 atentata, uključujući i ubistvo generala Kovačevića u Štitu, i visokog državnog činovnika u Skoplju. Najčešće su upadi vršeni noću. Grupa terorista prelazi granicu dok plaćene uhode napadima zavaravaju pažnju graničara sa jugoslovenske teritorije, za to vreme VMRO upada u sela ili najčešće usamljena imanja, pucaju u svakoga koga sretnu, pale kuće i ambare i beže nazad".  

Kralj Boris je odmah tog proleća pristupio gašenju organizacije. Prilikom zabrane i rasturanja VMRO, bugarske vlasti su pored ogromne količine oružja i municije, konfiskovale i novčana sredstva koja su bila izuzetno visoka, oko pedeset miliona leva.

Ispunjavanje obaveza i želja da se Bugarska pridruži Balkanskom savezu, vodila je kralja Aleksandra u uzvratnu posetu Bugarskoj. Poseta je zakazana za septembar, pre puta u Marsej i bila je po bezbednosnim procenama poseta visokogrizika.

U TOJ poseti, kao i poseti Francuskoj, u delegaciji se nije nalazio komandant Kraljeve garde general Petar Živković.

„I ako je do tada kao pravilo važilo, da pri tim posetama uvek ide i komandant Kraljeve garde, ja tada nisam išao u Sofiju i objašnjeno mi je da je to zbog toga, što sam ranije bio predsednik vlade, pa bi bilo nezgodno, da ja pratim Kralja, pošto ide samo Ministar inostranih dela g. Jevtić itd. Iz istih razloga nisam uzet u svitu i pri poseti Kraljevoj Francuskoj oktobra 1934.“

Ovde su opet vrlo šture informacije koje je ostavio u svojim zapisima general Petar Živković, jer tokom čitave te 1934. godine, odnosno do 9. oktobra 1934. vojska i policija su se žestoko borili sa terorističkim aktivnostima Ustaša i VMRO.

U decembru 1933. godine, pripreman je atentat na kralja Aleksandra prilikom njegove posete Zagrebu gde je želeo da proslavi svoj rođendan. Ovo se ustaškom pokretu učinila kao idealna prilika da se ubije kralj Aleksandar. Ubiti Kralja na teritoriji Hrvatske, značilo bi da ga Hrvati ne priznaju za svog kralja - poruka bi bila poslata čitavom svetu.

Za izvršenje dela određen je Petar Oreb, pomagač mu je bio Josip Begović. Međutim, pred sam čin atentata Oreb, koji je bio određen da ubije kralja Aleksandra se pokolebao i propustio idealnu priliku za izvršenje atentata (automobil sa kraljem Aleksandrom zbog velike gužve, zaustavio se ispred njega). Sutradan ujutru policija je dobivši informacije o organizaciji atentata uspela da ih uhapsi uz pogibiju jednog od policajaca.

Nakon saslušanja Petra Oreba u kojem je govorio o pet ustaških logora u Italiji, logorima u Mađarskoj, organizaciji Ustaša i pomoći koju dobijaju od Italije, te Musolinijeve spremnosti da se po svaku cenu eliminiše jugoslovenski suveren, kralj Aleksandar konačno postaje svestan ozbiljnosti koja mu preti. On će pod tim utiskom 7. januara 1934. godine na Bledu napisati i svoj testament.

O SVEMU tome general Petar Živković ne govori ni reči u svojim sećanjima a bio je komandant Garde koja je bila zadužena za kraljevu bezbednost. Očigledno da su navedeni sukobi kralja Aleksandra i generala Petra Živkovića od 1932. do 1934. bili takvi, da oni gotovo nisu ni komunicirali:

„Dakle ja Kralja nisam video sve do njegovog polaska u Francusku. Zaista tada su mnogi kako u vladi, tako i van nje, pokazivali bojazan, da se ne desi što rđavo Kralju prilikom posete Bugarskoj, tj. da ne bi makedonska struja preduzela kakav atentat. No to se svršilo u najboljem redu i niko nije mogao da pomisli, da se to može desiti u Francuskoj".

Ovde u svojim memoarima general Živković iznosi još jednu tvrdnju koja je sumnjiva.

Naime, niko nije isključivao mogućnost da se atentat može izvršiti u Francuskoj. Naša policijska prethodnica, predvođena Vladetom Milićevićem, koja je otputovala ranije u Francusku odnela je vrlo nepovoljnu bezbednosnu procenu i album sa fotografijama ustaša koji bi mogli pokušati atentat nad kraljem Aleksandrom.

Kralju Aleksandru su bile predočene sve bezbednosne pretnje, čak je bilo predloženo da odloži posetu Marseju, i da direktno putuje za Pariz, zbog izuzetno teškog zadataka obezbeđenja marsejske luke itd.

Nevereovatno zvuči činjenica da general Petar Živković nije bio upoznat sa ovim detaljima.

U svojim sećanjima on opisuje poslednji sastanak sa kraljem Aleksandrom, na dan kada će krenuti na put ka Francuskoj 4. oktobra 1934. godine:

„Te večeri kad je trebalo da otputuje, ja budem pozvan u audijenciju u 6 časova popodne.

Audijencija je trajala više od jednog sata. Pričao mi je o svojoj poseti Sofiji. Između ostalog rekao mi je, kako je Boris navaljivao, da se stvori poseban savez između Bugarske i Jugoslavije. On je to odbio i predlagao da Bugarska uđe u Balkanski savez, ali kralj Boris nije hteo to da prihvati. Uopšte Kralj je bio zadovoljan tom posetom. Na završetku audijencije, on mi reče ovo:

- Znam, da rano ležeš, ali ipak dođi na stanicu, da me ispratiš. Odgovorio sam mu, da bih ja uvek dolazio, samo čekam naređenje od Prvog ađutanta pošto Garda pod njim stoji. On mi na to reče:

- Ti si u Topčideru komandant mesta i ne treba da čekaš druga naređenja. Kad sam došao na železničku stanicu, bio je tamo predsednik vlade i upravnik varoši pored svite koja putuje. Primetio sam, da su svi oni bili iznenađeni mojim dolaskom, pošto do tada nisam dolazio. Znam, da mi je docnije i knez Pavle, koji je u vozu pratio Kralja do Boke Kotorske, a i Bogoljub Jevtić, tadašnji Ministar spoljnih poslova, rekli su mi obojica, da im je Kralj u vozu rekao:

- Petar je isti, kakav je i ranije bio. Iz ovog se daje zaključiti, da je opet neka intriga bila po sredi. Otuda ono dugo ne primanje i ono iznenađenje predsednika vlade i upravnika varoši na železničkoj stanici pri ispraćaju Kralja, zbog mog dolaska".

ISPRAĆAJ IZ TOPČIDERA

ČETVRTOG oktobra u 23 sata kralj Aleksandar u pratnji kraljice Marije, kneza Pavla i kneginje Olge vozom kreće sa železničke stanice u Topčideru put Francuske. Pred sam polazak na topčiderskoj stanici se susreo sa francuskim otpravnikom poslova M. Knobelom. Videvši u kraljevim rukama ozbiljnu francusku štampu, rekao je da kralj za put nije izabrao baš veselu lektiru. Kralj je smešeći se odgovorio da ne oseća potrebu za zabavom i da je srećan što će u Francuskoj sresti nekoliko svojih dobrih prijatelja. Knobel mu je uzvratio da on zna za četrdeset dva miliona takvih.

 SUTRA: ALEKSANDAR KREĆE NA PUT BEZ POVRATKA  

Preporučujemo

Feljton

0 0

KOMUNISTIČKA PARTIJA POZIVA NAROD NA USTANAK: U obračunu sa komunistima isticao se predsednik vlade Živković, što mu oni neće zaboraviti

04. 08. 2025. u 18:00

Feljton

0 0

TIPIČAN OFICIR PREUZIMA PREUZIMA SVU VLAST U ZEMLjI: Petar Živković, kao premijer, više je vremena provodio na terenu nego u kancelariji

03. 08. 2025. u 18:00

Feljton

0 0

KRALj ODLUČUJE DA UKINE USTAV I PREUZME VLAST: Radić je u bolnici, posle atentata u Skupštini, molio kralja Aleskandra da zavede samovladu

02. 08. 2025. u 18:00

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije