JURIŠ ZAVERENIKA NA KRALJVSKI DVOR: Svedočenja, učesnika u atentatu, šta se događalo 29. maja, iz godine u godinu su se menjala

PETAR Živkković je u svojim memoarima „Sećanja 1903–1946“, završnim operacijama atentata na kraljevski par Obrenovića, piše: „Prema sporazumu na poslednjem sastanku glavnih zaverenika, u 2 časa tačno sam imao da otvorim kapiju i kao što sam ranije kazao, tačno u to doba trebalo je da budu pred kapijom oficiri određeni da uđu u dvor i bataljon 6. puka sa potpukovnikom Mišićem.

DVOR Zgrada Konaka (desno) gde su ubijeni kralj Aleksandr i kraljica Draga, Foto "Vikipedija"

U 01:30 časova dežurni oficir Naumović, po sporazumu imao je da obiđe stražare sa mnom, a ne komandirom straže, kao što je bila praksa do tada. Oko pola noći momak donese flašu francuskog vina Bordoa koje je poslao dežurni ađutant komandiru straže kapetanu Panajotoviću. Ovaj se jako obradovao i forsirao me, da i ja pijem, pošto sam se stalno žalio na stomak, ali ja nisam hteo da pijem jer sam smatrao, da je potpukovnik Naumović stavio u tu flašu opijum namenjen dežurnom ordonansu kapetanu Miljkoviću, i računao sam da mu to nije uspelo.

U 01:00 časova naišao je potpukovnik Naumović u našu sobu i reče kapetanu Panajotoviću, da on ostane, a da će on sa mnom obići stražu. Ovaj je to jedva dočekao, jer je bio već dobro zagrejan. Kad smo potpukovnik i ja izašli, prvo smo obišli stražare na uglu starog dvora prema zgradi Ministarstva spoljnih poslova. Tu je bio na stražarskom mestu žandarm, koga sam se ja najviše bojao, da ne bi zvonio žandarmskom uredu, kad budem otvarao kapiju pri dolasku oficira, jer je bilo uopšte zabranjeno otvarati kapiju noću, a njemu - žandarmu je to bilo poznato. Zato ja u prisustvu dežurnog ađutanta potpukovnika Naumovića, rekao sam mu, da mi je on naredio, da otvorim kapiju Broj 1 jer ima da dođu oficiri i da ne zvone, da ne bi pravio uzbunu. Naumović je to potvrdio. Posle toga smo obišli stražara gardistu na drugom uglu istog dvora a prema tadašnjem novom dvoru odnosno prema kapiji Broj 1. Ovaj je stražar-gardista bio blizu same kapije i imao je sve da vidi što se bude dogovaralo. Računao sam, da on neće ništa preduzimati, pošto je video mene i Prvog ađutanta, te sam i njemu ponovio ono što sam rekao stražaru žandarmu i dodao još, da motri na stražara žandarma, da ako bi se on krenuo sa stražarskog mesta ka kapiji Broj 1 da puca na njega, pošto ne sme da napusti stražarsko mesto, a inače izgleda sumnjiv. Dežurni ađutant u uzbuđenom stanju je sve to odobravao. Posle tog obilaska smo se popeli gore u dvorište i rastali se. Tom prilikom mi Naumović reče ovo: Petre, izvrši zadatak, ne boj se ništa, jer ako se to ne izvrši, izgubili smo glave.

Ovaj obilazak nije trajao više od 10-15 minuta. Ja se vratim u sobu kod komandira i zateknem ga da drema, i pijucka Bordo. Nagovarao sam ga da legne da spava, a on mi odgovori onako pijan: Kako Petre da legnem, može da se desi noćas ovoj kurvi nešto, pa da odgovaram. Posle ovih reči, pomislim, da je to neko predosećanje. Komandir pozva vojnika, da mu očisti čizme i reče mu, da mu ih donese odmah, čim ih očisti. Ja videći da neće da legne, legoh na moj divan, izvadim sat i reših se, kad bude 5 minuta do 2, da izađem iz sobe. No kad on vide da sam ja legao, leže i on na svoj divan“.

POGLEDAJMO sada iskaz kapetana Dragutina Dimitrijevića Apisa, koji u to vreme sakuplja svoje oficire u oficirskom domu i spremaju se da krenu ka Dvoru, i izvrše vojni puč koji će kao nijedan do tada izmeniti istoriju Srbije:

„Posle ponoći sakupili smo se pred oficirskim domom i kad četa garde sa krupnim Kostićem, stiže u dva sata, krenusmo ka dvoru, ulicom Kralja Milana. Sedmi puk pod komandom Petra Mišića došao je kasnije i presekao telefonske žice, vezu sa dvorom. On je došao pod izgovorom da će da vrši noćnu vežbu. Kad smo stigli, kapija nije bila otključana. Taj zadatak je poveren Petru Živkoviću, gardijskom oficiru. Te večeri je on bio na službi u dvoru i imao je zadatak da izvuče ključeve od kapije od komandanta pešačke čete, koja je na straži, a kod koga su bili ključevi. Živkovića nema, pa nema.

Bojali smo se da se nije predomislio i izdao stvar. Nervoza sve veća. U stvari Petar je muku mučio sa komandirom pešadijske čete. Pokušavao je da ga opije, ne štedeći šampanjac, ali čim bi pokušao da izvuče ključeve, onaj bi se brzo otreznio. Najzad, pošto je navalio piće na komandira i ovaj malo zadremao, skoro mu je oteo ključeve i dotrčao na kapiju pred kojom smo mi čekali u krajnjoj nervozi“.

Ovde vidimo već određena odstupanja u odnosu sa iskazom Petra Živkovića. Kako vreme bude prolazilo, i kako Živković sve više bude napredovao u karijeri, iskazi o događajima ove večeri sve će se više menjati, a on će sve češće biti predstavljan kao šeprtlja i nesposobnjaković.

Dragiša Vasić u svojoj knjizi „1903“ dodaje jedan dramski momenat, pred sam polazak zaverenika iz oficirskog doma:„Bilo je tačno 1 čas i 45 minuta kada se kapetan Dragutin Dimitrijević podigao sa svog mesta i zapovednički izgovorio dve reči, posle kojih su svi razgovori, pesma i svirka umukli kao prsnuti gromom ove odlučne komande:- Gospodo, napred!

Tada su kao jedan poskočili sa svojih mesta, spremni za polazak, da namah zastanu zadržani energičnim pokretom ruke poručnika Antonija Antića. Uzimajući čašu i podižući je iznad glave, on izgovori ovo:

- Drugovi, pre nego što se krenemo da izvršimo ovaj sveti zadatak, zaklinjemo se: da u slučaju neuspeha jedan drugog nikad izdati nećemo, a uspemo li, da za sebe nećemo tražiti nikakve nagrade!

- Zaklinjemo se! - glasio je odgovor zaverenika".

VRATIMO se sada sećanjima Petra Živkovića, i njegovom svedočanstvu: „Kad je bilo 5 minuta do 2 sata, ja ustadoh i pođoh iz sobe, a on još budan, uzviknu: Šta je Petre, kuda ćeš. Stomak me zavija, idem u klozet. Izađem napolje i onda stražaru-gardisti, koji je bio ispod prozora njegove sobe i gledao prema kapiji Broj 1 rekoh: ja idem da otvorim kapiju Broj 1 prema naređenju komandira, da uđu oficiri i da ne lupa na prozor komandira, kao što je naređeno za svaku sumnjivu pojavu. Uzmem ključeve, stanem između oba dvora prema kapiji, očekujući 2 sata. Čim je bilo tačno dva trčećim korakom odem na kapiju i taman sam metnuo veliki ključ u bravu, oficiri na čelu sa Apisom stigoše na kapiju. Dva gardista stražara na ulasku kod kapije videvši mene i oficire nisu ni zvonili već su ih pozdravili. Kad sam otključao bravu, otključam i katanac i otvorim obe gvozdene poluge koje su lupile o kaldrmu. Oficiri napolju su bili nervozni i gurnuli na kapiju, međutim ista se nije mogla otvoriti, dok se i one dve donje kuke od oba kraka ne dignu iz ležišta. Ja se sagoh i digoh ih, oficiri gurnuše kapiju i oboriše me na zemlju i sa Apisom na čelu jurnuše ka dvoru“.  

Dragutin Dimitrijević Apis, opisuje dalji tok puča:„Ušli smo i došli pred staru zgradu (ona sad ne postoji), ali su vrata bila zaključana. Poručnik Simeunović donese i potpali dinamit i vrata odleteše u vazduh, ali se i svetla u zgradi pogasiše. Upalismo sveće koje smo poneli. Pred unutrašnjim vratima opet zapreka, zatvorena su. Kroz staklo oštro naredih stražaru da ih otvori i on to učini. Dvojica naših uđoše za mnom kod kapetana Miljkovića, mog druga, koji se bio probudio i potegao revolver. On je bio s nama u zaveri, ali je jednom prilikom rekao: Ako ja toga dana budem dežurni, pucaću na vas. On je to i hteo da učini, ali ova dvojica opališe u njega i on pade mrtav. Potpukovnik Naumović se pojavi iz svoje sobe i Simeunović, ne znajući da je on sa nama u zaveri, opali i obori ga.

Ja viknuh ali dockan. Simenunović nije poznavao Naumovića, jer je tog dana došao iz Niša“.

PERA KAPIJA

DRAGIŠA Vasić u svojoj knjizi "1903", opisijući momenat otvaranja dvorske  Kapije broj 1, ulaz iz ulice Kralja Milana, piše, za razliku od tvrđenja Dragutina Dimitrijevića Apisa,  da poručnik Petar Živković nije kasnio. Prema Vasiću Živkovića je ispred kapije stigao u u isto vreme kada i zaverenici. U svom viđenju ovog događaja Dragiša Vasić pak ističe smetenost i strah poručnika Živkovića. Ovaj opis ostao je uvrežen do danas u narodu, a Petar Živković zaradio zbog toga posprdan nadimak Pera kapija.

 SUTRA: U POSLEDNjEM TRENUTKU SPREČENO RUŠENjE DVORA  

Preporučujemo

Feljton

0 0

PLETENjE BIČA ZA UKLANjANjE PREZRENOG KRALjEVSKOG PARA: Pukovnik Mašin je predložio na koji način da se onemogućiti otpor članova vlade

24. 07. 2025. u 18:00

Feljton

0 0

ATENTAT PLANIRAN NA DAN UBISTVA KNEZA MIHAJLA: Pojedici u među zaverenicima su sumnjali u nameru i iskrenost poručnika Petra Živkovića

23. 07. 2025. u 18:00

Feljton

0 2

DVOGODIŠNjENE PRIPREME ZA UBISTVO KRALjA I KRALjICE: Mlađi oficiri nisu mogli da svare Aleksandrovu ženidbu

22. 07. 2025. u 18:00

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije