MISLI DA JE STRUČNJAK ZA SVE Članovi SNS odgovorili Ponošu zbog kritika Vučiću: Srbiju bi prodao za šaku praznih reči čim kliknu iz Brisela

ČLANOVI SNS odogovorili su Zdravku Ponošu na sramne kritike upućene predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću.

Foto: Printskrin

Članica predsedništva SNS Sandra Božić odgovorila je lideru pokreta SRCE, Zdravku Ponošu.

- Zdravko Ponoš nas je sa svojim političkim sizerenima vodio pravo u EU, samo je taj put bio popločan uništenjem Vojske Srbije, njegovim napredovanjem u Načelnika Generalštaba bez osnova i anemičnim saopštenjima na nelegalno proglašenje nezavisnosti takozvanog Kosova. Svakom generalu bila bi čast što vojska kojom je komandovao ima čime da se pohvali i šta da pokaže, ali to nije slučaj s Ponošem, koji je navikao da se hvali time koliko je oružja i oruđa isekao i rashodovao, „približavajući“ nas na taj način EU. Pored dezerterstva tokom ratova devedesetih, svoju doslednost, moral i lojalnost najbolje je dokazao kada je iz svoje partije preleteo u zagrljaj Dragana Đilasa zbog kandidature za predsednika, dok danas predstavlja njegovu monetu za potkusurivanje. Ipak je to uloga u kojoj se najbolje snalazi i jedina koju može da obavlja, što se jasno videlo iz depeša u kojima ga ambasadori preporučuju kao lojalnog partnera. Verujem da bi takvom čoveku bilo sasvim normalno da imamo policiju koja će na nečiji mig stvarati afere pomoću kojih će napadati i diskreditovati predsednika Srbije Aleksandra Vučića i njegovu porodicu, dok bi vojsku trebalo svesti na nivo statističke greške, baš kako je on to svojevremeno radio. Činjenice govore u prilog tome da čitavoj  opozicionoj bulumenti odgovara slaba i ponizna Srbija koja će biti poslušnik u korist svoje štete, a za interese stranaca. Brana tome jeste Aleksandar Vučić koji ima nesumnjivu podršku naroda u borbi za očuvanje nacionalnih interesa Srbije i njeno ekonomsko napredovanje. - istakla je Božić.

Odogovor Ponošu je uputila i potpredsednica Glavnog odbora SNS Nevena Đurić:

- Zdravko Ponoš zaista misli da je „stručnjak za sve“: od Evropske unije do Kosova i Metohije, od geopolitike do lokalne samouprave. Nema teme o kojoj se neće oglasiti, nema situacije koju neće iskoristiti da bez mnogo logike, ali s puno gorčine pljune po Aleksandru Vučiću.

Kad nema konkretan argument, ima stav.

Kad nema ideju, ima podrugljiv ton.

Kad nema podršku naroda, ima mikrofon ili tastaturu, da se još jednom obrati samom sebi!

Danas je opet našao za shodno da udari po Aleksandru Vučiću, opet sa pozicije večite zlovolje, bezidejnosti i frustracije što nikada nije uspeo da dobije poverenje naroda. Ali kako i da uspe, kad se jedino u šta se razume, i to vrlo loše, jeste poslušno izvršavanje tuđih komandi. I to ne bilo čijih – već NATO komandi.

Dok Vučića podržava preko dva miliona građana, Ponoš je postao načelnik Generalštaba mimo svih protokola: izabran na osnovu podobnosti. I sad bi on da drži lekcije o svemu. Pa nije narod zaboravio ni kako je došao, ni kako je otišao, a još manje šta je ostavio za sobom. Vojsku je sveo na nivo lovačkog društva, a danas ga boli snaga iste te vojske koja konačno jeste onakva kakva treba da bude!

E pa, nije mu lako, to znamo. Ali ne brinemo – ni ne zaslužuje bolje!

Taj nekako sve zna, sem kako da pobedi na izborima. Zato i deli mišljenje sa Toninom Piculom: misle isto, govore isto, a i pasoš im je isti. Ipak, to što misle isto ne znači da su u pravu, ali znači jedno: ni jedan ni drugi ne misle dobro Srbiji.

Zanimljivo je i to da Ponoš svaki put zaboravi da Vučić vodi Srbiju upravo zahvaljujući volji naroda – preko dva miliona ljudi. A on? On je bio postavljen. Nikad izabran, nikad voljen, samo zgodan za poslušnost. I sad mu smeta što Srbija vodi suverenu i nezavisnu politiku. Što Srbija ne kleči, već odlučuje. To je problem – jer Srbija više ne prima naređenja!

Kad Ponoš kaže: „Neke stvari je i završio, priveo kraju. Dalje ne može, nema šta,“ verovatno nehotice priča o sebi. Jer za njega je politika odavno završena. A ono što pokušava danas, liči na još jedan neuspešan pokušaj da nađe svoje mesto pod suncem – tamo negde između Picule i Kandićeve!

Na kraju, kao i svaki put, Ponoš pokušava da se naruga sopstvenoj zemlji, vojsci i narodu. Ali neka upamti dobro: Srbija nije njihova kolonija, a oni, ovakvi, nisu njeni glasnogovornici. I dok kukaju i pljuju iz godine u godinu, Vučić radi. A narod vidi – i bira.

I uvek će izabrati onog koji Srbiju voli, a ne onog koji bi je, čim mu klimnu iz Brisela, prodao za šaku praznih reči! - istakla je Đurić.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije