Kako su pojedinci iz tužilaštva pretvorili ubistvo Miše Ognjanovića u instrument pritiska na Srbiju

KADA je u julu 2018. godine Tužilaštvu za organizovani kriminal, po nalogu Zagorke Dolovac, dodeljen predmet ubistva advokata Miše Ognjanovića, javnosti je taj potez predstavljen kao odlučan korak ka rasvetljavanju.

Foto: Tanjug

 Slučaj je označen kao „napad na pravosuđe“, udarac pravosudnom sistemu koji zahteva najviši stepen institucionalnog odgovora. Međutim, već nakon nekoliko nedelja postalo je očigledno da je izmeštanje slučaja iz Višeg javnog tužilaštva u Beogradu u Tužilaštvo za organizovani kriminal jasan signal da je istraga stavljena pod nadzor, vremenom potpuno utišana i istisnuta iz javnog i pravnog prostora.

Miša Ognjanović, jedan od najpoznatijih beogradskih advokata, zastupnik nekih od najkontroverznijih ličnosti srpskog podzemlja, ubijen je 28. jula u zasedi ispred svog stana u Ulici antifašističke borbe. U momentu likvidacije sa njim se nalazio i njegov sin, koji je tom prilikom lakše ranjen u ruku.  Dok su ulazili u prolaz ka dvorištu, iza betonskog stuba napadač je otvorio vatru i usmrtio Ognjanovića na licu mesta. Uprkos tome što je napad izvršen na lokaciji pokrivenoj video-nadzorom, u prisustvu svedoka, uz brzu reakciju policije i aktiviranje akcije „Vihor“, do danas ne postoji nijedna optužnica, osumnjičeni, niti bilo kakav javnosti poznat konkretan rezultat istrage.

Umesto toga, slučaj je ušao u sistem  kontrole Zagorke Dolovac, paralelnu granu tužilaštva koja postoji kako bi neugodni slučajevi završili u zaboravu dubokih fioka, daleko skriveni od javnosti. Ključna tačka kontrole nalazi se u kancelarijama Tužilaštva za organizovani kriminal, čijim radom dominira Zagorka Dolovac, a operativno ga vodi specijalni tužilac Mladen Nenadić. Upravo kroz ovu instituciju prolazi šablon koji se već prepoznaje - predmet dobija veliki medijski naboj, zatim biva formalno preuzet, posle čega nestaje u procesnoj tami, bez iskrene namere da se ikada zaista reši.

Istovremeno, javnosti se na ovaj način podmeću i teze o potrebi za saradnjom sa stranim službama, spominju se „međunarodni faktori“, nagoveštava se da je slučaj previše složen za domaće resurse. Ali sve to služi samo jednoj svrsi, da se predmet udalji od odgovornosti konkretnih aktera koji su ga preuzeli i ućutkali. Ovakva praksa nije nova u tužilaštvu Mladena Nenadića, vrlo sličan  šablon primenjen je u istragama afera kao što su Nadstrešnice, EPS i brojni drugi koji po odluci vrhovne tužiteljke bivaju zaključani, dok ne dođe vreme da se iznova upotrebe i da se putem prozapadnih medija odgovornost prebaci na državu.

Česte kritike na račun vladavine prava u Srbiji koji se manifestovao kao pritisak zapada i ozbiljne primedbe Evropske unije, jeste  rezultat rada vrhovne tužiteljke Zagorke Dolovac, koja je više od 15 godina na čelu tužilaštva. Njen selektivni pristup i kontrola nad politički osetljivim predmetima, uključujući i slučaj Miše Ognjenovića, sistematski i namerno su urušavali kredibilitet ove ustanove i pretvarale ga u zonu institucionalne neodgovornosti. Istrajnost da se istrage ne privode kraju nego ostaju pod velom zaborava dovela je i do reakcije NVO sektora i evropskih zvaničnika čiji je epilog bila i promena ustava.  Iako glavni generator tog problema nisu bili ni sistem, a ni zakoni sami po sebi, već pojedinci koji su zloupotrebili pozicije moći, pre svih Zagorka Dolovac i Mladen Nenadić. 

Advokatica Zora Dobrićanin, jedna je od retkih koja je o svemu ovome javno govorila. Svojevremeno u emisiji „Ozbiljno sa Đukom“ ukazala je da je ceo prvobitni tim, počevši od tužioca iz Višeg javnog tužilaštva u Beogradu i policajaca koji su radili na uviđaju, ubrzo uklonjeni iz procesa nakon što je predmet oduzet, kao i da joj je bilo jasno kuda ide pravac istrage nakon što ej slučaj izmešten u TOK.

"Nije mi se to svidelo, jer dobro poznajem situaciju. Kada su me pitali zašto sam skeptična rekla sam da to neće biti uskoro rasvetljeno jer je otišlo tamo. Pre svega, jer svi koji su bili na licu mesta sklonjeni su s tog predmeta. Tužilac Milena Vukašinović koja je bila na uviđaju to bi joj bio poslednji slučaj i otišla bi u penziju, sklonjena je. Poznavala je Mišu i znala gde da udari i šta da traži. Policajci koji su radili na slučaju smenjeni su," rekla je Dobrićanin.

Advokat i bivši predsednik Advokatske komore Srbije Viktor Gostiljac, a koji je sada otvoreno naklonjen blokaderskom pokretu,  tvrdi da je predmet praktično mrtav i da u njemu nije bilo ni najosnovnije istrage.  Međutim Gostiljac vrlo perfidno odgovornost sa Tužilaštva za organizovani kriminal prebacuje na državu, navodeći da je nedostajalo političke volje.  Još je jasniji kada kaže: „Izgleda da će ubistvo Miše Ognjanovića morati da sačeka promenu vlasti.“

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije