SRBIJA NIJE MOGLA DA SPREČI "OLUJU": Dramski pisac Radoslav Lale Pavlović o stradanju našeg naroda u Hrvatskoj

ČESTO se postavlja pitanje da li je Srbija imala moći da spreči "Oluju". Nije. Bila bi naknadna pamet da govorimo šta je trebalo da se uradi, ali u to vreme nismo imali ni para, ni alata, ni saveznika za drugačije.

Foto M. Anđela

Bili smo iskidani sa svih strana. Možda je trebalo biti fer prema ljudima u srpskoj Krajini i reći im na vreme da će biti prognani, i na vreme ih evakuisati. Najveća greška tadašnje srpske vlasti bila je to što su glumili da će rešiti problem, a znali su da ne mogu da ga reše.

Operacijom "Oluja" su komandovali američki generali u penziji, a ne Hrvati. Korišćeni su podaci američkih satelita, dok su za artiljeriju bili zaduženi francuski generali. Korišćene su TNT granate. Kuće su nestajale tokom granatiranja, takvo je bilo punjenje. Hrvatska vojska je čekala da Knin napusti poslednji Srbin i tek tada je osvojila prazan grad.

I tada, kao i u Drugom svetskom ratu, vođen je nekakav verski rat koji ne umem da objasnim. Niko se nikada, kao hrvatske ustaše, nije tako bestijalno iživljavao nad slabijima. Zanimljivo je da je rezervoar ustaštva bila zapadna Hercegovina koja je iznedrila nezamislive ljudske zveri. U 32 logora, koja su radila četiri godine, neprestano su na najsvirepiji način ubijani ljudi. Ono što su ustaše radile u sklopu NDH ne može se oprati nikada, niti zaboraviti.

Niko nikada nigde nije vršio toliko zločina u istoriji ljudskog roda. U tome su neponovljivi. A, tu je i hrvatska elita da nam pomaže da njihove zločine ne zaboravimo. 

ATENTAT U ARGENTINI NA MONSTRUOZNOG POGLAVNIKA, BAŠ NA DAN TZV. NDH JOVOVIĆEVI PUCNjI NA USTAŠKOG VOĐU PAVELIĆA

DRAMSKI pisac Radoslav Lale Pavlović napisao je scenario za film "Buenos Ajres 1957", o atentatu na ustaškog poglavnika Antu Pavelića koji je u Lomas de Palamoru, predgrađu Buenos Ajresa, 10. aprila 1957. izvršio Blagoje Jovović (na slici). Rođen u selu Kosić kod Danilovgrada, Jovović je posle Drugog svetskog rata emigrirao u Argentinu i tamo saznao gde se Pavelić nalazio i kuda se kretao. U sredu, 10. aprila, nešto posle 21 čas, Jovović je pucao u zločinca i pogodio ga sa dva metka. Rane od atentata Paveliću nikada nisu zacelile, jer je bolovao od šećerne bolesti. Od posledica atentata umro je 28. decembra 1959. u Madridu.

Komisija za spomenike i nazive ulica i trgova Skupštine Grada Beograda, na sednici 24. decembra 2019, usvojila je inicijativu da se po Blagoju Jovoviću nazove jedna beogradska ulica. Skupština je potom usvojila odluku da se Zagorska ulica u Zemunu preimenuje u Ulicu Blagoja Jovovića. Tabla sa nazivom ulice, kao i spomen-tabla sa Jovovićevom biografijom, na srpskom i engleskom, otkrivene su 5. avgusta 2020. 

ODLOMAK PAVLOVIĆEVOG SCENARIJA ZA IGRANI FILM "BUENOS AJRES 1957"

Crkva u Buenos Ajresu.

Pesma se završi, dirigent ispruži desnu ruku, crkvom zagrmi Sig heil, Sig heil, Sig heil!

Svi polako posedaju, ustane Samuel ljubazno se osvrćući oko sebe..

SAMUEL: Ako biste dozvolili, ja sam Martin Eler iz Linca, išao sam u školu sa našim neumrlim firerom Adolfom Hitlerom, i obratio bih se poštovanoj prisutnoj gospodi u povodu imendana predobre Klare Pelcl Hitler, majke mog druga. Firer, osnivač Nazionalsozialistische Deutsche Arbaeitspartei, kao i svi nacisti uzev, vi ste svi govna koja treba sve zapaliti, sve da nikad više nijedan ne nikne..

Komešanje, ustajanje

Ove vaše naci kurve nose prstenje i ogrlice skinute sa naših mrtvih majki i sestara i kćeri, govna jedna.

Trojica muškaraca nose sitnog Samuela, on se otima, svi poustajali, nose ga kraj klupe gde stoji besni Klaus i uznemirena Vika, Samuel se cima, gleda Viku..

A ti Vika, kćeri Jehudina, budi prokleta što si sa ovim ološem.

Iz crkve izbacuju Samuela uz nekoliko bubotki, on se skotrlja niz stepenice, pridiže se, viče ka crkvi.

Hrist je ostao dužan Poslednju večeru, nije platio!

Malaparte ....

Bašta kafea, kraj stola stoje Vin, Blagoje i vitak gospodin pedesetak godina star, dugi sako, leptir mašna, streč pantalone, čizme uglačane do visokog sjaja.

Sedi sa nama Kurt.

MALAPARTE: Hvala ti beskrajno, uživam u susretu sa tobom ali čekaju me za još nekoliko stolova.

Šeretski spusti glas.

Svi mi govore da sam pisac, a ja se pretvaram da jesam.

MALAPARTE: Ja sam, znate, imao privilegiju da uvek budem na krivoj strani, ne mogu da se pohvalim da je to bio moj izričit izbor, ali biti na pravoj strani znači biti deo krda, a to je, složićete se, banalno okruženje za slobodnog čoveka.

Nakloni se i ode. 

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije