U DVA DANA ODBRANILI SMO SUDBINU REPUBLIKE SRPSKE: Navršava se 30 godina od kada su vojska i narod RS do nogu potukli hrvatske snage

SVIM raspoloživim snagama, regularna hrvatska vojska je 18. septembra 1995, izvršila agresiju na zapadni deo Republike Srpske - na Novi Grad, Kostajnicu i Kozarsku Dubicu, sa ciljem da pređe reku Unu, da u velikoj ofanzivi pokori Banjaluku i tako zapečati sudbinu RS. Osokoljena akcijom "Oluja" u kojoj je, samo mesec i po ranije, proterala 250.000 Srba izHrvatske, hrvatska vojska je isti plan spremila i za Bosansku Krajinu i Kozaru koje su joj bile prvi na udaru. Ali, iako je odnos u ljudstvu bio 7:1 u kortist hrvatskih snaga, pojačan tzv. Armijom BiH i NATO, Kozarčani i Krajišnici su 18. i 19. septembra u krvavim borbama oko reke Une u Novom Gradu i Kostajnici, a pogotovo u Kozarskoj Dubici, ne žaleći živote i borbom prsa u prsa - do nogu potukli hrvatsku vojsku i u kontraofanzivi odbcili ih kilometrima daleko od Republike Srpske. Ishod ove bitke vodi se kao najveći poraz hrvatske vojske u njihovom Domovinskom ratu.

SEĆANjE Scene iz filma "Koridor", najčuvenije operacije VRS koja je uspešno završena 1992. godine, Foto RTS

Odbrana zapadnokrajiških opština RS od hrvatske agresije smatra se najznačajnijim događajem za opstanak Republike Srpske, jer je posle dva meseca potpisan Dejtonski sporazum i ona je i zvanično priznata od sveta.

Na čelu Vojske RS tada je stajao hrabri general Momir Zec, koji nije dopustio hrvatskoj vojsci da uzme pedalj zapadne Krajine i Kozare, kaže za "Novosti" tri decenije posle bitke da se 18. i 19. septembra 1995. odlučivalo da li će Republika Srpska postojati ili ne!

*Do 10.000, bez depozita!
Bonus koji ispunjava 3 želje - zavrti točak sreće, uzmi do 300% bonusa i igraj do 5 dana besplatno!*

- Hrvatska vojska se odmorila posle "Oluje" i nakon zelenog svetla zapadnih sila krenula je u akcije "Una" i "Vrbas" sa ciljem da završi sa Srpskom jer se znalo da će uskoro biti pregovori o miru. I sva naša srpska sudbina je stala u ta dva dana - kaže za "Novosti" general Zec, tri decenije posle bitke u kojoj se odlučivalo da li će RS postojati ili ne. - Ključ pobede bio je moral ljudi koji su branili Kozarsku Dubicu, Novi Grad i Kostajnicu, ali i poverenje naroda u svoju vojsku. Da je kojim slučajem narod krenuo da beži i da nije verovao da će vojska da ga odbrani, mi danas ne bismo imali Republiku Srpsku. Ovo je bila ključna bitka za opstanak i nije bilo popravnog. Znalo se da ako ovde izgubimo, gubimo sve, nema ni Banjaluke ni Srpske. Zato je narod ostao uz vojsku što nam je dodatno dalo snagu da na Hrvate udarimo svom silom koju smo tada imali.

Foto: Printskrin/N. Lajšić

*Do 10.000, bez depozita!
Bonus koji ispunjava 3 želje - zavrti točak sreće, uzmi do 300% bonusa i igraj do 5 dana besplatno!*

Priseća se general Zec kako je tih dana dobio poziv iz Vrhovnog štaba Vojske RS da raportira o stanju na terenu jer su razne informacije dolazile sa terena.

- Ustaše su 1942. došle na Kozaru, 1995. ustaše neće ni pedalj Kozare uzeti dok sam ja ovde - prisetio se general svoje poruke Vrhovnom štabu VRS.

On kaže da će i starešine VRS Pantelija Ćurguz, Marinko Gvozden, Dušan Đenadija, Ranko Dabić, Vlado Živković, Boško Gvozden, Miodrag Suvajac i Milorad Vukliš ostati zlatnim slovima upisani u istoriju Srpske jer su na Uni potukli hrvatsku vojsku do nogu.

- Kad je video kako su prošli kod Kozrske Dubice,Kostajnice i Novog Grada, Ante Gotovina je naredio iz Splita da, 9. oktobra, pokušaju još jednom da zauzmu Banjaluku i to sa strane Mrkonjić Grada i Manjače. U akciji "Južni potez" opet uz pomoć tzv. Armije BiH krenuli su prema Banjaluci ali su i tu poraženi. Tako je odbranjena RS - priča general Zec i dodaje da je hrvatska vojska dokumentovala svoj najveći poraz, napravila desetine analiza poraza i tražila odgovornost generala, dok Republika Srpska ni posle tri decenije nije na pravi način dokumentovala ovu pobedu.

Pantelija Ćurguz, jedan od legendarnih starešina VRS i komandant odbrane Kozarske Dubice, kaže za "Novosti":

- U septembru 1995. poraz nije bio naša opcija. Grad je bio pun izbeglica iz "Oluje" koji su samo mesec ranije prešli preko mosta na Uni i došli u Kozarsku Dubicu. Ti ljudi su bili senke nekadašnjih ljudina. Ostali bez ičega, praznih pogleda. I onda ih Hrvati napadaju ponovo nakon mesec dana. Gledao sam te ljude i moje Kozarčane koji nisu hteli novi Jasenovac, Gradinu, Mlavu niti da nas ustaše ponovo kolju i bacaju u Unu. 

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije