TRAGOM NEMAČKIH VINOGRADARA: Knjiga „Gudurica koju volimo“, autora Petra Lokasa, oživljava sećanja na poslednjih 80 godina života sela
ZA vršačko selo Gudurica, koje se smatra najvinogradarskijim selom u Srbiji, jer ga okružuje više od hiljadu hektara plantaža vinove loze, kažu da ima dva života - pre i posle Drugog svetskog rata. Kažu i da bi oba ta segmenta mogla da stanu u jednu vinsku čašu, jer je to nit koja duže od tri veka povezuje tamošnju prošlost i sadašnjost.
Foto: Privatna arhiva
Istoriju Gudurice prvo su ispisivali Nemci, koji su se podno Vršačkih planina doselili davne 1717. i već tada počeli da razvijaju privrednu granu po kojoj je to selo i danas poznato - vinogradarstvo. Nakon 1945, kada su oni proterani iz svojih domova, tu su se doselile porodice iz cele bivše Jugoslavije, čime je počela nova era seoskog života, koja se u svemu oslanjala na tradiciju nasleđenu od proteranih Švaba.
Nemci su za sobom ostavili preko 450 ispražnjenih kuća, pokretnu imovinu, stoku, vinograde u rodu, oranice, livade, šume. Vatru u tim napuštenim ognjištima prvi su, u jesen 1945, založili doseljenici iz Slovenije - ukupno 165 porodica sa 780 članova. Potom su, u značajno manjem broju, organizovano došli i Makedonci, pa Srbi iz jablaničkog okruga i, na kraju, srpske i hrvatske porodice iz Dalmacije. Svi su vozom stizali do poslednje železničke stanice, koja se tada nalazila u susednom selu Veliko Središte, odakle su kamionima dovoženi do Gudurice.
*Do 10.000, bez depozita!
Bonus koji ispunjava 3 želje - zavrti točak sreće, uzmi do 300% bonusa i igraj do 5 dana besplatno!*
Foto: J.J.Baljak
- Zanimljivo je to što su se Dalmatinci, koji su većinom bili vinogradari, najpre doselili u selo Stanišić, kod Sombora, gde se stanovništvo bavilo isključivo ratarstvom i stočarstvom. To im nikako nije odgovaralo, pa su, čim su čuli da u Gudurici ima puno napuštenih vinograda, svi zajedno odlučili da se presele ovde - objašnjava nam potomak jedne od tih doseljeničkih porodica Petar Lokas, inače penzionisani socijalni radnik, koji je objavio knjigu "Gudurica koju volimo", u kojoj je sabrao sve istorijske podatke i zanimljive činjenice iz poslednjih 80 godina seoskog života.
Jugoslavija u malom
GUDURICU su često nazivali "Jugoslavija u malom", jer je šezdesetih godina prošlog veka među 2.000 stanovnika bilo pripadnika čak 24 različitih naroda i narodnosti.
*Do 10.000, bez depozita!
Bonus koji ispunjava 3 želje - zavrti točak sreće, uzmi do 300% bonusa i igraj do 5 dana besplatno!*
- Uprkos nacionalnim i verskim razlikama, Guduričani su uvek bili složni, što potvrđuje i činjenica da su tih godina, uvođenjem samodoprinosa, sami finansirali asfaltiranje svih ulica, izgradnju trotoara i vodovoda. Struju su dobili pre toga, još 1948, kao jedno od prvih sela koje se snabdevalo iz termocentrale Kostolac - ističe Petar Lokas, dodajući da se u tom selu sada gradi i kanalizacija.
Kolonisti su, kaže, useljeni u napuštene švapske kuće, u kojima većina njih i danas živi. Uz nameštaj, pokućstvo i alate, svi su dobili i po vinograd, oranice i bašte, ukupne površine pet ili više hektara - u zavisnosti od broja članova domaćinstva - kao i pokretnu imovinu, neophodnu za vinogradarstvo.
- Nasleđeni vinogradi bili su uskoredni, na čokot i pritku, a obrađivani su ručno i uz pomoć konja. Posle 1954, kada su se pojavili prvi traktori, stari zasadi su pokrčeni, da bi bili podignuti špalirni vinogradi, uz pomoć kredita novoformirane zemljoradničke zadruge. Tada su domaćinstva za svoje potrebe mogla da zadrže nekoliko stotina litara vina, a ostatak su svakog proleća morala da predaju zadruzi - podseća Lokas, koji se i sam bavi uzgajanjem vinograda na dedinoj zemlji, iako u Gudurici odavno ne živi.
Foto: Privatna arhiva
Ručno prskanje vinograda u "Vršačkim vinogradima"
Lokas ističe i da je gotovo pola veka napredak sela bio vezan za nekadašnjeg giganta "Vršačke vinograde", koji je u guduričkom ataru obrađivao čak 970 hektara vinove loze. Firma je meštanima pomagala da dižu i održavaju nove zasade i od njih otkupljivala gotovo sav prinos grožđa. Mnogo Guduričana tu je bilo i zaposleno. Međutim, kada je početkom novog milenijuma uticaj firme počeo da jenjava i kada se činilo da će se vinogradarstvo svesti na svega par domaćinstava, u selu je počeo da se razvija vinski turizam.
Gudurica je jedno od prvih mesta u Srbiji koje je uvršteno u nacionalnu turističku turu "Put vina", zahvaljujući kojoj u ovo selo danas dolaze turisti iz cele zemlje i regiona. Zanimljivo je, pak, da je prvu porodičnu vinariju 2003. registrovao Vrščanin Milutin Stojšić Tine, kao i da su vlasnici preostalih šest seoskih vinarija uglavnom "sa strane". Kako god, upravo oni danas predstavljaju glavnu perspektivu za razvoj i opstanak Gudurice, koju, nažalost, nije zaobišla sudbina većine srpskih sela - drastičan pad broja stanovnika i nepovoljna starosna struktura.
Foto: J.J.Baljak
Tecbreg i dalje daje dobru kapljicu
SELO Gudurica se pominje još u 14. veku, a novija istorija počinje 1717, kada je izvesni Johan Tec - koji se smatra osnivačem sela - došao sa svojom mnogočlanom porodicom iz Alzasa i nastanio se na mestu starog naselja. Dve godine kasnije selo je "premestio" u potes koji se danas zove "Mala Gudurica", i na obližnjoj padini Vršačkih planina posadio prvi vinograd. Guduričani taj predeo po njemu zovu Tecbreg i kažu da i dalje daje dobra vina. Tecovo ime dali su i jednom od tri velika vinska podruma u selu, koja su nekada koristili "Vršački vinogradi", a koji su danas prepušteni zubu vremena.
Pratite nas i putem iOS i android aplikacije
Pratite vesti prema vašim interesovanjima
Pročitajte više
DIGITALIZACIJA - PARADIGMA MODERNOG POSLOVANjA
INTERVJU, Željko Petrović član IO i direktor Divizije za poslovanje sa fizičkim licima i malim biznisom Banca Intesa.
29. 08. 2025. u 10:00
VUK KOSTIĆ OŠTAR: "Takva mi sigurno neće rađati decu i ići pred staru majku"
GLUMAC nije sklon savremenim estetskim intervencijama koje mnoge žene danas praktikuju.
31. 08. 2025. u 07:50
SVEŠTENIK REŠIO DILEMU: Da li treba da se krstite kada prolazite pored crkve?
SVEŠTENIK otkrio da li je ovo mehanička radnja ili izraz poštovanja prema svetinji.
31. 08. 2025. u 09:40
DOSTOJEVSKI O SRBIMA: Postoje dve Srbije - iz ruske krvi, koja je prolivena u Srbiji, izrašće i srpska slava
FJODOR Mihajlovič Dostojevski jedan je od najvećih svetskih pisaca svih vremena.
31. 08. 2025. u 19:49
SLOBA STAO NA STRANU KOMPOZITORA: "Verujem Raletu, sve je to u naletu ljubavi i STRASTI"
O skandalu pevačice Ane Nikolić i Gorana Ratkovića Raleta već danima se piše.
31. 08. 2025. u 20:48
MARIJA SLOMLjENA: "Mnogo mi nedostaješ, da samo znaš koliko te spominjem..." (FOTO)
PEVAČICA je podelila fotografiju sa Popovićem i javno priznala da joj mnogo nedostaje.
31. 08. 2025. u 08:40
SKANDAL U BRITANIJI, PORODICE U ŠOKU: Direktorka mrtvačnice gledala crtani film sa mrtvim bebama u svojoj kući
EJMI Apton (38), osnivačica udruženja Florrie’s Army u Lidsu u Engleskoj, našla se u centru velike afere nakon što su roditelji preminule dece otkrili da su tela njihovih beba držana u njenoj kući umesto u mrtvačnici.
27. 08. 2025. u 17:50
OVO JE DETALjAN SPISAK NAMIRNICA KOJIMA ĆE PASTI CENA: Nove ekonomske mere važne za građane
PRESEDNIK Srbije Aleksandar Vučić istakao je juče prilikom izlaganja o smanjenju marži na kućnu hemiju i prehrambene proizvode, a u okviru predstavljanja novih ekonomskih mera za građane, da sniženje koje će uslediti kao posledica ograničenja trgovačkih marži obuhvata 3000 proizvoda iz 23 grupe.
25. 08. 2025. u 13:15
Nasledio kuću, ispod nameštaja našao SKRIVENO BLAGO koje vredi milione evra
FRANCUZ koji je nasledio kuću od preminulih rođaka otkrio je neverovatnu riznicu zlatnih novčića i poluga vrednih nekoliko miliona evra. Blago je bilo jako dobro sakriveno ispod nameštaja i u kupatilu.
31. 08. 2025. u 14:26
Najnovije iz rubrike
PRINCEZA KOJU JE SLOMILA KRUNA: Na današnji dan, pre 28 godina, u pariskom tunelu Alma tragično nastradala omiljena lejdi Dajana
NIJE bila rođena za dvor, ali je u narodupostala najvoljeniji član britanske kraljevske porodice. Bila je simboltopline u hladnom svetu u kome protokol često pobeđuje osećanja. Životprinceze od Velsa Dajane Spenser (1961-1997) zvanično je bio bajka, anjena smrt zvanično - saobraćajna nesreća. Danas se navršilo 28 godina odnjene pogibije u pariskom tunelu Alma, a pitanja o njenom životu itragičnom kraju nisu utihnula. Naprotiv, nove generacije otkrivaju je nesamo u biografskim knjigama i tabloidima, već i u istorijskim spisima isudskim beleškama - kao ženu koja je, iako krhka i nesigurna, imalasnagu da uzdrma monarhiju i otvori teme koje su dotad bile tabu.
31. 08. 2025. u 11:00
POSLE SNIMANJA FILMA "BITKA NA NERETVI" NEOBIČAN AUTOMOBIL DOJEZDIO U BOSILEGRAD
Jedan od najzahtevnijih jugoslovenskih filmskih poduhvata “Bitka na Neretvi “ iz 1969., snimljen u međunarodnoj koprodukciji sa Italijom i Zapadnom Nemačkoj. Zanimljivo je da je tokom 18 meseci snimanja ovog ostvarenja, pored velike filmske mašinerije i brojnih glumaca i statista učestvovao kombinovani puk tadašnje JNA sa 10.000 vojnika.
31. 08. 2025. u 07:59
SRPSKI JUNACI POČIVAJU NA DVE PARCELE: Snimanje georadarom parcele Dore Kefaloniti na Krfu opravdava tvrdnje njenih dede i oca
KRFSKO društvo grčko-srpskog prijateljstva postalo je vlasnik zemljišta umestu Analipsi, nedaleko od popularnih letovališta Ipsosa i Dasije na Krfu, koje je, prema svedočenjima meštana, grobnica srpskih vojnika Moravske divizije iz Prvog svetskog rata. Parcelu površine 15 ari društvu je poklonila Grkinja Dora Kefaloniti, a u toku je procedura zadobijanje dozvole za arheološka istraživanja.
28. 08. 2025. u 21:42
TISMANA, NAJSTARIJI MANASTIRU U RUMUNIJI, ZADUŽBINA JE SRBINA NIKODIMA HILANDARCA: Ćirilica "podunavskog Svetog Save" iščezava sa fresaka
HILANDARSKI monah Nikodim, rođak kneza Lazara, u žitiju je opisan kao "častan i osvećen muž, silan u knjigama, još silniji u mudrosti i rečima i odgovorima". Istoričari ga opisuju kao prosvetitelja, podvižnika, diplomatu, graditelja manastira u kneževinama Vlaškoj i Moldaviji, pretečama Rumunije, u kojima je utemeljio nacionalne crkve.
27. 08. 2025. u 07:00
NAJSTARIJI HRAM U TRANSILVANIJI OSLIKALI SRBI: Jedinstvena pravoslavna crkva u rumunskom selu Densuš kandidovana za listu UNESKO
JEDINSTVENI pravoslavni hram u transilvanskom selu Densuš koji se smatra najstarijom zidanom crkvom u Rumuniji i kandidovan je za listu baštine pod zaštitom Unesko oslikali su srpski živopisci u 15. veku, otkrivaju njihovi potpisi i zapisi na srpskoslovenskom.
26. 08. 2025. u 16:29
Komentari (0)