Na stazama srpskih ratnika od Lerina do Kajmakčalana: "Kapija slobode" svedoči o junaštvu (FOTO)

OGREJALO je na Kajmakčalanu, na koti 2025. - "Kapiji slobode", krajem aprila 2026, na samo osam ispod nule uspeli smo da prokopamo rupu kroz smet koji je zavejao vrata zeleđene kapele Svetih Petra i Pavla, posvećene srpskim junacima koji su ovde izginuli pre 110 godina. Crkvena vrata bila su otvorena, sasuljali smo se niz sneg do oltara sa mnoštvom ikona i upisali imena na vlažni papir otvorene knjige utisaka.

foto: Boris Subašić

Smrznuti lovorov venac i srpsku zastavu na njemu tvrdu kao lim, led je sjedinio s podom crkvice. Upalili smo voštanice u svećnjaku naspram mermerne urne u kojoj se nalazilo srce velikog srpskog prijatelja Arčibalda Rajsa. Neko ko razume rat i ratnike ostavio im je na dar flašicu rakije i cigaretu, kao što se obično radi na našim seoskim grobljima. Nije bilo prostodušnijeg i primerenijeg dara senima hiljada ratnika koji nisu razumljivi današnjoj pseudo-religiji "zdravog života". Oni nisu mislili o životu kada su jurišali četiri kilometra uzbrdo kroz barikade od bodljikave žice i pod uraganskom vatrom bugarskih mitraljeza i artiljerije na vrh Sveti Ilija, planinsku kotu 2025. gde je počinjala tadašnja Srbija.

foto: Boris Subašić

Na poklonjenje senima ratnika krenuli smo preko varoši koja se 1916. zvala Lerin, a od 1926. Florina, po grčkom zakonu kojim su ukinuti gotovo svi istorijski slovenski toponimi. Stanislav Krakov i Stevan Jakovljević tada su razgovarali sa ovdašnjim stanovništvom na srpskom, a danas je to nemoguće, kao što je nemoguće koristiti stare srspke vojne karte bez uporednog spiska starih i novih imena.

Prema Lerinu je krajem avgusta 1916. krenula bugarska ofanziva na nepotpuno opremljenu srpsku vojsku koja je tek stigla sa Krfa. Uz strašne borbe i gubitke Srbi su se povlačili ka Ostrovskom jezeru, današnjem Limni Vegoritidi. Prošli smo kraj njega u blistavom sunčanom jutru i nastavili vožnju kroz bujne rascvetale voćnjake na zemlji natopljenoj krvlju ratnika.

foto: Boris Subašić

Stupili smo na prag planine Nidže, kraj Čegana, današnjeg pastoralnog seoceta Agios Anastasios, gde je 26. avgusta 1916. Šumadijska divizija zaustavila Bugare. Peli smo se oštrim serpentinama ka ski-centru Voras i prošli kraj šiljatih strmoglavih stena zabitog planinskog sela Keli, nekadašnjeg Gorničeva, gde su 14. septembra 1916. srpske Prva i Treća armija krenule u kontranapad uz strminu na kojoj i motor automobila gubi dah. Drinska divizija je nezadrživo napredovala trasom današnje saobraćajnice s leve strane oivičene strmom padinom pogrivenom gustom šumom, a se desne provalijom. Srpski ratnici savladavali su bugarska mitraljeska gnezda koja su ih čekala na svakoj krivini serpentina skrivena među tamnim četinarima, sve dok nisu stigli do današnjeg parkinga skijališta. Kraj njega stoji velika gola stena sa malom spomen pločom bugarskim vojnicima prve linije odbrane vrha Kajmakčalana koje su Drinci zbrisali od 16. do 18. septembra.

foto: Boris Subašić

Odatle počinje uspon od oko četiri killometra, sa visinskom razlikom od oko 500 metara na kome je od 20. do 30 septembra 1916. poginulo, ranjeno i nestalo 4.643 srpskih vojnika. Na tom prostoru su se 10 dana smenjivali napadi i kontranapadi, a svaki metar se osvajao bombama i bajonetima. Kajmakčalan je u silovitom jurišu konačno osvojen poslednjeg septembarskog dana, a kada je 3. oktobra osvojen i vrh Floka i počelo gonjenje Bugara niz padine Sokola, Kapija slobode bila je otvorena.

foto: Boris Subašić

Stene na kojima stoji kapela tada su bile crne od vatre i crvene od krvi. Ispuzao sam iz hrama kroz rupu u snegu. Pogled je šetao po susednim krvavim vrhovima Starkov grob, Starkov zub, Kočobej, Floka na kojima je kao i na Kajmakčalanu sloj aprilskog snega bio deblji od metra. Ispod njih se prostirala široka pruga zasneženih šuma u kojima su se 1916. ustalili srpski i bugarski rovovi sve do 1918. i proboja Solunskog fronta. Tokom dve ratne zime tu se vodio rovovski rat o kome se nije mnogo pisalo jer je bio strašniji od okršaja u susretu. Nisu u rovovsjkoj vojni samo meci i granate uzimali živote, već i promrzline, "planinsko ludilo", bolesti. Tokom zimskih mećava sveža hrana i po nedelju dana nije mogla da se dopremi u linije rovova u kojima su vojnici živeli u duboko ukopanim hladnim zemunicama.

foto: Boris Subašić

Iz njih su se, u snežnom aprilu 1917, srpski vojnici ponovo odazvali na poziv velikih saveznika iz Antante i krenuli u ofanzivu. Nisu dobili pomoć i iskrvarili su na devičanski belom snegu pod Kajmakčalanom po kome uvek briše ledeni vetar koji reže kao brijač. Planinarskim štapom sam razbio led na klatnu zaleđenog zvona kraj kapele i ono se muklo oglasilo nad ovim veličanstvenim i strašnim mestom.

foto: Boris Subašić

Dvojica usamljenih grčkih turno-skijaša udaljenih pedesetak metara stali su, iznenađeni, a zatim skinuli kape i prekrstili se. Znali su da su Srbi došli da odaju poštu precima. Vrh Sveti Ilija, na današnjoj severnomakedonsko-grčkoj granici, uvek će biti srpska sveta zemlja.

foto: Boris Subašić

PLANINSKI PAKAO

MEĐU junacima Kajmakčalana bio je i poručnik Stanislav Krakov, novinar i pisac, čija se redakcija "Vremena" nalazila u istoj zgradi, na istom spratu, gde su današnje "Novosti". Putovanje na Kajmakčalan bilo je hodočašće tragovima koje su ostavili on, uz biologa i pisca akademika Stevana Jakovljevića i kriminologa i književnika Arčibalda Rajsa. Oni su istinski hroničari pakla Marijovskih planina, što je zajedničko ime za masive Nidže, Kožuf i Sokol koji razdvajaju današnju Grčku i Severnu Makedoniju. U septembru 1916. one su bile planinske međe Srbije oslobođene u balkanskim ratovima, po strašnoj ceni od 31.800 ljudi poginulih i umrlih od bolesti.

foto: Boris Subašić

Preporučujemo

Reportaže

0 7

Spokoj u kanjonu Vučjanke: Ruski emigrant Boris Nepokupnoj dao je nemerljiv doprinos razvoju obrazovanja, sporta i kulture u Leskovcu

26. 04. 2026. u 21:15

Reportaže

0 10

Izdržao čak 15 projektila: Pre 27 godina u NATO agresiji na Jugoslaviju srušen Žeželjev most u Novom Sadu

25. 04. 2026. u 07:00

Reportaže

0 2

Da Maji pomognu u lečenju: Slavko Radojčić iz Pančeva sakuplja novac za majku troje mališana, oboleloj od invanzivnog karcinoma (FOTO)

24. 04. 2026. u 06:30

Reportaže

0 17

Stevanovići dobijaju svoju kuću: Samohrani otac i njegovo troje dece dočekali da se za njih četvoro privodi kraju izgradnja novog doma u Nišu

23. 04. 2026. u 20:43

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije