"VIKILIKS" ZAČET U MASAKRU U OHAJU : Studente koji su protestovali protiv vijetnamskog rata nemilosrdno streljala Nacionalna garda

MALO je poznato da je čuveni sajt "Vikiliks" u stvari nastao kao posledica državnog zločina bez kazne u SAD, počinjenog pre 55 godina, kada je 4. maja 1970. stroj pripadnika Nacionalne garde Ohaja hladnokrvno ispalio puščani plotun na studente Univerziteta Kent. Četvoro mrtvih i devetoro ranjenih devojaka i mladića epilog je demonstracija protiv rata u Vijetnamu, a kako je saopštila administracije Ričarda Niksona, tadašnjeg predsednika SAD, "morali su da budu ustreljeni jer su prvi gađali vojnike kamenjem".

vikipedia

Providna laž je izazvala buru, a svi američki univerziteti počeli su da protestuju. Nikson je poslao Nacionalnu gardu da suzbije revolt, što je samo pogoršalo stvari, naročito pošto su vojnici u Novom Meksiku bajonetima ubadali studente. Takva "odbrana najveće demokratija sveta" izazvala je bes američke javnosti. Formirana je državna komisija sa zadatkom da istraži maskr u Kentu. Ona je utvrdila da Nacionalna garda Ohaja nije bila napadnuta, već obrnuto, i da je neopravdano primenila smrtonosnu silu.

mreza X

Veštačenje je pokazalo su svi studenti ubijeni puškama sa daljine od 80 do 120 metara, a to rastojanje kamenom ne bi prebacio ni olimpijski šampion. Dvoje ubijenih učestvovali su u protestima protiv rata, ali drugi mladić i devojka su ubijeni kao "kolateralna šteta" dok su išli na predavanja. Slična je situacija bila i sa ranjenima, od kojih je momak pogođen u kičmu zauvek ostao oduzetih nogu.

Pogoci u glavu i vitalne delove tela sa velike daljine pokazivali su da su pripadnici Nacionalne garde Ohaja pucali s predumišljajem i pažljivo nišanili, što je pobijalo njihove iskaze da su gađali nasumično, u samoodbrani. Utvrđeno je da su ispalili plotun istovremeno, raspoređeni u streljački stroj, iako su horski ponavljali da to nisu učinili po komandi.

Remember KENT STATE Massacre Facebook

Svakome razumnom je bilo jasno da lažu kako bi sačuvali identitet onoga ko je naredio da vojnici uđu u univerzitetski kampus, jure studente bajonetima i pucaju u njih. Naredbodavac je bio dovoljno moćan da ih zaštiti na docnijem suđenju, gde nijedan od pripadniika nacionalne garde nije osuđen. Zagušeni su glasovi svedoka koji su tvrdili da su čuli komande za formiranje streljačkog stroja i paljbu. Tek posle nekoliko decenija to je 2014. potvrdila i forenzička analiza zvučnog zapisa događaja kada su iz šumova izdvojene jasne komande oficira, ali novog suđenja nije bilo jer su glavni akteri zločina već bili pokojni.

Remember KENT STATE Massacre Facebook

Mit o najvećoj demokratiji sveta se raspao 1970. u rašomonijadi posle masakra u Kentu. Niksonova propagandna mašinerija je optužila antiratno raspoložene studente da su komunistički agenti, što je u Hladnom ratu bilo ravno pozivu u lov na veštice. Paranoja i atmosfera linča su se proširili Amerikom, naoružani desničari, civili, patrolirali su ulicama napadajući "sumnjiva lica". Niksonova administracija otvoreno je pokazivala spremnost da ubija sopstvene građane, da bi vojno-industrijski kompleks nastavio da zarađuje na ratu u Vijetnamu.

vikipedia

Tada su počeli da se pojavljuju novinski tekstovi čiji su autori prognozirali da se polarizacijom američkog društva sukob u Indokini vraća kući, u SAD, gde je i nastao. Tada javnost još nije znala da postoje materijalni dokazi za ovu tvrdnju, poverljivi "pentagonski papiri" o umešanosti Amerike u vijetnamski rat na 7.000 stranica dokumenata i komentara, koje je 1967. napravio tim istraživača Pentagona po naređenju tadašnjeg ministra odbrane Roberta Maknamare. Kada je video rezultate istraživanja on je odmah podneo ostavku, verovatno zato što je želeo da se izmakne od tereta odgovornosti za sukob koji je odneo živote oko 58.000 američkih vojnika i oko četiri miliona Vijetnamaca.

vikipedia

U "pentagonskim papirima" nalazili su se dokazi da Amerika nije ušla u rat, kako se javnosti zvanično serviralo, radi "pomoći demokratskom Južnom Vijetnamu" protiv komunističkog Severnog Vijetnama. Pravi razlog bilo je "obuzdavanje Kine", što je podrazumevalo i nuklearni udar koji srećom nije izveden zbog straha od eventualnog odgovora SSSR. Njegovo postojanje i dokumente je u maju 2018. u intervjuu "Njujork tajmsu" obelodanio Danijel Elsberg, nekadašnji visokorangirani analitičar Pentagona. On je optužio tadašnjeg predsednika Bajdena da po starom hladnoratovskom receptu izaziva sukob oko Tajvana da bi započeo nuklearni rat sa Kinom.

vikipedia

Elsberg je bio isti onaj čovek koji je 1970. posle masakra u Kentu i talasa antiratnih protesta u SAD dao "pentagonske papire" Nilu Šihanu, reporteru "Njujork tajmsa". Oni su državnim dokumentima raskrinkavali tajnu politiku svih predsedničkih administracija SAD od 1945. do 1968. Elsberg je papire prvo pokazao nekolicini američkih senatora moleći ih da ih objave jer u SAD senator ne može biti krivično gonjen ni za šta što izjavi pred Senatom. Elsberg je potom pozvao novinara Šihana, koji se nije dvoumio i sa timom kolega počeo je da čita hiljade strane svedočanstva o zaveri američke vlade. U nedelju, 13. juna 1971. "Njujork tajms" je objavio prvi od devet nastavaka "pentagonskih papira", ali Niksonova administracija je izdejstvovala sudski nalog kojim je zabranjeno dalje objavljivanje.

vikipedia

Međutim, Elsberg je ista dokumenta dao i Benu Bagdikjanu, bivšem kolegi iz pentagonskih službi, a tadašnjem uredniku "Vašington posta" koji je takođe počeo da ih štampa. Bagdakijan je 4.100 stranica iste dokumentacije prosledio i američkom senatoru Majku Grevelu iz Aljaske koji ih je uneo u zapisnik svog pododbora za javne zgrade i zemljište, čime su oni učinjeni javnim. Dana 30. juna, 1971. Vrhovni sud SAD je dozvolio nastavak objavljivanja tekstova.

- Najuzvišenija dužnost slobodne štampe je da, u granicama svojih mogućnosti, spreči vladu da obmanjuje narod, da šalje ljude u nepoznate zemlje da umiru od nepoznatih bolesti i nepoznatog oružja. Po mom mišljenju "Njujork tajms", "Vašington post" i drugi listovi ne samo da zaslužuju pohvalu zbog svog hrabrog i odlučnog stava i objavljivanja činjenica, već apsolutno zaslužuju pohvalu zbog otkrivanja zakulisnih radnji koje su u stvari odvele SAD u vijetnamski rat - rekao je u završnoj reči Hugo Blek, sudija Vrhovnog suda SAD.

vikipedia

Priča koja je započela masakrom na univerzitetu u Ohaju dovela je do pada Niksonove administracije i izlaska Amerike iz rata u Vijetnamu. Uz ovu priču odrastao je dečak Džulijen Asanž, sin nekadašnje učesnice antiratnog pokreta, kome je Elsberg bio idol. Rešio je da ponovi njegov podvig i osnovao je sajt "Vikiliks" koji je razotkrio ratne laži i zločine američkih administracija s kraja 20. i početka 21. veka. Asanž za razliku od mnogih nikada nije zaboravio nekažnjeni masakr na Univerzitetu Kent u Ohaju koji je otvorio debatu koja i danas traje, o lažima u politici i tajnim strukturama moći u administraciji SAD nazvano "duboka država".

vikipedia

NATO recept i za SRJ

MEĐU dokumentima iz Pentagona bili su i dokazi da je CIA izvodila diverzije i terorističke napade u Južnom Vijetnamu, optužujući za njih Severnovijetnamce. Na kraju je izmislila napad severnokorejskih patrolnih čamca na američke nosače aviona u Tonkinškom zalivu, da bi opravdala prvo američko bombardovanje Severnog Vijetnama, a zatim uvlačenje kopnene vojske u rat. Ko u ovome uoči sličnosti sa pripremom agresije NATO 1999. potpuno je u pravu: uspešan recept se ne menja.

vikipedia

Svaki predsednik laže

KADA je Asanž uhapšen Elsberg se obratio javnosti rekavši da je taj čin "označio početak kraja slobodne štampe". Do smrti 16. juna 2023. on je govorio o "Vikiliksu" kao poslednjoj odbrani od totalitarizma skrivenog iza američkih demokratskih institucija:

- Javnost svakodnevno laže predsednik, njegovi portparoli, njegovi službenici. Činjenica je da predsednici retko kažu celu istinu. U suštini, oni nikada ne kažu celu istinu o tome šta očekuju i šta rade i u šta veruju i  to rade i retko se uzdržavaju od laganja.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije