Reportaže

LETOPIS ZA OČUVANJE STAROG VLAHA: Vraćajući dug zavičaju, istorijskoj oblasti jugozapadne Srbije, zemljaci pokrenuli časopis

Драгољуб Гагричић

12. 03. 2024. u 12:37

GOTOVO zaboravljeni Stari Vlah, isto­rijsku i geografsku oblast na jugozapadu Sr­bije, zemljaci otimaju od zaborava. Grupa No­vovarošana, okupljena oko Istraživačko-iz­davačkog centra "Stari Vlah" u Beogradu, posle štampanja pet knjiga za dve godine, pokrenula je časopis da razgrće vatru na ognjištima nemanjić­ke države, da čuva duh i istoriju i osvetljava pu­teve budućnosti.

ЛЕТОПИС ЗА ОЧУВАЊЕ СТАРОГ ВЛАХА: Враћајући дуг завичају, историјској области југозападне Србије, земљаци покренули часопис

Most preko Uvca na Pujcima, Foto Knjiga "Stari Vlah"

Prvi broj ovog časo­pisa, na 200 strana, iz pera 55 autora, istraži­vača, istoričara, ali i svedoka nekih današnjih prilika, iz prestonice i šireg zavičaja, u prvom redu u slivu Moravice i Uvca, biće predstavljen čitaocima u novovaro­škom Domu kulture 22. marta.

- Ovo područje od stra­teškog značaja, koje nije zaobišla nijedna olu­ja, već je bilo poprište mnogih vojnih sukoba, zaslužuje časopis u kome bi se sabirala različi­ta mišljenja, afirmisao prepoznatljiv starovla­ški duh i pisalo o pro­šlosti, ali i budućno­sti, da se stvori prostor za afirmaciju i ekono­mije i kulture - naglaša­va u uvodniku glasnika odgovorni urednik Mi­lomir Kragović, novinar i publicista.

Slavenko Terzić, Foto D. Milovanović

Stranice godišnjaka "otvara" analiza stanja u Staroj Srbiji u 19. i 20. veku iz pera prof. dr Slavenka Terzića, aka­demika SANU, koji piše o raznim političkim idejama, društvenim procesima, nacionali­stičkim previranjima i namerama.

Dr Ilić, Selimović i Bjelić, Foto Privatna arhiva

Na integraciju dela Starog Vlaha u Kneževi­nu Srbiju za vreme vla­davine knjaza Miloša Obrenovića podseća dr Žarko Ilić.

Milomir Kragović, Foto A. Stanković

U nameri da pokole­njima prenosi amanet neimara , uklesan u kamenu sveti­nja i ruševina - da se ne prekida pamćenje i veza­nost za pretke, godišnjak podseća na znamenite ličnosti "lomnog Vla­ha Starog" - knezove Ra­škoviće, serdara Jovana Mićića, vojvodu Petra Bojovića, protu Jevstatija Kara­matijevića, a tekst sociologa i uni­verzitetskog profesora Sretena Vukosavljevića (1881-1960) "Starovla­ška škola" otkriva ka­rakter žitelja ovog kraja.

Tipična starovlaška nošnja, Foto Knjiga "Stari Vlah"

Časopis ima ambici­je da bude i podsetnik i hronika, pa donosi zapis o knjizi "Stari Vlah" Ivanjičanina Milova­na Ristića, objavljenoj 1963. godine. Mladi istoričar Filip Bjelić zabeležio je zaboravlje­ne igre u novovaroškom kraju i 1.500 starih reči i izraza. Pred čitaocima su prilozi o novovaro­škim porodicama i stihovi 23 pesni­ka iz više op­ština u izboru Mirka Ikoni­ća, pribojskog pesnika.

Stranice najavljuju i gradnju RHE "Bistrica", kao i turističke planove Zlatibora, dok dr Saša Marinković kazuje o sta­ništu beloglavog supa na liticama Uvačkog jezera.

- U prvom broju ima više istorije, želeli smo da što ubedljivi­je predstavimo starovlaške korene, tu nesvakidašnju lepotu različitosti i čud­nih paradoksa. Već u sledećem broju sadašnjost i budućnost će imati prevagu - obećava Kra­gović.
Stari Vlah je bio gotovo zaboravljen u drugoj polo­vini prošlog veka, pogotovu u uvačkom delu.

Foto IIC "Stari Vlah"

Tekst potpisa

Urađena i nova karta

ČASOPIS objavljuje kartu Starog Vlaha, koju je posle višegodišnjih istraživanja uradio dr Žarko Ilić, naučni saradnik Katedre za istoriju Filozofskog fakulteta.

- Na karti nisu granice iz ranije literature, nego je predstavljaju međaši koje su ovom pojmu posta­vljali sami Starovlašani i to početkokm 19. veka - kaže dr Ilić.

- Starom Vlahu pripadaju teritorija Nove Varoši, znatni delovi opština Ivanjice i Sjenica, sela Prijepolja na desnoj obali Milešev­ke, teritorija Priboja istočno od Lima, naselja Jagoštica, Konjska Reka i Zaovine u Bajinoj Bašti, Kotroman i Mokra Gora iz Užica, Semegnjevo, Jabla­nica i Dobroselica iz Čajetine, kao i Danilovići, Štrpce.

Bijelo Brdo, Božovići i Cvrkote na terito­riji opštine Rudo.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Tagovi

Drugi pišu

Pročitajte više

Komentari (0)

Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

SPOKOJ U MORU OZONA: Planina Boranja kod Krupnja dragulj čistog vazduha i svežine
Reportaže

0 1

SPOKOJ U MORU OZONA: Planina Boranja kod Krupnja dragulj čistog vazduha i svežine

U VRELE dane, kada živa u termometru ide i do 40 stepeni, planine oko Krupnja, Malog Zvornika i Loznice, od Gučeva do Boranje i Jagodnje, svojevrsne su oaze za rashlađivanje. Dok se u gradovima "topi asfalt", temperatura na Crnom vrhu, na Boranji, nedaleko od Krupnja, niža je i do 10 stepeni. Na Boranji, čiji je najviši vrh 856 metara nad morem, visoka je koncentracija ozona, posle Han Pijeska i Gučeva, kažu najviša u Evropi.

01. 08. 2025. u 18:08

PITALI SMO SE JESU LI TO VRATA RAJA ILI PAKLA: Stevo Vujičić, jedan o članova tima koji je prvi, pre 60 godina, osvojio Nevidio
Reportaže

0 0

PITALI SMO SE JESU LI TO VRATA RAJA ILI PAKLA: Stevo Vujičić, jedan o članova tima koji je prvi, pre 60 godina, osvojio Nevidio

RAVNO 60 godina prošlo je od tog 1. avgusta 1965, kada je "kapitulirao" kanjon Nevidio (Neviđbog), poslednji neosvojen u Evropi. Posle tri dana borbe, "predao" se dragulj dug gotovo dva kilometra i na pojedinim mestima širok svega 25 centimetara, a poraz nije naplatio nijednim životom. Kanjon je deo reke Male Komarnice, koja izvire u podnožju južnih planina Durmitora, u Dobrom Dolu. Ime Nevidio nosi od kraja proširenja doline između sela Komarnica i Pošćenja do ušća u Pridvoricu.

01. 08. 2025. u 16:41V.K.

DONJI ŽIROVAC NA BANIJI: Nekada selo vrednih domaćina, a danas, 30 godina posle Oluje u njemu živi 19 Srba (FOTO)
Reportaže

0 28

DONJI ŽIROVAC NA BANIJI: Nekada selo vrednih domaćina, a danas, 30 godina posle "Oluje" u njemu živi 19 Srba (FOTO)

O PETROVDANU se, ove godine, u Donjem Žirovcu kod Dvora na Uni okupilo više od 500 duša. Odavno sabor nije bio tako brojan. I mlado i staro sabralo se oko Crkve posvećene svetim Petru i Pavlu da obeleže hramovnu i seosku slavu. Došli su Žirovčani iz Beograda, Novog Sada, Pančeva, iz mnogih zemalja sveta. Bilo je pesme i razgovora, nanovo su se delile uspomene i radost ponovnih susreta...

26. 07. 2025. u 07:01

Politika
Tenis
Fudbal
VREME JE I ZA ODLASKE: Zvezda ostala bez golmana

VREME JE I ZA ODLASKE: Zvezda ostala bez golmana