Svet

ČISTKA VOJNOG VRHA U SAD Bela kuća im više ne veruje: Zašto je Tramp otpustio preko 20 generala i admirala za 15 meseci?

Predrag Stojković

30. 06. 2026. u 18:45

DA LI su civilno-vojni odnosi u Sjedinjenim Državama pod sve većim pritiskom? Ovo pitanje, čini se, progoni stratešku elitu u SAD, dok predsednik Tramp i njegov sekretar za odbranu, Pit Hegset, nastavljaju sa serijom smena najviših vojnih generala i komandanata.

ЧИСТКА ВОЈНОГ ВРХА У САД Бела кућа им више не верује: Зашто је Трамп отпустио преко 20 генерала и адмирала за 15 месеци?

Poslednji u nizu koji je dobio otkaz od Hegseta je general Kris Donahju, komandant Komande Kopnene vojske SAD za Evropu i Afriku i komandant Savezničke komande kopnenih snaga (LANDCOM) od 2024. godine.

Ova odluka je iznenadila mnoge, budući da se za generala Donahjua — odlikovanog oficira sa četiri zvezdice i izuzetnom ratnom biografijom — spekulisalo da će postati zamenik načelnika Generalštaba Kopnene vojske, pa možda jednog dana i načelnik ovog vida oružanih snaga.

Umesto toga, on će predati svoju dužnost na ceremoniji u Nemačkoj 2. jula i najverovatnije otići u penziju, osim ukoliko ne prihvati nižerangirano postavljenje na drugoj poziciji sa činom general-potpukovnika (tri zvezdice).

Pentagon Donahjuov odlazak navodno predstavlja kao deo Hegsetovog šireg plana za smanjenje broja generala i admirala za 10 procenata, redukciju broja generalskih mesta sa četiri zvezdice za 20 procenata, kao i smanjenje broja generalskih činova u Nacionalnoj gardi za 20 procenata. Njegovo zvanično obrazloženje je „maksimizacija strateške borbene gotovosti“ i uklanjanje „suvišnih organizacijsko-formacijskih struktura“.

Odluka sekretara za odbranu izazvala je oštre reakcije penzionisanih vojnih zvaničnika i kongresmena.

Oni navode da ovakav način smenjivanja visokog komandnog kadra dovodi do gubitka vojnih talenata, narušava moral aktivnih pripadnika koji ne znaju šta ih čeka u budućnosti, i komplikuje civilno-vojne odnose politizacijom oružanih snaga, vođenom „ideološkim zamerama, ličnim rivalstvima i neumoljivim zahtevima za političkom lojalnošću“.

Opšte je poznato da su, pored političke lojalnosti, Tramp i Hegset pokazali averziju prema svim zvaničnicima koji su bili povezani sa politikama prethodne Bajdenove administracije u pogledu „diverzifikacije, jednakosti i inkluzije“. Prema njihovom mišljenju, te politike su oslabile američku vojsku, a oficiri koji su ih podržavali treba da napuste službu.

Treba napomenuti da je od povratka predsednika Trampa na dužnost u januaru 2025. godine, Pentagon zabeležio neuobičajeno brzu smenu najvišeg vojnog vrha. Hegset je smenio ili primorao na penzionisanje više od 20 generala i admirala, uključujući načelnika Združenog generalštaba generala Čarlsa „Si-Kju“ Brauna Mlađeg, načelnicu Operativnog štaba Ratne mornarice admiralku Lizu Franketi, zamenika načelnika Generalštaba Ratnog vazduhoplovstva generala Džejmsa Slifa, načelnika Generalštaba Kopnene vojske generala Rendija Džordža, vojne pravobranioce (Chief Judge Advocates) Kopnene vojske, Mornarice i Vazduhoplovstva, kao i direktora Odbrambene obaveštajne agencije (DIA) general-potpukovnika Džefrija Kruza.

Što je indikativno, za većinu ovih smena nisu data adekvatna objašnjenja. To je u tolikoj meri revoltiralo petoricu Hegsetovih prethodnika — koji su služili i u demokratskim i u republikanskim administracijama — da su uputili pismo Kongresu izražavajući zabrinutost zbog, kako su naveli, „nepromišljenih“ čistki koje imaju „posledice po nacionalnu bezbednost“. Potpisnici su bili: Lojd Ostin, Džejms Matis, Vilijam Peri, Čak Hejgel i Leon Paneta.

Ipak, važno je istaći da prema američkom Ustavu vojni zvaničnici nemaju apsolutnu „garanciju radnog mesta“. Prema Članu II, odeljak 2 Ustava, predsednik je vrhovni komandant vojske; on ih može smeniti ili prekomandovati na nižerangirane pozicije.

Osim toga, Vrhovni sud SAD je u presudi Majers protiv Sjedinjenih Država (1926) potvrdio da predsednik može razrešiti dužnosti zvaničnike izvršne vlasti bez odobrenja Senata.

Na primer, predsednik Abraham Linkoln je 1862. godine razrešio general-majora Džordža B. Meklelana dužnosti komandanta Vojske Potomaka. Navodi se da je Linkoln bio frustriran Meklelanovom preteranom opreznošću i percipiranom političkom nelojalnošću.

Tokom Drugog svetskog rata, predsednik Frenklin D. Ruzvelt je zaobišao mnoge starije oficire kako bi 1939. godine imenovao Džordža K. Maršala za načelnika Generalštaba vojske SAD, čime je fundamentalno preoblikovao vojni vrh.

Predsednik Hari Truman je 1951. godine smenio generala Daglasa Makartura tokom Korejskog rata. Makartur je javno osporio predsednikovu strategiju ograničavanja obima rata, zbog čega ga je Truman razrešio dužnosti radi nepočinjavanja komandi (nediscipline), a u cilju očuvanja principa civilne kontrole nad vojskom.

Međutim, postoje određeni mehanizmi kontrole predsedničke moći. Odeljak 8 Člana I Ustava propisuje da Kongres ima ovlašćenje da „donosi pravila za upravljanje i regulisanje“ oružanih snaga.

Nakon Građanskog rata, Kongres je usvojio zakon u kojem se navodi da „nijedan aktivni oficir ne može biti otpušten iz bilo kog roda oružanih snaga, osim (1) na osnovu presude opšteg vojnog suda; (2) ublažavanjem kazne opšteg vojnog suda; ili (3) u ratno vreme, po naređenju predsednika“.

Inače, Hegset je primorao na hitno penzionisanje načelnika Generalštaba Kopnene vojske SAD, generala Rendija Džordža, zajedno sa još dvojicom najviših generala, i to u jeku ratnih tenzija sa Iranom.

Ali onda, sudeći po novijoj istoriji, predsednik SAD uvek može pronaći izlaz definisanjem onoga što on smatra ratom, i nije nužno vezan odobrenjem Kongresa.

Kao što ističe (penzionisani) general-major Čarls Danlap, bivši zamenik vojnog pravobranioca Američkog vazduhoplovstva (Deputy Judge Advocate General), u američkom zakonodavstvu ne postoji univerzalno prihvaćena definicija toga kada je zemlja u ratu. Neki zakoni koriste izraz „vreme rata koje je proglasio Kongres“, dok drugi to ne čine.

Osim toga, pošto su činovi sa tri i četiri zvezdice „privremeni položaji vezani za određenu formacijsku dužnost“, predsednik (koga zastupa ministar odbrane) može ukloniti oficira sa dužnosti, premeštajem ili razrešenjem u roku od 30 do 60 dana, osim ukoliko se taj oficir ne vrati u čin sa dve zvezdice (general-major) i ode u penziju.

Drugim rečima, praktično govoreći, iako predsednik ne može lako i potpuno izbaciti generala iz vojske u mirnodopsko vreme, on ga može razrešiti dužnosti, što obično vodi do penzionisanja. Na kraju krajeva, nijedan general koji drži do svog integriteta neće ostati u službi ako je degradiran.

Međutim, u krajnjoj analizi, suština je izvan toga da li predsednik, preko svog ministra odbrane, može nekažnjeno da smenjuje generale. Pored pravnog aspekta, predsednikova moć mora se posmatrati u širem kontekstu civilno-vojnih odnosa u demokratiji kakva su Sjedinjene Države.

Ono što se ovde smatra ključnim jeste kako predsednik vrši svoju vlast.

Ovaj fenomen se najbolje može opisati kroz ono što je pokojni američki politikolog Semjuel P. Hantington, u svom klasičnom delu iz 1957. godine „Vojnik i država: Teorija i politika civilno-vojnih odnosa“, nazvao teorijom „objektivne civilne kontrole“.

Prema ovoj teoriji, optimalno sredstvo za uspostavljanje kontrole nad oružanim snagama je njihova profesionalizacija. To je u suprotnosti sa „subjektivnom kontrolom“, koja podrazumeva nametanje pravnih i institucionalnih ograničenja vojnoj autonomiji.

Za Hantingtona, „profesionalizam“ podrazumeva uzajamno obavezujući odnos između društva i njegovih „profesionalaca“ (oficirskog kora). Ovi drugi su zaduženi za procenu bezbednosti države i pružanje stručnih saveta njenim liderima, koji, zauzvrat, moraju da pokažu određenu dozu poštovanja prema njihovoj ekspertizi i institucijama, bez uzurpiranja vojne hijerarhije — kao što bi, na primer, bilo „imenovanje poručnika na dužnost u Združenom generalštabu“.

Hantington je tvrdio da omogućavanje autonomije vojnim profesionalcima unutar njihovog sopstvenog domena minimizira opasnost od vojnog uplitanja u politiku tako što ih „čini politički sterilnim i neutralnim“ i „istovremeno osigurava da profesionalni oficirski kor sprovodi želje bilo koje civilne grupe koja ima legitimnu vlast u državi“.

Kasnije su pojedini naučnici uneli manje izmene u Hantingtonovu tezu o objektivnoj kontroli. U svojoj knjizi iz 1999. godine „Civilna kontrola nad vojskom: Promenljivo bezbednosno okruženje“, Majkl Deš se zalaže za model sa zajedničkom granicom (interfere) koja postoji između „političkih ciljeva“ i „vojnih sredstava“.

U ovom modelu, iako postoji značajna vojna autonomija u vojnoj, tehničkoj i operativnoj sferi (kako voditi ratove), u zamenu za potpunu potčinjenost civilnoj kontroli kada je reč o politici i velikoj strategiji (kada i da li ratovati), u izuzetnim okolnostima može doći do civilnog uplitanja u ono što bi inače bio vojni domen, i obrnuto.

Deš je naglasio da u krajnjoj analizi civili moraju imati prevagu u slučaju razilaženja između civilnih i vojnih stavova (preferencija).

S druge strane, „subjektivna kontrola“ podrazumeva „učešće vojske u politici“, pri čemu društvo ili država oblikuju vojsku prema sopstvenom nahođenju — bilo infiltracijom civilnih elita u vojsku, bilo unapređivanjem visokih vojnih oficira na osnovu njihovih političkih uverenja. Hantington je opisao kako su dve ideologije zasnovane na autoritarizmu — fašizam i marksizam — rezultirale „subjektivnom kontrolom“, koja se kasnije može vratiti kao bumerang u vidu... vojnih reakcija i državnih udara. Svaka demokratija to mora da izbegne, savetovao je on.

Stoga, Hantingtonovi sledbenici danas tvrde da zdravi civilno-vojni odnosi počivaju na dva stuba: civilnoj kontroli i vojnom profesionalizmu. Civilna kontrola pravno nije upitna – predsednik očigledno ima ovlašćenje da smenjuje komandante. Ali šta je sa profesionalizmom i poverenjem?

Ako oficiri veruju da unapređenja zavise od lične lojalnosti, a ne od kompetentnosti, ispaštaće iskreni vojni saveti koji se daju civilnim liderima. Ako političko rukovodstvo odjednom proćerda godine oficirskog iskustva, to je na kraju gubitak za američku vojsku.

Čini se da je upravo to dominantna percepcija u američkim strateškim krugovima danas.

(eurasiantimes.com)

BONUS VIDEO - ŽENA UBILA MUŽA NA ČUKARICI: Prvi snimci sa mesta zločina

24. 06. 2026. u 16:36

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Klikni na zvezdicu u gornjem desnom uglu i zaprati Novosti na Google News platformi

AMERIKANCI BRUJE: Vučić najavio kupovinu HQ-9, Srbija bi mogla da ima najmoćniji PVO sistem u Evropi!

Politika

0 37

AMERIKANCI BRUJE: Vučić najavio kupovinu HQ-9, Srbija bi mogla da ima najmoćniji PVO sistem u Evropi!

PREDSEDNIK Srbije Aleksandar Vučić izjavio je juče, tokom prikaza novih i modernizovanih sredstava i sistema Vojske Srbije na vojnom aerodromu u Batajnici, da će Srbija nabaviti kineski protivvazduhoplovni sistem dugog dometa HQ-9, koji zapadni vojni analitičari ocenjuju kao pandan ruskom S-300, dok pojedine analize njegove sposobnosti porede i sa sistemom S-400.

29. 06. 2026. u 15:26 >> 15:52

UDARNO: Zelenski tvrdi da je Lukašenko prihvatio ultimatum

Svet

0 12

UDARNO: Zelenski tvrdi da je Lukašenko prihvatio ultimatum

KOMUNIKACIONA oprema za koju Ukrajina tvrdi da je pomagala u podršci ruskim napadima dronova sa teritorije Belorusije prestala je da radi, rekao je predsednik Ukrajine Vladimir Zelenski novinarima danas, nekoliko dana nakon što je izdao ultimatum beloruskom predsedniku Aleksandru Lukašenku.

24. 06. 2026. u 18:41