Deceniju od "Bregzita", Britanci sada žele "Britern": Koliki su izgledi da Velika Britanija ponovo postane punopravna članica EU?

Šanse da se Velika Britanija vrati u EU su nikakve – upravo onolike, rekli bi šereti, kolike su svojevremeno bile da će se spektakularnim izlaskom okrnjiti zajednica evropskih naroda.

Foto: Pexels

Deset godina nakon referenduma iz 2016, odnos Britanaca prema Evropskoj uniji značajno se menja. Više nedavnih istraživanja pokazuje da relativna većina stanovništva danas gleda blagonaklono na mogući povratak, što ukazuje na postepeno pomeranje odnosa javnog mnjenja po pitanju koje se dugo smatralo politički zatvorenim.

Prema istraživanju objavljenom u aprilu, koje je preneo "Gvardijen", više od polovine Britanaca, odnosno oko 53 odsto, izjašnjava se za ponovni ulazak u EU. To na svoj način predstavlja simboličnu prekretnicu. Prvi put od "bregzita" ideja povratka jasno nadmašuje opciju zadržavanja postojećeg stanja.

Isto istraživanje pokazuje velike razlike po političkoj pripadnosti. Među biračima Laburističke partije podrška prelazi 80 odsto, što je sličan nivo kao kod liberalnih demokrata i zelenih. Nasuprot tome, pristalice konzervativaca uglavnom se protive takvom scenariju.

Ovi rezultati uklapaju se u širi trend koji potvrđuju i druge istraživačke kuće. "JuGov", čije analize redovno prenose anglosaksonski mediji, ističe da bi između 52 i 55 odsto Britanaca danas glasalo za povratak u EU na eventualnom novom referendumu.

Rast podrške posebno je izražen među mlađim generacijama. Više istraživanja pokazuje da se velika većina mladih od 18 do 24 godine zalaže za ponovni ulazak. S druge strane, stariji birači, koji su 2016. u velikoj meri glasali za izlazak, ostaju rezervisaniji, što održava izražen generacijski jaz.

Pored pitanja samog povratka u Uniju, još šira većina zagovara približavanje Briselu. Kako navodi "Gvardijan", oko 61 odsto ispitanika podržava aktuelnu politiku unapređenja odnosa sa EU. To pokazuje kako se ideja ponovnog povezivanja širi, ali se ne pretvara direktno u zahtev za ponovnim članstvom, već pre u pragmatičnu želju da se smanje ekonomske i trgovinske prepreke.

Trenutno se vode tehnički pregovori između Brisela i Londona sa ciljem da se ublaže posledice "bregzita", naročito u oblastima koje najviše trpe zbog administrativnih barijera, iako su zvanični pregovori vođeni i završeni. U fokusu su pre svega sanitarni i fitosanitarni standardi, odnosno pravila koja se odnose na kontrolu hrane, biljaka i životinja. Cilj razgovora je da se smanji broj kontrola i papirologije na granicama, što posebno pogađa izvoz svežih proizvoda, mesa i mlečnih prerađevina. London je pokazao spremnost za određeni stepen usklađivanja sa evropskim pravilima, kako bi se olakšao promet robe i smanjili troškovi za kompanije.

Paralelno s tim, pregovori se vode i u drugim sektorima, u oblastima tehničkih i industrijskih standarda, kroz moguće međusobno priznavanje sertifikata, zatim u domenu energetike, posebno u vezi sa električnim interkonekcijama i stabilnošću tržišta, kao i u oblasti istraživanja i obrazovanja, gde Velika Britanija želi konkretnije učešće u evropskim programima.

Ovi razgovori ne znače povratak u EU, već predstavljaju pokušaj da se kroz praktična rešenja "ispeglaju" najproblematičnije posledice Bregzita. U suštini, reč je o postepenom približavanju kroz sektorsku saradnju, bez formalnog članstva.

U francuskim medijima takođe se široko komentariše promena raspoloženja u Velikoj Britaniji. "Mond" ističe da se "bregzit" sve više doživljava negativno među većinom stanovništva. Prema podacima koje prenosi ovaj list, oko 62 odsto Britanaca danas smatra da je izlazak iz EU bio neuspeh, dok većina ocenjuje da zemlja nije trebalo da napusti Uniju. "Frans 24" dodaje da ova promena percepcije podstiče sve intenzivniju raspravu o redefinisanju odnosa između Londona i Brisela.

Zaokret u javnom mnjenju je razumljiviji ako se prisetimo razloga zbog kojih su Britanci glasali za izlazak. Značajan deo birača tada je želeo da ponovo preuzme kontrolu nad imigracijom, koja se u okviru slobode kretanja doživljavala kao prevelika i nedovoljno kontrolisana. Tome se pridružio i osećaj da Velika Britanija previše izdvaja za evropske fondove, kao i šira zabrinutost zbog gubitka suvereniteta i nacionalnog identiteta usled pravila koja dolaze iz Brisela.

Deset godina kasnije, međutim, deo tih problema i dalje postoji, ali u drugačijem obliku. Ukupni nivo migracije u Velikoj Britaniji ostaje visok, ali sa promenjenom strukturom. Manje je žitelja EU, ali više onih s drugih meridijana. Ova situacija stvara paradoks na koji često ukazuju britanski mediji, da "bregzit" nije doveo do opšteg smanjenja migracije kako što su mnogi njegovi zagovornici očekivali.

Na ekonomskom planu, posledice "bregzita" vidljive su i kroz rast cena. EU je ubedljivo najvažniji spoljnotrgovinski partner Velike Britanije. Uvođenje novih carinskih procedura, sanitarnih kontrola i drugih necarinskih prepreka povećalo je troškove za kompanije, naročito u sektorima koji zavise od brzih i efikasnih razmena, poput prehrambene industrije. Sve to doprinelo je rastu cena za britanske potrošače.

Suočeni sa tim izazovima, London i Brisel započeli su pragmatične pregovore kako bi ublažili najteže posledice "bregzita". U istom duhu, britanska vlada danas sve više pribegava delimičnom usklađivanju sa određenim evropskim pravilima, bez formalnog povratka u EU. Cilj je da se olakša trgovina i smanje administrativni troškovi, uz očuvanje političke autonomije u osetljivim oblastima. Ovakav pristup predstavlja svojevrsni balans, da se bez škakljivog osporavanja "bregzita", ublaže njegove najnepovoljnije posledice.

Međunarodni kontekst takođe igra značajnu ulogu. Nedavne krize, ekonomska, energetska i geopolitička, ponovo su skrenule pažnju na značaj regionalne saradnje. U tom okviru, EU za deo britanske javnosti ponovo postaje prostor stabilnosti.

Ipak, perspektiva potpunog povratka u EU ostaje politički složena. Vodeće britanske stranke, uključujući i Laburističku partiju, za sada isključuju takvu mogućnost, fokusirajući se na postepeno unapređenje postojećih sporazuma. Eventualni ponovni ulazak podrazumevao bi duge i složene pregovore, kao i prihvatanje pravila u čijem kreiranju Velika Britanija više ne učestvuje. Takav proces zahtevao bi stabilan politički i društveni konsenzus, koji još uvek nije u potpunosti postignut, uprkos promenama u javnom mnjenju.

Kao najava mogućih promena, u jeziku je već stvorena nova kovanica, "britern", koja promoviše povratak Velike Britanije u EU. Za početak, i to je nešto.

Preporučujemo

Svet

1 0

(MAPA) Šok! Pad tvrđave u Maliju: Simbol države sada u rukama džihadista i separatista (VIDEO)

26. 04. 2026. u 01:02

Svet

0 13

SUKOB NA BLISKOM ISTOKU: Iran uzeo na nišan ciljeve u Zalivu; Milijarde $ za obnovu baza SAD u Persijskom zalivu; Krah primirja u Libanu

25. 04. 2026. u 07:26 >> 00:14

Svet

0 0

Promene u Beloj kući: Livit odlazi na porodiljsko odsustvo

25. 04. 2026. u 23:45

Svet

0 0

Nakon posete Omanu, Arakči bi trebalo da ponovo otputuje u Islamabad

25. 04. 2026. u 23:33

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije