ZAŠTO F-22 I F-35 NEĆE DOLETETI U BORBU? Razlog je jednostavan, a Ukrajina je dokaz

SJEDINjENE Države su napravile F-22 Raptor i F-35 Lajtning II da bi dominirale spornim vazdušnim prostorom, i tehnički, oba aviona ostaju među najsposobnijim lovcima ikada napravljenim.

Foto wikipedia/USAF/US GOV

Ali uslovi za koje su dizajnirani – bezbedne prednje baze i relativno kratke operativne udaljenosti – brzo nestaju. U današnjem strateškom okruženju koje se razvija, definisanom širenjem raketa dugog dometa i ogromnim operativnim pozorištima, pitanje više nije da li ovi avioni mogu da pobede u vazduhu. Radi se o tome da li avion može da stigne do borbe, da ostane tamo, da generiše održivu borbenu moć na daljinu i da pobedi u borbi.

Ovo je jedan od mnogih razloga zašto će F-22 Raptor uskoro biti zamenjen lovcem sledeće generacije F-47 NGAD, koji će se upariti sa velikom i rastućom flotom F-35.

DA LI JE „SVETILIŠTE“ PREDNjEG BAZIRANjA ZAVRŠENO?

Kada su F-22 i F-35 zamišljeni 1990-ih i početkom 2000-ih, doktrina američkog vazduhoplovstva pretpostavljala je da će prednje vazduhoplovne baze biti ili bezbedne ili će se brzo osigurati.

Ta pretpostavka je potvrđena u sukobima poput Zalivskog rata i rata u Iraku, gde su američke snage delovale iz dobro zaštićenih baza sa minimalnom pretnjom od stalnih neprijateljskih udara.

Taj model se sada dovodi u pitanje. Analiza RAND-a upozorila je da se era „utočišta“ vazduhoplovnih baza završava zbog širenja preciznih raketa dugog dometa sposobnih da ciljaju infrastrukturu.

-Pojava konvencionalnih raketa dugog dometa, visoko preciznih, (i balističkih i krstarećih) kao pretnje vazduhoplovnim bazama sada je široko prepoznata u američkoj odbrambenoj zajednici i, sa tim priznanjem, raste razumevanje da se ovo doba utočišta bliži kraju. Shodno tome, postoji obnovljeno interesovanje za zapostavljene teme, kao što su očvršćavanje baza, raspršivanje aviona, kamuflaža, obmana i oporavak i popravka vazduhoplovnih baza, objašnjava se u izveštaju od 12. juna.

U godinama koje su usledile, ta analiza se pokazala tačnom – i trend se samo nastavlja. Vazduhoplovne baze sve više postaju mete na prvoj liniji fronta, sa pistama, skladištima goriva, objektima za održavanje, pa čak i parkiranim avionima koji su sada ranjivi na precizne udare sa stotina ili hiljada kilometara udaljenosti.

I ta promena, koju vidimo u realnom vremenu sa iranskim sukobom i raketnim napadima na NATO baze, potkopava osnovni operativni koncept lovaca pete generacije: da mogu pouzdano da lansiraju i regenerišu napade sa fiksnih lokacija blizu bojišta. Sposobnosti lovaca pete generacije nikako nisu beskorisne – daleko od toga, zapravo – ali se sve više dovode u pitanje.

Foto printskrin militarywatchmagazine.com

DOMET NASPRAM GEOGRAFIJE

Ograničenja F-22 i F-35 postaju najočiglednija kada se mapiraju u odnosu na geografiju. F-35A, na primer, ima borbeni radijus od nešto više od 1.000 kilometara (otprilike 540 nautičkih milja), a F-22 može postići nešto otprilike slično u zavisnosti od profila misije. Taj domet nije inherentno nedovoljan, ali bi se moglo tvrditi da je nedovoljan u odnosu na moderne pretnje.

Uzmimo, na primer, potencijalni sukob oko Tajvana. U ovom slučaju, američki avioni bi verovatno delovali iz baza poput vazduhoplovne baze Kadena, koja se nalazi u dometu kineskog rastućeg arsenala balističkih i krstarećih raketa.

Studija Stimsona iz 2024. godine otkrila je da bi kineski raketni napadi mogli da zatvore američke vazduhoplovne baze u Japanu na skoro dve nedelje u početnoj fazi sukoba, potpuno sprečavajući borbene operacije tokom tog perioda.

-Od kraja Hladnog rata, dominacija SAD u projektovanju konvencionalne moći omogućila je američkoj vazdušnoj moći da deluje iz utočišta, uglavnom bez neprijateljskih napada. To je dovelo do smanjenog naglaska na mere odbrane vazduhoplovnih baza i pogrešnog shvatanja da je utočište normalno stanje stvari, a ne aberacija. Pojava dugometnih, visoko preciznih, konvencionalnih raketa (i balističkih i krstarećih) kao pretnje vazduhoplovnim bazama sada je široko prepoznata u američkoj odbrambenoj zajednici i, sa tim priznanjem, raste razumevanje da se ova era utočišta bliži kraju, objašnjava se u izveštaju.

Štaviše, ti udari bi takođe mogli da onemoguće pristup infrastrukturi za dopunjavanje gorivom u vazduhu na više od mesec dana, efikasno prizemljujući dugodometne vazdušne operacije čak i ako sami avioni ostanu netaknuti.

Implikacija je da ograničenja dometa primoravaju avione da se oslanjaju na baze koje možda neće biti upotrebljive kada počne rat, ili na nosače aviona koji mogu biti primorani da deluju sa daljine.

Foto: Printskrin/Jutjub/Sam Eckholm

ZAVISNOST OD TANKERA

Da bi nadoknadili svoj borbeni radijus, i F-22 i F-35 se oslanjaju na platforme za dopunjavanje gorivom u vazduhu kao što su KC-135 Stratotanker i KC-46 Pegazus – stvarajući sekundarnu ranjivost.

Tankeri su veliki, nisu prikriveni i moraju da deluju u dometu bojišta da bi bili efikasni. Kao rezultat toga, izloženi su raketama vazduh-vazduh dugog dometa i drugim pretnjama.

U stvari, protivnički raketni sistemi su posebno dizajnirani da potisnu američku vazdušnu snagu dalje od borbe, povećavajući oslanjanje na tankere koji se mogu ciljati na velikim daljinama.

Ako su tankeri primorani da deluju sa veće udaljenosti, borci gube vreme na bazi, stopa borbenih letova opada, efikasnost misije opada, a avioni možda jednostavno neće moći da stignu tamo gde treba.

-Raketna pretnja američkim snagama u zemljama poput Japana ili na brodovima u Filipinskom moru ima za cilj da primora američku vazdušnu snagu da se koristi sa većih udaljenosti, i time poveća njihovo oslanjanje na sredstva poput tankera, koje Narodnooslobodilačka vojska može da angažuje na mnogo većim daljinama nego lovački avioni, objašnjava se u radu iz februara 2026. godine koji je objavio Kraljevski institut za odbranu i bezbednost ujedinjenih službi.

Problem dometa, dakle, nije rešen dopunjavanjem goriva – i sledeća generacija lovaca mora da reši ovaj problem.

UKRAJINA DOKAZUJE DA SU BAZE METE

Rat u Ukrajini služi kao primer iz stvarnog sveta kako moderni sukobi utiču na infrastrukturu. Obe strane su više puta ciljale vazduhoplovne baze, skladišta goriva i logistička čvorišta koristeći rakete i dronove. Udari su primorali avione na raspršivanje, smanjili broj izleta i poremetili operativno planiranje.

Čak ni napredne vojne snage više ne mogu pretpostaviti preživljavanje visokovredne imovine na terenu, posebno kada se suočavaju sa stalnim mogućnostima udara dugog dometa – ili čak rizikom da se dronovi prokrijumčare blizu baze i rasporede kada su u dometu.

Za američko vazduhoplovstvo, koje decenijama nije delovalo pod stalnim napadima na baze, ovo predstavlja značajnu promenu – i izazov nije samo preživljavanje u spornim vazdušnim prostorima već održavanje operacija kada je sama kopnena infrastruktura napadnuta.

Tanjug

ŠTA SADA?

Ova dinamika je dobro uspostavljena i razumljiva od strane Vašingtona i Pentagona, a rešenja već dobijaju oblik. Inicijativa za vazdušnu dominaciju sledeće generacije (NGAD) se dizajnira sa znatno većim dometom i preživljavanjem od današnjih platformi pete generacije. Takođe je dizajniran da funkcioniše kao deo distribuiranog sistema; ne samo da će leteti sa Kolaborativnim borbenim avionima (CCA) ili dronovima „lojalnih pomoćnika“, već se može oslanjati i na mrežu disperzovanih operativnih lokacija umesto da zavisi od jedne baze.

Upotreba CCA će takođe smanjiti oslanjanje na tankere, jer uparuju lovce sa posadom sa autonomnim sistemima koji se mogu rasporediti umesto aviona. Istovremeno, koncepti poput Agilne borbene primene se guraju ka disperzovanom i brzo premeštajućem baziranju kako bi se komplikovalo ciljanje neprijatelja.

Sada je jasno da buduća vazdušna moć neće morati biti dizajnirana samo da pobedi u osporavanim okruženjima protiv sve sposobnijih protivnika, već da preživi i rasprši se, i da projektuje moć na daljinu dok je pod stalnom pretnjom.

(nationalsecurityjournal.org/Džek Bakbi)

BONUS VIDEO - ANGELINA TOPIĆ ZA "NOVOSTI": Prva reakcija posle svetske medalje

Preporučujemo

Svet

0 2

TRAŽI SE ŽIV! Iran je objavio nagradu za hvatanje američkog pilota

03. 04. 2026. u 15:44

Svet

0 0

UKRAJINSKI SPECIJALCI U LIBIJI: Napadaju ruske brodove u Mediteranu

03. 04. 2026. u 19:22

Svet

0 0

SVETSKI PRIZNATI EKONOMISTA O TRAMPOVOM RATU: Iran je žrtva ilegalne agresije

03. 04. 2026. u 19:33

Svet

0 0

GORE IZRAELSKE MERKAVE: Za 40 godina nisu imali ovakve gubitke i to opet od Hezbolaha!

03. 04. 2026. u 16:57

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije