Svet

OTIŠAO SLIKAR KOSMIČKE SNAGE: U Klermonferanu preminuo veliki umetnik Slobodan Jevtić Pulika

Napustio nas je slikar vulkanske snage. Stvaralac kosmičke širine, ali uvek sa svojim srpskim poreklom u srcu, Slobodan Jevtić Pulika (92) preminuo je u francuskom Klermonferanu, gradu u kome je proživeo najveći deo života.

ОТИШАО СЛИКАР КОСМИЧКЕ СНАГЕ: У Клермонферану преминуо велики уметник Слободан Јевтић Пулика

FOTO: Privatna arhiva

Slikar unutrašnjih erupcija kosmičkih elemenata, u kome svetlo uvek pobedi tamu, u svom fascinantnom slikarstvu misterioznih pejzaža, vraćao nas je uvek na ono najosnovnije, česticu, inicijalnu klicu koju nosimo u sebi, iz koje sve počinje.

Za njegove klermonferančane popularni Slobo, rođen je u Valjevu 1934. godine. Studirao je arhitekturu, a diplomirao scenografiju 1962. na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu. Bio je autor mnogobrojnih dekora u pozorištu i na filmu da bi se, ubrzo, sredinom šezdesetih, kao i mnogi naši veliki umetnici toga doba, otisnuo put Pariza. U potpunosti se posvetio slikarstvu.

Nije se dugo zadržao u Gradu svetlosti. Svoj stvaralački mir pronašao je u dubini Francuske, u Klermonferanu, gde je od unutrašnjih kosmičkih elemenata i s valjevskom razglednicom koja mu je uvek stajala pred očima, izgradio svoj svet koji su ovde voleli i poštovali.

 - U poslednje vreme tata je bio bolestan, nije puno izlazio iz kuće, a onda nas je iznenada napustio – prenosi nam, iz Overnje, njegova kćerka Anuk, istoričar umetnosti i slikar.

A baš je s njom pripremao novu izložbu.

- Radovao se budućoj postavci. Spremali smo se da idemo zajedno na otvaranje. Već je gotov i plakat. Vernisaž će biti 11. aprila u mestu Tov u Francuskoj. Izložba nosi naziv "Četiri slikara pred pejzažem". Nažalost, nije je dočekao – prenosi nam Anuk.

Njih dvoje često su slikali zajedno.

- Kada sam bila dete, pripremala sam mu boje, paletu, četkice. Sve o slikarstvu naučila sam od njega. On je imao svoj štafelaj, ja svoj, jedan pored drugog. Pitala sam ga jednom da li svojim vizijama putuje kroz sliku. Pogledao me je pomalo začuđeno i rekao: "Ali, Anuk, ja samo to i radim!"

Zajedno su, u Gradskoj kući Klermonferana, u sali za venčanja, sa Zoranom Markovićem i Matijom Vučićevićem, oslikarli i mural, ogroman zidni pejzaž pred kojim je sklopljeno mnogo brakova. Svi, s pogledom na Pulikinu viziju sveta. Pulikini murali nicali su i iza katedrale u Klermonferanu, i na drugim mestima, a posebno mesto među njima zauzima "Kolubarska bitka", slika dugačka čak 33 metara i visoka 7, koji su, on, Anuk, Klod Žakije, Viktor Šalipur i Aleksandar Jestrović oslikali nedavno u Mionici, povodom priprema za otvaranje njegovog legata. Kao da je predosećao skori odlazak.

Pulikino slikarstvo bilo je iznad svake etablirane stilske kategorije. Nije se dao svrstati. Išao je raširenih ruku ka izvorima materije. Spajao ih sa svetlošću. Fotoni i atomi su kod njega funkcionisali u saučesništvu. Slika mu je delovala instinktivno. Bilo je u njoj i misterije, i kosmosa, i emocija, i nostalgije. Inspirisale su ga stare civilizacije. Želeo je da njihova iskustva prenese današnjem svetu. Prevazilazio je granice. Sve njegove karte bile su "neme". Bio je kosmopolita, ali srpske provenijencije. Radio je u Americi, Italiji, Francuskoj, Srbiji, Japanu, Nemačkoj. U Šamalijeru je osnovao međunarodni trijenale na kome su učestvovali umetnici iz celog sveta.

Duboko je i suštinski voleo Srbiju. Zajedno sa njegovim prijateljem, počasnim konzulom Roberom Lirisom, organizovao je izložbe koje su Francuze podsetile na slavne dane zajedničke borbe iz Prvog svetskog rata, kroz zapise iz tadašnjeg "Peti žurnala". Presudni trenutak za ljubav istoričara i pesnika Lirisa prema Srbiji bio je kada je Puliki pre četrdeset godina napisao nekoliko reči za katalog. Niti kojima je povezivao Srbiju sa svetom, ostajale su neraskidive.

Izlagao je i kod nas, a ostaće upamćena njegova velika izložba u galeriji RTS 2019. godine. Sa suprugom Evom bio je u skladnom braku punih šezdeset godina. Sin Vladimir, iako pomorac, takođe je nasledio ljubav prema slikarstvu i, s vremena na vreme, i on slikao murale. Imao je od koga da nauči šta su to ljubav prema korenima, slobodna plovidba i kosmička istina.

DARKO TANASKOVIĆ: OSTAVIO JE NASLEĐE MISTIČNE SNAGE I DUBINE

- Nemoguće je, u ovom času, poverovati da nas je napustio veliki umetnik Slobodan Jevtić Pulika. Iako je bio u dubokoj starosti, delovao je mladalački, poletno i besmrtno. Besmrtan i jeste. Rođenjem Valjevac, životom cenjeni građanin francuske Overnje, svetski čovek i nepokolebljivi Srbin, Pulika je bio umetnik kosimičkih vizija i vulkanske, eruptivne energije. Bez obzira kojom se granom likovnosti bavio i materijalom služio, filmom, muralom, grafikom ili akrilikom, Slobo, kako su ga zvali prijatelji  u Francuskoj, donosio je i savremenicima poklanjao vatru podsticajnog nemira i vere u neku nepobedivu, mističnu snagu koja iz dubina i sa visina održava cikličnu dinamiku našeg sveta i čoveka u njemu. Poslednje godine nesmirenog stvaralaštva posvetio je zamisli "Kuće Kolubarske bitke", sa jedinstvenim memorijalnim muralom, i svoga legata u Mionici, kuda je redovno hodočasnički dolazio i žurio da prestigne dodeljeno mu ovosvetsko vreme. Gotovo da je stigao na cilj. Pošta i zahvalnost će mu biti najprimerenije iskazani ukoliko se dovrši taj njegov životni projekat. Srbija tek treba da shvati ko je i šta je bio njen plemeniti sin Slobodan Jevtić Pulika, da shvati ono što u Francuskoj niko odavno ne dovodi u pitanje – poručio je za "Novosti" Tanasković koji je otvarao Pulikine izložbe u Klermoferanu i Višiju.

FOTO: Privatna arhiva

Sa suprugom Evom

FOTO: Privatna arhiva

Kćerka Anuk

Preporučujemo

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Tagovi

Drugi pišu

Pročitajte više

Komentari (0)

Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

Politika
Tenis
Fudbal
DA LI RUSIJA VRAĆA DRONOVE U IRAN: Moskva proizvodi 1.000 dnevno i ima ih dosta za izuzetak (VIDEO)

DA LI RUSIJA VRAĆA DRONOVE U IRAN: Moskva proizvodi 1.000 dnevno i ima ih dosta za izuzetak (VIDEO)