AMERIČKI UDAR NA IRANSKI „DRAGULJ“: Bombardovano ostrvo Harg - svet strepi od naftnog šoka

AMERIČKE vazdušne snage izvršile su seriju razornih udara na ostrvo Harg u Persijskom zalivu, što je potez koji je čitavu svetsku javnost ostavio u stanju najveće neizvesnosti, dok su regionalne vojne snage podignute na nivo najviše pripravnosti.

Foto: Profimedia, Vikipedija/Javno vlasništvo

Ovu operaciju je kao potpuno uspešnu proglasio lično predsednik SAD Donald Tramp, istakavši da su američki projektili precizno pogodili više od 90 vojnih meta na ovom strateški presudnom čvorištu, koje je zbog njegovog neprocenjivog značaja nazvao „iranskim krunskim draguljem“. U svom obraćanju na društvenoj mreži „Trut Sošal“ (Truth Social), Tramp je ocenio da je reč o jednom od „najmoćnijih bombardovanja u istoriji Bliskog istoka“, čime je jasno stavio do znanja da Vašington više ne preza od direktnih udara na vitalne tačke Teherana.

Zašto baš Harg?

Ostrvo Harg nije tek obična vojna meta, već istinska „energetska arterija“ kroz koju pulsira više od 90 odsto ukupnog iranskog izvoza sirove nafte. Upravo zbog te činjenice, za zvanični Vašington ovo ostrvo predstavlja ključnu polugu pritiska kojom pokušavaju da primoraju Teheran na deblokadu Ormuskog moreuza, strateški presudne tačke koja predstavlja glavnu žilu kucavicu svetske energetike. Iako je američka administracija u svojim izveštajima precizirala da su sinoćnji primarni ciljevi bili isključivo vojni kapaciteti, iz Bele kuće je poslata nedvosmislena poruka: ukoliko Iran ne obustavi ometanje slobodne plovidbe, naftna postrojenja i terminali – koji su ovoga puta pošteđeni iz „taktičkih i humanitarnih razloga“ – naći će se prvi na listi za sledeći talas razaranja.

Teheran: Odgovorićemo „pepelom“

Reakcija Teherana stigla je munjevito i bez ikakvih diplomatskih uvijanja – iranska Revolucionarna garda (IRCG) zapretila je da će svaki naredni pokušaj udara na energetska postrojenja pretvoriti američke saveznike u regionu, kao i kompletnu njihovu imovinu, u „prah i pepeo“. Dok iz vrha iranske vojske stižu ovakve zapaljive poruke, izveštaji sa samog terena potvrđuju razmere pakla u kojem je odjeknulo više od 15 stravičnih detonacija. Prvi bilans razaranja pokazuje da su u ovom talasu napada potpuno onesposobljeni ključni radarski sistemi i ešaloni protivvazdušne odbrane, dok su vitalni delovi pomorske baze na Hargu pretvoreni u ruševine, čime je iranska sposobnost za brzu reakciju u Zalivu značajno osakaćena. Nasuprot tome, zvanični Teheran odlučno demantuje veće gubitke, tvrdeći da se na glavnom naftnom terminalu na Hargu sve aktivnosti odvijaju potpuno normalno i neometano, uprkos sili američkog bombardovanja.

Foto: Printskrin

Evropska panika

Eksplozije na Hargu istog trenutka su izazvale pravi zemljotres na evropskim berzama energenata, gde je cena sirove nafte tipa „brent“ momentalno probila kritičnu psihološku granicu od 100 dolara po barelu. Ovaj nagli skok gurnuo je Evropu, koja se već dugo bori sa hroničnom nestabilnošću snabdevanja, u stanje opšte panike zbog straha od potpunog prekida dotoka nafte iz Persijskog zaliva, što bi neminovno dovelo do rekordno visokih cena dizela i benzina na čitavom kontinentu. Budući da se cene na srpskim pumpama direktno formiraju prema kretanjima na svetskim berzama i vrednosti dolara, ovaj berzanski pakao se sa evropskih trgova brzo i nemilosrdno bi se prelio i na domaće tržište.

Za prosečnog potrošača u Srbiji, kao i u većem delu ostatka sveta, svaki ovakav vojni sukob u dalekoj pustinji već kroz nekoliko dana postaje vrlo konkretan i bolan teret na benzinskim pumpama. Skuplja nafta za našu zemlju ne donosi samo veće račune vozačima, već pokreće opasan lanac poskupljenja troškova transporta i poljoprivredne proizvodnje, što su ključni činioci krajnje cene hleba i ostalih namirnica. S obzirom na to da Srbija većinu svojih energetskih potreba nabavlja preko evropskih ruta, destabilizacija ostrva Harg direktno podstiče novi inflatorni pritisak, preteći da dodatno optereti kućne budžete i učini ovaj bliskoistočni rat svakodnevnim problemom svakog građanina u našoj zemlji.

Između „hirurških" udara i globalnog kolapsa

Svet se u ovom trenutku nalazi na opasnoj ivici na kojoj svaka sledeća raketa može označiti definitivan prelazak sa lokalnog vojnog sukoba na sveopšti energetski rat nesagledivih razmera. 

Dok Sjedinjene Američke Države svojim „hirurškim“ udarima pokušavaju da oslabe vojnu moć Irana bez direktnog razaranja naftnih terminala, sudbina globalne ekonomije i dalje visi o tankoj niti iranske suzdržanosti.

Pitanje svih pitanja ostaje – da li će Teheran, priteran u ćošak, povući potez očajnika i zatvoriti naftne slavine svetu, što bi planetu gurnulo u energetski mrak i ekonomsku recesiju kakva se ne pamti u novijoj istoriji.

BONUS VIDEO: 

Preporučujemo

Svet

0 13

SVET NA IVICI "ARMAGEDONA": Modžtaba Hamnei novi vođa ratnog Irana – Teheran sprema „nuklearni odgovor”?

11. 03. 2026. u 07:25

Svet

0 6

FATVA O "SVETOM RATU" PRETI DA SPRŽI SVE: Teheran pozvao na džihad - kuda to može odvesti svet?

10. 03. 2026. u 14:55

Svet

0 11

KIPAR KAO NOVA LINIJA FRONTA: Iranski dronovi „uvukli“ Grčku u ratni vihor – šta čeka Istočni Mediteran?

05. 03. 2026. u 19:40

Svet

0 14

"DAN POSLE" U TEHERANU: Ubistvo Hamneija otvorilo vrata pakla – svet strahuje od totalnog rata na Istoku

03. 03. 2026. u 21:00

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije