EVROPA SE BOJI NOVOG "TRENUTKA FERDINAND": Prave "zid" protiv dronova

Evropska unija namerava da napravi "zid protiv dronova".

Foto: pixabay

To je jedna od tema lidera EU koji, praktično prepušteni sami sebi, na dvodnevnom samitu koji je započeo danas u Kopenhagenu pokušavaju da pronađu način kako da se zbiju u samostalni blok koji bi mogao da odgovori na eventualne pretnje. Sve se dešava u situaciji kada ruski dronovi i avioni na različitim mestima krše evropski, ali i NATO vazdušni prostor, dok se američki predsednik Donald Tramp čini sve manje zainteresovanim da pomiri Ruse i Ukrajince.

Samit koji se održava u prestonici zemlje kružnog predsedavajućeg Unijom zamišljen je kao prelazak u sledeću etapu koja bi dvadeset semorki omogućila da postane vojna sila. To je tako na papiru, ali izazovi, (ne)opremljenost i podele među članicama su takvi, da je ovaj poduhvat ravan velikoj avanturi.

Sastanak u glavnom gradu Danske je prvi na najvišem nivou posle susreta u junu u Briselu. U međuvremenu je prošlo dugo toplo leto u kome su se istopile nade iskristalisane u hladu Aljaske, kada je susret između Donalda Trampa i Vladimira Putina obećavao da bi mogao da donese lepe vesti oko sklapanja primirja. Od tada, napretka ne samo da nema, već se situacija značajno pogoršala.

Predsednica EK Ursula fon der Lajen zatražila je zato da kopenhaški samit kao glavnu temu ima raspravu o vojnim kapacitetima, daleko od tradicionalnih tema kao što su ekonomija, zapošljavanje ili monterna politika.

Među najavljenim vojnim merama je i formiranje tzv. "zida protiv dronova", odnosno sistema koji bi otkrivao, pratio i rušio dronove, ali i koji bi istovremeno omogućio da se avioni koji krše vazdušni prostor brzo i efikasno isprate van granica. Mnogi evropski analitičari ističu da vazdušni incidenti koji se ponavljaju u poslednje vreme nisu nimalo slučajni i da Moskva na neki neki način njima testira mogućnost evropskog i NATO odgovora.

Situacija liči na rusku lutku "babušku", jer bi i samit o stvaranju zida protiv dronova trebalo zaštititi – od dronova. Tako je Francuska najavila da će Danskoj, koja se u poslednje vreme već suočila s povredom njenog vazdušnog prostora, pomoći u razotkrivanju eventualnih opasnosti u ovom domenu dok traje samit.

- Urgentno podizanje borbenih aviona je zadatak NATO. Misija EU je da bude spremna da interveniše kada je to potrebno, da se poboljša naša pripremljenost i da imamo neophodna sredstva za reagovanje, jačanjem zajedničkih kapaciteta u suočavanju sa istovetnom pretnjom – citira "Politiko" neimenovanog evropskog zvaničnika.

Referentni sajt zaključuje da je otkrivanje rizika koje nameće Moskva lakši deo priče, a da je mnogo teži pronaći način kako da se reaguje, ali da bi sedenje skrštenih ruku učinilo otvoreni rat više mogućim.

Zbog toga je zadatak lidera u Kopenhagenu da pronađu adekvatnu reakciju, tako da se Rusiji pruži odgovor, ali ne takav da bi još više pogoršao situaciju.

- Veoma je teško kada američki predsednik kaže saveznicima NATO da se ne ustručavaju da ruše avione, ali da ne zna da li će ih u tome podržati – citira "Politiko" Rafaela Losa, istraživača u oblasti politike odbrane u okviru grupe za razmišljanje Evropskog saveta za spoljne poslove.

Prenoseći privatne stavove iza kulisa vladinih predstavnika, sajt ističe da su izrazili zabrinutost u vezi s perspektivom "trenutka Franc Ferdinand" kada bi iznenadna eskalacija mogla da gurne ceo kontinent u konflikt, kao što je to bilo ubistvo austrougarskog prestolonaslednika 1914.

Što se tiče jedinstva, iako postoji načelna saglasnost oko potrebe jačanja odbrane, silno se razlikuju razmišljanja oko toga kako da se to finansijski postigne. Sve to mnogo košta, dok se vojna sila ne postaje planom, već delima. Španija ne želi da izdvaja više iz budžeta, Nemačka, Holandija i Švedska neće dodatno da se zadužuju, Slovačka i Mađarska ne nameravaju da još više zatežu ionako tešku situaciju…

A najteži zadatak će, možda, biti da evropski lideri uspeju da prenesu poruku svojim građanima da je situacija teška, a da istovremeno ne poseju paniku.

ZAOBILAŽENjE BUDIMPEŠTE

Istovremeno s potrebom da jačaju zajednički vojni odgovor, lideri EU bi trebalo da pripreme teren i za tešku finansijsku situaciju u kojoj se našla Ukrajina sa budžetskim deficitom od oko 23 milijardi dolara za sledeću godinu. Ursula fon der Lajen je osmislila da to prođe kroz "kredit za obnovu" od 140 milijardi koji bi se finasirao iz zaleđenih ruskih sredstava, čemu se Mađarska oštro protivi. Ali, "Politiko" piše da je EK već pronašla način da zaobiđe Budimpeštu u procesu odlučivanja.  

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije