Kultura

POGLED ISKOSA: Majstor precizne figuracije - podsećanje na slikara Slobodana Đurđevića

Дејан Ђорић

01. 12. 2020. u 18:42

Pet godina je kako Slobodan Bob Đurđević više nije u ovoj areni univerzuma. Odsečan i čvrst, veliki protivnik negativnih pojava u savremenoj umetnosti, bio je stoga i veliki tradicionalista, jedan od najboljih srpskih slikara realista u 20. veku.

ПОГЛЕД ИСКОСА: Мајстор прецизне фигурације - подсећање на сликара Слободана Ђурђевића

Slika Slobodana Đurđevića

Niko bolje od njega, dublje i zasnovanije nije kod nas proučio tehnike slikanja ruskih majstora 19. veka i Paje Jovanovića, posebno Ivana Šiškina, ali je on bio upućen i u delo Velaskeza i drugih starih majstora.

Rođen je u Mostaru 1947. a živeo u Beogradu, gde je i preminuo 2015. godine. Diplomirao je na Mašinskom fakultetu, radio u IKL-u, bio je talentovani inženjer, imao je i patente. Ljubav prema slikarstvu, međutim, prevladala je i on, na zaprepašćenje svojih kolega, daje otkaz i decenijama deluje samo kao slikar. Učestvovao je na više grupnih izložbi, imao nekoliko samostalnih, najveću u Galeriji Ruskog doma u Beogradu sredinom devedesetih, učesnik je likovnih kolonija, a njegov rad je dobro predstavljen u knjizi "Stvarnost umetnosti. Uvod u studije realizma". Slikao je razne motive realista, od mrtvih priroda, pejzaža i portreta do animalistike. Njegova "Lampa" iz 1993. godine je najbolja slika koju je naslikao, remek-delo tačnog i neutralnog opisa stvarnosti, jedna od najboljih mrtvih prirodi u celoj istoriji srpskog slikarstva. Za njega se nipošto ne može reći da je bio hiperrealista, nije voleo taj pravac, već ga slike prikazuju kao majstora "precizne figuracije", kako je Đorđe Kadijević na prvoj izložbi te vrste slikarstva nazvao ta stremljenja. Slikao je po uzoru na stare majstore, bez vidljivog traga kista, detaljno i iscrpno, ne ostavljajući nijedan deo nezavršen ili ekspresivno, slobodnim potezom rešen.

Reč je o umetniku koji je slikarstvu prišao na naučni način, tj. krajnje metodično. Komparativnoj analizi podvrgao je istoriju pojedinih žanrova, izdvojio neke autore da mu služe kao orijentir, uočavao greške kod sebe i drugih. Analizirao je perspektivu, skraćenje, kompoziciju, formu, boju, senku, liniju, lokalni ton i tehničke elemente stvaranja - otpornost platna na habanje, trajnost platna i boja, prirodno i veštačko osvetljenje, najbolje načine zatezanja platna na blind ramu i sl. Nije zanemario ni poznavanje estetike, teoriju lepog i kiča. Slici je pristupao postupno. Mrtvu prirodu bi najpre fotografisao kao aranžman postavke. Zatim je radio crtež približan veličini slike. Potom je slikao tri verzije: skicu u vidu minijature, studiju manju od konačnog formata i završno delo. Postavio je slikarstvo na egzaktne i empirijske osnove. Jedan od negovih principa bio je da uništi i najbolje urađenu sliku ukoliko ne može da je ponovi. Slučaj je bio isključen, a slika proizvod znanja i sistema. Stvarao je tako da kvalitetno, pouzdano i utemeljeno prevaziđe zanatsko umetničkim, što mu je omogućilo da stvara dela istog nivoa bez opadanja sa godinama.

Preporučujemo

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Tagovi
pogledaj sve

Drugi pišu

Pročitajte više

Komentari (0)

Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

Politika
Tenis
Fudbal
ZA CENZURU! Dakota u providnoj čipki - bez grudnjaka i gaćica

ZA CENZURU! Dakota u providnoj čipki - bez grudnjaka i gaćica