Kultura

SVESTRANI FILMSKI LAF: Odlazak reditelja Milivoja Miće Miloševića, vrsnog stvaraoca, kritičara, esejiste, erudite

М. МИРКОВИЋ

18. 11. 2020. u 12:03

AUTOR nekih od najvoljenijih filmova u istoriji jugoslovenske kinematografije, Milivoje Mića Milošević, koji nas je napustio u ponedeljak u 91. godini, za sobom je ostavio jedan sveobuhvatan spektakularan, ili dva pojedinačno sjajna opusa: jedan kao vrstan dokumentarista, a drugi kao reditelj nekih od ubedljivo najgledajnijih i verovatno najšire poznatih igranih ostvarenja.

СВЕСТРАНИ ФИЛМСКИ ЛАФ: Одлазак редитеља Миливоја Миће Милошевића, врсног ствараоца, критичара, есејисте, ерудите

Bio je istoričar umetnosti, urednik u "Borbi", erudita, filmski i likovni kritičar, esejista... Ipak, prva asocijacija na Miloševića ostaće nenadmašni filmski hitovi, izuzetno prepoznatljivog rediteljskog rukopisa - poput "Tesne kože", zasnovane na scenariju Siniše Pavića.

Najpoznatiji naš scenarista Pavić, za "Novosti", kaže da je izgubio velikog prijatelja i sjajnog i obrazovanog sagovornika, nikako ne samo reditelja koji je u velikoj meri unapredio i njegovu scenarističku karijeru, kroz saradnju na tri, odreda kultna projekta.

- Susreli smo se po izlasku mog romana "Višnja na Tašmajdanu" koji se Mići svideo i posle čega je poželeo da radi sa mnom - seća se Pavić. - Naša saradnja dala je vrlo srećne rezultate iako smo sasvim različito pristupali filmskom poslu i zanatu, i u prvom našem filmu "Nije nego" Mića je, u skladu sa svojim pristupom, celu stvar tretirao lagano, neobavezno, sa velikom slobodom improvizacije i mašte, dok sam ja insistirao na striktnom poštovanju scenarija. Posle toga smo imali raspravu, i dileme razrešili našavši nekakvu ravnotežu, a taj srednji pristup ostvaren je u filmu "Laf u srcu", jednom od prvih velikih hitova koji postaje najgledaniji sa 300.000 gledalaca u Beogradu.

Radeći na "Tesnoj koži" ostvarili smo potpunu međusobnu saglasnost i stvorili hit koji je premašio pola miliona gledalaca u Beogradu i do danas ostao najgledaniji film u jugoslovenskoj kinematografiji. Mića ga je, inače, snimio za samo 23 dana i film je bez ikakvog publiciteta, nemušto ušao u bioskope "Zvezda" i "Slavija" - i nije iz njih izašao punih pet meseci.

Scenarista Dimitrije Vojnov, koji sa velikim poštovanjem i nadahnućem govori i piše o Mići Miloševiću kao "intelektualcu u svetu pučke komedije", kaže da se upravo u toj odrednici sažima osnovna protivrečnost, ali i sama bit Miloševićevog habitusa.

- Mića je čovek koji je posve neočekivano dospeo u domen komercijalnog, popularnog filma, vrlo ozbiljan intelektualac koji je bivao prokažen kao autor filmova koji podilaze najnižem ukusu publike - navodi Vojnov. - Milošević je reditelj koji je ostvario dva neverovatno važna, izuzetna paralelna opusa unutar onoga što je radio. Najpre taj prebogat dokumentarni opus, koji ga je odveo i do Kana i Venecije, prepun filmova usmerenih ka socijalnim temama, životnim pričama, istoriji umetnosti ali i - što Miću čini posebno značajnim pionirom našeg filma - prvih domaćih dokumentaraca o sportu. Njegovi komercijalni filmovi, mahom komedije, gotovo uvek odišu i jakom dozom društvene kritike, i ovaj opus čine izuzetno gledani filmovi koji opstaju i danas - kada mi je sve jasnije da ih toliko uspešnim ne čine ni glumačke bravure niti scenaristički kalamburi, već upravo ta kritika društva koje se u godinama po smrti Tita raspada, dok ljudi podležu zapadnim vrednostima poput konzumerizma, a njihove potrošačke želje umnogome nadilaze njihovu produktivnost i mogućnosti.