KNJIŽEVNA KRITIKA - RAZLAGANJE VREMENA: Darko Daničić, "Nostalgija za beskrajem" (Bajkal - Altaj - Nepal)

NOSTALGIJA za beskrajem" je složena knjiga koja se zasniva na mnogo aspekata i koja je sigurno podjednako zanimljiva običnim čitaocima, ljubiteljima putopisa, ali i biolozima, enolozima, antropolozima, etnolozima, sociolozima, psiholozima, istoričarima, istoričarima jezika, svima koji se na različite načine bave prirodom i kulturom.

Foto: Privatna arhiva

Pripovedač "Nostalgije za beskrajem" ispituje jezike drevnih naroda tragajući za značenjem hidronima (Bajkal itd.), toponima (Listvjanka), ali i za značenjem i zvučanjem naziva kojima je imenovano sve što pripada flori (čebrec, smarodin) i fauni posećenih predela (olmul itd.). To upoznavanje, sticanje znanja, na primer, o nepoznatim biljkama, budi raznolike asocijacije i otkriva biće putnika:

"Sledećih jutara Lena je u čaj dodavala i list čebreca i smarodina, meni nepoznatih biljaka čija imena podsećaju na daleka putovanja i čarobnjake iz dečjih snova."

Putnik prati kretanja i sudbinu naroda kroz istoriju, stvaranje novog etnosa - na primer Burjata - ispituje svakodnevni život naroda s tih područja, ali i njihove običaje i praznike, poreklo praznika i starinu:

Foto privatna arhiva

"Sibirska maslenica je, verovatno, predhrišćanski običaj, u kome se ispraća zima i dočekuje leto."

Putnik se upoznaje s različitim legendama, poslovicama i pesmama iščezlih i novostvorenih naroda s područja po kome se kreće, a u koje je sasvim duhovno porinut i poredi ih s folklorom prostorno, ali i duhovno bliskih naroda. Pruža nam saznanja o religijama zastupljenim na tim prostorima i pripoveda o detaljima svetih za koje sigurno nismo ranije znali, a koje može da pruži samo iskustvo putovanja. Takođe nas upoznaje sa istorijatom gradića za koje ranije nismo čuli, sa svim njihovim osobenostima.

Specifičnosti svih mesta o kojima piše, autor zaokružuje i saznanjima o gastronomiji, pa kazuje kako su palačinke (blinji) u Sibiru - obavezna hrana poslednje nedelje pred uskršnji post, ali i kako se isto jelo zove u različitim oblastima - burjanski pozi u Nepalu nazivaju mo-mo. Tu su čak saznanja o lekovima protiv mamurluka - supe koju pripremaju i Rusi - rasolnik, Mongoli - kod kojih se ona zove bantan supa, kod Kineza je to supa od sove itd. Znanja iz te oblasti takođe podstiču kompleksnu asocijativnost - koja povezuje sasvim različite oblasti svakodnevnog života, ali otkriva i karakteristike čitavih društava, kao i pripovedačevu duhovitost:

"Mopasan je smatrao da je otmeni ručak u istoj ravni kao lepa žena."

Odnos prema tome u ovoj knjizi razmatra se iz različitih vremenskih odseka - na primer - šta je otmeni ručak danas (u instant vreme) - onaj koji traje dovoljno dugo ili je presudan kvalitet sastojaka jela i način pripreme.

U ovoj knjizi putovanje je asocijacija na različita filozofska učenja ili pak na spisateljska poimanja različitih fenomena:

"Huserlovo uverenje u postojanje predjezičkog i predizražajnog polja smisla, ovde se materijalizuje i dobija fizički oblik, pretkonturu."

Putovanje omogućava i metafizičke uvide putnika koji uvek posmatra iz specifične usamljenosti i tišine: tako je brod kao mesto ograničenog pokreta, ali koje oslobađa misaone zapreke, a putovanje razlaganje vremena u kom je priroda ravnodušna prema istoriji.

U ovoj knjizi vanrednom lepotom odlikuju se lirski pasaži u opisivanju viđenih, pre svega prirodnih lepota - na primer obale, voda:

"Obala, podeljena stenama koje zadiru u vodu, grli uske, peščane plaže zapljusnute plavim beskrajem vode, čijem je plavetnilu jedina pritoka nebo. Pri obali, u plićaku, plavet je pegava od rasutog crnog kamenja kao radoznala, plavokosa devojčica".

Uvek višeznačni povratak Darka Daničića posvedočila je ova knjiga i taj povratak je dragocen jer je omogućio i čitaocima da se u tišini - svoje sobe ili prirode - sve jedno - i sami vrate sebi i potvrde da je putopis književni žanr i ona vrsta vodiča koji nikako ne mogu biti blogeri niti sve ono što omogućava instant vreme - bez plavetnila, dubina, zvučanja različitih jezika i reči, bez ukusa.

Preporučujemo

Kultura

0 0

KNjIŽEVNA KRITIKA: Sloboda - ono čega (danas) nema; Marko Krstić, "Mundo libre"

03. 11. 2020. u 19:39

Kultura

0 4

KNjIŽEVNA KRITIKA - METAFIZIČKO UCELOVLjENjE POEZIJE: Miroslav Aleksić, "Arapski kapričo"

27. 10. 2020. u 20:12

Kultura

0 0

KNjIŽEVNA KRITIKA: O hranljivoj agoniji stvaranja; Tanja Kragujević, Extravaganza

20. 10. 2020. u 20:34

Kultura

1 0

KNjIŽEVNA KRITIKA: Treba li nam poslednji muškarac?

13. 10. 2020. u 15:26

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije