Kultura

LEPOTOM ĆIRILICE PRKOSI SVETU Izložba "žitije" Mirjane Mire Maoduš u muzeju Hercegovine u Trebinju

07. 08. 2020. u 11:00

SLIKAJUĆI pismo svog naroda, umetnica Mirjana Mira Maoduš lepotu ćirilice pronela je od Pariza do Japana, a njena dela posvećena ciklusu pesama "Žitije" Jovana Dučića od danas će biti izložena u Trebinju, u Muzeju Hercegovine.

ЛЕПОТОМ ЋИРИЛИЦЕ ПРКОСИ СВЕТУ Изложба житије Мирјане Мире Маодуш у музеју Херцеговине у Требињу

Privatna arhiva

Rođena u Lici (njen pradeda sa majčine strane bio je rođeni brat oca Nikole Tesle, Milutina), školovana u Frankfurtu, Veneciji i u Parizu, u duhu tada aktuelne konceptualne umetnosti (jedan od profesora bio joj je i čuveni Jozef Bojs), ova slikarka je ipak ostala privržena tradicionalnim vrednostima klasičnog ekspresionizma, ističe istoričar umetnosti Nikola Kusovac.

Prve slike koje je videla u detinjstvu, kako se kasnije prisećala, bile su ikone, u Crkvi Svetog Jovana u rodnom Medaku, u koju ju je vodila majka:

- Zvuci hora, glas sveštenika, miris tamjana i refleksija sveća taj trenutak činili su jedinstvenim. Te slike zauvek su ostale ispisane u sećanju.

Privatna arhiva


Stvaralaštvo ove autorke mnogo je poznatije u svetu nego kod nas, a posebno je popularna u Japanu, zemlji njenog životnog saputnika, diplomate i profesora Riođija Nakazatoa. Ćirilička slova Mirjane Maoduš štamana su 12 godina na čestitkama Uneska (1988-2000), našla su se i na koricama japanskog izdanja knjige sa programima "Majkrosofta", kao i na scenografijama u studiju francuskog nacionalnog Drugog programa.

Njene radove kod nas čuva Narodni muzej u Beogradu, a domaća publika mogla je, pre nekoliko godina, da ih vidi i u Ruskom domu (izložba kojom je obeleženo 1.150 godina slovenske pismenosti) i u Galeriji "73", koja je koorganizator aktuelne postavke u Trebinju. Kada je u Srbiji, slika u ateljeu koji se nalazi u rekonstruisanoj kući Vase Pomorišca, a njen pariski radni prostor nekada je koristio Sutin, kod koga su navraćali Modiljani i naš Rastko Petrović.

Privatna arhiva


Kada je desedesetih, zbog ratova u bivšoj Jugoslaviji, svet u kome je živela i stvarala stavio na stub srama narod iz koga je poticala, umetnica je izabrala jedinstven vid otpora, naglašava Kusovac:

- Umesto da prkosno i pregoneći ističe svoje nacionalno poreklo, Mira Maoduš se tada opredelila da korišćenjem lepote i izražajnosti ćiriličkog pisma, katkad reči i stihova iz rodoljubive poezije srpskih poeta, kao što su Đura Jakšić i ovom prigodom Jovan Dučić, u njihovom do apstrakcije i čiste likovnosti dovedenom stanju, ostane odmereno i dostojanstveno uzdržana u svom očitom protestu - beleži istaknuti istoričar umetnosti u tekstu povodom izložbe "Žitije".

Privatna arhiva


SKROMNI JOZEF BOJS

PORED maternjeg srpskog, umetnica govori nemački, italijanski, francuski, engleski i ruski, a služi se i španskim jezikom. Radne navike i disciplinu je, tvrdi, stekla školujući se u Nemačkoj:

- Jedan od mojih profesora Jozef Bojs, koga savremeni teoretičari smatraju jednim od najvažnijih umetnika 20. veka, bio je skroman čovek koji je vozom dolazio u Frankfurt da bi držao časove studentima. Po držanju i garderobi nije se razlikovao od učenika.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Tagovi

Drugi pišu

Pročitajte više

Komentari (1)

Svi komentari Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

Politika
Tenis
Fudbal
U TOM SMISLU, CELA UKRAJINA JE NAŠA Putin poručio na čemu Rusija insistira

"U TOM SMISLU, CELA UKRAJINA JE NAŠA" Putin poručio na čemu Rusija insistira