Kultura

"Luča" obasjala Sorbonu: Književni susreti na čuvenom pariskom univerzitetu privukli veliku pažnju (FOTO)

Izuzetno zanimljivi i posećeni događaji, dve promocije, prevoda na francuski jezik zbirke pesama "Odakle dolaziš, stranče" Radomira Uljarevića i novo, dvojezično izdanje "Luče Mikrokozma" Petra Petrovića Njegoša, oba dela u prevodu Borisa Lazića, organizovani su dan za danom u ogranku Malzerb univerziteta Sorbona.

Луча обасјала Сорбону: Књижевни сусрети на чувеном париском универзитету привукли велику пажњу (ФОТО)

Foto: Goran Čvorović

- Prevodom "Luče" počeo sam da se bavim još kao student. Ovo je, sada, "poslednja ruka". Istovremeno, odavno mi je bila želja da nešto objavim s Mitropolijom crnogorsko-primorskom. Uneo sam neke izmene u prethodnu verziju koju je objavio "L'až d'Om" Vladimira Dimitrijevića 2010. godine – ističe Lazić za "Novosti".

Prevod ovog dela je prirodni sled okolnosti, imajući u vidu da je Lazić svojevremeno u isti mah studirao i literaturu i teologiju.

- Prevođenje je bilo veliki izazov. Stanje našeg i Francuskog jezika pre dvesta pedeset godina bilo je potpuno dijametralno. Francuski je standardizovan već u 17. veku. Od Molijera do danas nije bilo nekih velikih promena. S druge strane, Njegoš je uz Radičevića, Đuru Jakšića i, naravno, Vuka Karadžića, saučestvovao u stvaranju moderne reakcije srpskog jezika. Original i prevod ne mogu da budu isti. Ne može da se prenese jezičko stanje. Prenosio sam smisao. Njegošev jezik u originalu ne može ni da se prenese. To je, možda, među našim ljudima, mogao svojevremeno da uradi jedino Kolja Mićević, tražeći finese kod Vijona – istakao je Lazić, pisac čiji su simultani prevodi zadivili slušaoce na Sorboni.

Uz Lazića i Uljarevića, na predstavljanju su učestvovali i pisac i predsednik Književnog društva "Njegoš" Milutin Mićović i književnik i diplomata Jordan Plevneš. Prevod je, inače, objavljen u okviru godišnje manifestacije "Dani Njegoševi".

PESNIŠTVO KAO POTRES

Istinska poezija je kontinuirani potres unutrašnjeg čoveka. Bez tog potresa jezik ne može da progovori nanovo i da približi egzistenciju pesnika čitaocu, poručio je Mićović.

- Pesnik nosi unutrašnje antipode, svetlost i tamu, đavola i anđele, genijalnost i nesreću, dajući obrasce čoveka za ovaj vek, prigušenog, bez slobode, čemu čovečanstvo sve više ide. Paraleleno s gubitkom dubinskog osećanja za slobodu, gubi se i svest o tome šta je čovek u suštini – istakao je predsednik Društva "Njegoš".

- Njegoš kao genijalni nacionalni pisac uvek ima obnavljajuću aktivnost, svojom dubinom i tematikom. Svako vreme potvrđuje njegovu duhovnu nedoglednost, na srpskom jeziku, koji obuhvata ceo srpski narod, na Balkanu i u svetu. Iz kvantitivno malog naroda, srpske kulture, uzleteo je među najveće genije svetske kulture – kaže Mićović za naš list.

Na dvema književnim večerima bilo je i mnogo studenata koji studiraju srpski jezik na Sorboni. Došli su i prevodioci, književnici, Francuzi, predstavnici crkve, ambasade, udruženja… Prisutnima su se obratili i profesori Aleksandar Stefanović i Filip Želez, govoreći o lepoti pesničke reči na srpskom jeziku.

- "Luča Mikrokozma" je jedinstven mističko-filosofski ep, ne samo u srpskoj književnosti, nego i u svetskoj. Akumulira u sebi biblijsko (Mojsije), antičko (Platon) i srednjevjekovno vizantijsko nasleđe, mistički susret čoveka i njegovog Tvorca – istakao je Mićović.

On naglašava da se u ovom delu uglavnom razotkrivaju dva puta i dve mogućnosti čovekovog postojanja, put u saznanje, koji se vrhuni razotkrivanjem i rasplamsavanjem božanske iskre u čoveku, i drugi put, "smrtnog zaborava", na kome čovek zapada u sopstvenu tamu i katastrofu.

- Po tom dubokom i širokom sagledavanju čovekove sudbine na zemlji, Njegoš ostaje uvek aktuelan pesnik, filosof i prorok. Njegova pesnička reč i danas čuva božansku vatru, jer je i nastala u vatri dubinskog saznanja i bogopoznanja – poručio je gost iz Crne Gore.

Ta božanska iskra je, kaže, utkana u celo Njegoševo delo, vidna u monolozima Vladike Danila i Igumana Stefana, u Gorskom Vijencu, koji pripadaju najsnažnijim pesničkim celinama svetske književnosti.

Foto: Фото: Горан Чворовић

POGLEDAJ GALERIJU

I pesnik Radomir Uljarević, čije je delo takođe predstavljeno na Sorboni, ističe Njegoševu sudbinsku ulogu, o čemu će sada i Francuzi moći još bliže da svedoče.

- Pred nama je novo, francusko-srpsko izdanje "Luče mikrokozma", jedinstvenog ”putopisa” po carstvu nebeskom koji nas, tražeći “izgubljeni raj”, na samom kraju uvodi u nađeni raj, u ličnosti Hrista Spasa, koji sedi s desne strane u harmoniji sfera, u kojoj zvučanje stihova doseže do krajnjih nebesa, do večnosti – nadahnuto je besedio pesnik.

Istakao je da je, tumačeći naslov "Luče Mikrokozma", Milan Rešetar to čitao kao „rasvetu čoveka“, kao unutrašnje obasjanje. Ta „rasveta“, kaže, otkriva skrivene slojeve bića, apstrakcije i uzbuđenja koja struje kroz Njegošev spev.

- Ovi događaji pripadaju unutrašnjem iskustvu. "Rasveta čoveka" istovremeno znači i "rasvetu" kosmosa. Kako ističe Nikolaj Berđajev, kosmos postoji u čoveku i otkriva se tek kada čovek stekne duhovni vid. Mikrokosmos postaje ogledalo Makrokosmosa, a to ogledalo je duh, sam čovek, pozvan da bude ono što jeste – naglasio je Uljarević o delu čiji je dvojezično izdanje predstavljeno na Sorboni.

​U tom svetlu, naglašava, otkriva se i temeljni dramski sukob, neprestani spor Boga i satane, borba koja prožima sveukupno svetsko biće, sve nivoe stvarnosti, vidljive i nevidljive.

BUDNOST NAD SOBOM I JEZIKOM

O POEZIJI Radomira Uljarevića Milutin Mićović ističe da je razorna i da razara podrazumevajuće obrasce pevanja i mišljenja.

- Njen čitalac od sebe treba da očekuje unutrašnju angažovanost, da bi progovorio novim, originalnim jezikom. U toj poeziji uglavnom su prisutna dva sveta, realan, u kontinuiranom sukobu svega sa svim. Čovek, najmisterioznije, najkrhije i najtajanstvenije biće, treba da se pronađe u prostoru tih razornih protivrečnosti. Svaki pojedinac je nosilac tajne. Nema opšte tajne. Tajne su konkretne. Uljarević se kreće između varvarskog prostora postojanja savremenog sveta i nazirućeg mističnog prostora. Treba proći kroz svu dramu postojanja, ispitati i dobro i zlo koje danas preovladava. Ko očekuje rešenje, taj nije dobro čitao. Ali, dobio je budnost nad samim sobom i nad mogućnostima našeg jezika – ističe Mićović.

- U Njegoševom bipolarnom viđenju sveta, svaka pojava nosi svoju suprotnost, a ta napetost najdublje se odražava u bogočežnjivoj duši pesnika, koja teži svetlosti i harmoniji – zaključio je Uljarević.

ĆIRILICA SE NOSI U SRCU

- KADA zapisuje pesme, pesnik ih najpre prevodi s nemuštog, na maternji jezik. To je već određena vrsta "prevoda" u kome je poezija izgubila u odnosu na prvobitno stanje. Prevođenje na drugi jezik dodatno je iskušenje za prevodioca. Ali, poezija može da gubi i u originalu, kada je prevod dobar – kaže Uljarević.

Njegova zbirka "Odakle dolaziš, stranče" dobila je naslov po pesmi koja sugeriše da smo svi stranci na planeti Zemlji. Njegovi stihovi govore i o nevidljivim, najduhovnijim monasima, zbog čega su i nevidljivi za telesne oči, jer naša vidljivost nije dokaz da postojimo. Sve je realni privid. Peva i o "majci" ćirilici.

- Prvo što su vlasti u Cetinju posle odvajanja Crne Gore učinile bilo je da preimenuju Ulicu Vuka Stefanovića Karadžića. Ta stara i najlepša ulica, sada se zove Islandska. Ali, njeni stanovici i dalje u srcu nose ćirilicu – kaže pesnik.   

O njegovom stvaralaštvu govorio je i Jordan Plevneš.

- Mi smo iz generacije koja je videla kako se njeni snovi ruše u prahu. Video sam da će postati poeta svih medirijana, i da će transponovati idealičstki san naše mladosti – kazao je Plevneš.

Uljarević je podsetio da je Plevneš poznat po tome što je na poslednjem Kongresu Saveza pisaca Jugoslavije sredinom osamdesetih održao čudesno oštar i opominjući govor, posle čega je bio primoran da emigrira u Francusku, gde je najpre bio čuvar na groblju "Per Lašez", da bi stigao do diplomate i univeritetskog profesora.

Preporučujemo

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Tagovi
pogledaj sve

Drugi pišu

Pročitajte više

Komentari (0)

Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

Politika
Tenis
Fudbal
Bio je njena velika ljubav: Vesna je ovaj hit posvetila poznatom pevaču

Bio je njena velika ljubav: Vesna je ovaj hit posvetila poznatom pevaču