Poslednji romantik srpske muzike: Izložba povodom 175 godina od rođenja Josifa Marinkovića

PRE devet i po decenija, 13. maja 1931. opraštajući se od kompozitora, dirigenta, horovođe i pedagoga Josifa Marinkovića (1851-1931), književnik Veljko Petrović, u ime Srpske kraljevske akademije nauka, primetio je da sa njim odlazi "poslednji predstavnik zanosne srpske romantike 19. veka, koja za naš duhovni život znači klasično razdoblje":

Foto Z. Jovanović

- Samo ona žarka ljubav naših romantičara za rod i otečestvo i njihova mistična vera u narodnu budućnost i u svoj poziv pesnika i umetnika mogla je učiniti da i strane uzore, pouke i tehnička sredstva podjarme svome narodnom duhu...

A povodom 175 godina od rođenja ovog člana Srpskog učenog društva, od 1884. godine, a potom i SKA od 1907, iz zbirki Muzikološkog instituta SANU i Biblioteke SANU, u prijemnom holu naše najznačajnije naučne i kulturne institucije, izložene su njegove najznačajnije kompozicije, monografije i članci, fotografije. Autor te kamerne postavke je Sanja Petrović.

Foto Z. Jovanović

Muzičar koji je iza sebe ostavio bogati opus, sa više od 190 dela, rođen je sredinom 19. veka u Vranjevu, kraj Novog Bečeja, u današnjem Banatu, u dobrostojećoj porodici. Još kao dečak svirao je tamburu, gitaru, harmoniku i klavir, ali su se roditelji protivili daljem muzičkom obrazovanju, zbog želje da se bavi nečim "uglednijim". Upisao je Učiteljsku školu, čuvenu Preparandiju u Somboru, gde je češki kompozitor Dragutin Blažek prepoznao veliki talenat. Marinković počinje da komponuje i stvara klavirsku Sonatinu za četiri ruke, prvo delo tog žanra u srpskoj muzici. Zbog profesorove preporuke i uspeha ranih radova za školski hor, roditelji pristaju da ga pošalju na studije u Prag.

Foto Z. Jovanović

Na Orguljskoj školi Univerziteta u Pragu, učio je teoriju muzike kod kompozitora Františeka Zdenjaka Skuherskog. Kasnije je odlazio u Beč na predavanja iz estetike muzike kod profesora dr Eduarda Hanslika, muzikologa i estetičara Bečkog univerziteta. Posle diplomiranja, u Beogradu je radio kao dirigent Beogradskog pevačkog društva, Akademskog pevačkog društva "Obilić", Radničkog pevačkog društva, Srpsko-jevrejskog pevačkog društva... Predavao je muziku u Bogosloviji, Učiteljskoj školi i Drugoj muškoj gimnaziji.

Foto Z. Jovanović

U njegovih jedanaest kola - spletova obrada narodnih pesama, za muški ili mešoviti hor, mnogi prepoznaju začetke Mokranjčevih "Rukoveti". U srpskoj muzici utemeljio je žanr horova uz pratnju klavira, komponovao je i za solo klavir, muziku za pozorišne komade, a epitet "srpski Šubert" stekao je zahvaljujući solo pesmama. Iza sebe je ostavio čitavu antologiju komponovanu na stihove romantičarske srpske poezije, u kojoj su pesme Branka Radičevića, Zmaja, Đure Jakšića, Jovana Grčića, Mite Dimitrijevića, Vojislava Ilića, Dragutina Ilića i drugih.

Božanstvena liturgija

Foto Z. Jovanović

 

NAJZNAČAJNIJE Marinkovićevo delo duhovne muzike je "Božanstvena liturgija Sv. Jovana Zlatoustog", komponovana za bogosluženje u pravoslavnoj crkvi, sa nadahnutim stavom "Otče naš", koji se ubraja u remek-dela horske literature. Prvi put je izvedena 1935, zahvaljujući Kosti Manojloviću, koji je u Marinkovićevoj zaostavštini našao delove Liturgije i povezao je u celinu. Premijerno delo je izvelo Učiteljsko pevačko društvo "Marinković", sa dirigentom Bajšanskim. 

Prvi srpski doktor muzikologije Miloje Milojević, o Marinkoviću je zabeležio:

- On je prvi i poslednji istinski srpski romantičar u muzici, stvaralac originalne inspiracije.

Umro je u Beogradu, gde na njegovo ime seća muzička škola na Vračaru. U Novom Bečeju, 28. i 29. maja, biće održana 34. "Obzorja na Tisi - Dani Josifa Marinkovića", manifestacija koja je tradicionalno raspisala i konkurs za solo pesmu. U Zrenjaninu, mešoviti hor "Josif Marinković" je 1987. pod upravom legendarnog dirigenta Slobodana Bursaća, osvojio titulu Svetskog hora na takmičenju u Langolenu u Velsu. 

Preporučujemo

Kultura

0 0

Između skulpture i slike: Dela Mirsada Begića u Salonu Muzeja grada Beograda

15. 04. 2026. u 23:15

Kultura

0 3

Istina svetli u tami: Duhovni testament Agate Kristi i njena neraskidiva veza sa hrišćanskim Istokom

15. 04. 2026. u 20:55

Kultura

0 0

Muzej Jugoslavije na listi 27 najboljih na svetu: Renomirani magazin svrstao ga uz Vatikan, Luvr, Ermitaž, Metropolite

15. 04. 2026. u 15:52

Kultura

0 1

Od čega se sastoji ovaj svet: Predstavljanje skulptura Srđana Stefanovića u Galeriji "Singidunum"

15. 04. 2026. u 15:48

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije