Crtež je najčistije uzbuđenje: U Modernoj galeriji Valjevo, Dobri Stojanović izložio 34 samostalna rada na papiru i pet beležnica sa zapisima

CRTEŽ ima univerzalni značaj, on prosto izvire iz bića čovekovog. Ta linija ima prevashodnu moć predviđanja stvari i sa njom sledi samo ono što mi svet nalaže.

Foto Moderna galerija Valjevo

Pre više od pola veka ovu misao pribeležio je naš likovni veteran Dobri Stojanović, koji upravo svoj crtački opus, nastao od 1986. do 2025. godine, predstavlja u Modernoj galeriji Valjevo. Na postavci su, kako otkriva za naš list 34 samostalna dela, kao i pet blokova intimnih, crtačkih beleški, koje je umetnik stvarao dok je bio u Briselu, Madridu, Barseloni, Kordobi i Grandi.

- Crtež je najčistije uzbuđenje, prvobitni doživljaj stvaraoca - smatra Stojanović. - Sa njim je stvaralac najbliži i najviše svoj, izvornoj misli i sa njom izdvaja ono što označava predmet. Crtež ostaje kao najintimniji zapis - pribeleška - kojim umetnik beleži svoje najiskrenije reakcije. Ispovest, ruke, mišljenja, ispovest egzaktnog duha, kako po snazi svog umetničkog mišljenja tako i po svojoj egzaktnoj fantaziji.

Foto Moderna galerija Valjevo

U tekstu kataloga ove svojevrsne retrospektive, Bojana Miljković, ističe da je stvaralaštvo Dobrija Stojanovića u stilskom ključu pripada epohi modernizma:

- To slikarstvo pripada tradiciji figuracije, koja u stilskom pogledu (istorijski i logički) prethodi epohi apstrakcije, koju Stojanović decidirano odbacuje - ističe istoričarka umetnosti dodajući da je reč o stvaralaštvu koje pripada nasleđu umetnosti pre avangarde, nadovezujući se na stav umetnika da se njegovi izvori inspiracije nalaze pre svega u sećanjima i zavičaju.

Jer, kako tvrdi Dobri on ne želi da uvede novo slikarstvo, niti da ruši staro, već samo da bude ono što jeste, a ne neko drugi:

- Pre svega biti svoj u najpoetičnijem smislu, mislim da je u tome veličina uzvišene ambicije stvaralaštva. Moram da istaknem da se nisam nikad vezivao ni za jedan pravac ili stil. Mislim da ne pripadam ni jednom ni drugom.

Foto Moderna galerija Valjevo

I crteži Dobrija Stojanovića, kao i njege slike satkani su od snova, nadrealnih prizora, fantazije, o čemu umetnik kaže:

- Tipičnu likovnu i vrednosnu karakteristiku mog opusa čini ekspresionizovana postnadrealistička figuralna fantastika neiscrpne invencije ženskog i muškog tela u graničnim situacijama čežnje, sastanaka i rastanaka ili možda samo naslućenog... Na mojim slikama mističnost je dosta zastupljena i ne baš razumljiva (u smislu dešifrovanja). Primarno koncipirana ekspresionistička likovna naracija, prizori koji se ukazuju u nadrealnom svetu - štimungu lelujave izmaglice fantazmagoričnog sna. Iznad svega kompoziciona postavka, fizionomska deformacija figura i drugih simboličkih elemenata sa oštrinom crteža.

A o jedinstvenosti Stojanovićevog crtačkog umeća svojevremeno je naš ugledni likovni kritičar Sreto Bošnjak zapisao:

- Ove crteže ne treba mnogo objašnjavati, ni kao tematske celine, ni kao govorne forme, ni kao stilske obrasce. Oni su mnogo jednostavniji, mnogo dublji no što izgledaju na prvi pogled: sve je ovde u funkciji stvaranja oblika koji imaju svoju vlastitu jezičku opravdanost, simboličko-poetsku i metaforičnu punoću.

Foto Moderna galerija Valjevo

Kako je ocenio Bošnjak, bez obzira na to da li se radi o ljudskoj figuri (najčešće ženskoj), detalju pejzaža, plodovima voća i povrća, krčagu ili ptici i elementima enterijera, oblik je uvek okrenut samom sebi, izdvojen iz banalnog niza stvari, čist i smiren:

- On nosi vlastiti poetski zvuk, svoju logičku celovitost koja ne gubi čak ni onda kada dođe u nužan međuodnos sa ostalim oblicima koji stvaraju kompoziciju. Stoga bi možda bilo zanimljivo sačiniti formalno-likovni rečnik (rečnik oblika i pojmova) Stojanovićeve kompozicije: videlo bi se da su to sve reči (na tonu velikih crno-belih kontrasta) preuzete iz neiscrpnog rečnika prirode, ali sa jednim bitnim otklonom od njihove prvobitne funkcije.

Za Stojanovića postoji jedan jedini crtež, koji nikada nije završen i ide u beskonačnost:

- Crtež po svojoj svedenosti postaje simbol plastične ideje - mišljenja je naš ugledni umetnik. - On je jedna složena celina koja poziva na razmišljanja o današnjoj umetnosti i o svetu... Za mene crtež nije nikakva priprema za sliku ili grafiku. On je po mom ubeđenju završeno delo... Uraditi dobar crtež je veliki i težak posao - posao mučenika, isto kao i naslikati dobru sliku... Tu je umetnik stalno napregnut, nezadovoljan, pada, uzdiže se...

Ovaj slikar rođen u Kalini kod Vlasotinaca, završio je beogradsku Akademiju likovnih umetnosti, usavršavao se u Belgiji i Španiji, samostalno izlagao, u zemlji i inostranstvu 39 puta, ušao je 2005. i u Enciklopediju Britaniku. Pored slikanja i crtanja, bavi se grafikom, tapiserijom, teorijom umetnosti, ali i mozaikom.

- Osnivač Moderne galerije Valjevo, akademik Ljuba Popović, veliki naš i francuski slikar za moje crteže i slike govorio je da su veoma bliski Mediali - otkriva za naš list Stojanović. - Još su me on i Milan Komnenić, pesnik, uvrstili u program ovog izložbenog prostora, ali sticajem okolnosti izložba je tek sada realizovana. Pre svega zahvaljujući sadašnjoj direktorki Mariji Đurić i istoričarki umetnosti Jeleni Matić. 

Preporučujemo

Kultura

0 1

Suštinsko i univerzalno u čoveku: Slike umetnice Laure Sagmajster od petka u Beogradu

14. 04. 2026. u 17:07

Kultura

0 0

"Stanje stvari" - Svet bez ljudi: Nova izložba Biljane Đurđević, slikarke i profesorke FLU

14. 04. 2026. u 16:48

Kultura

0 0

Lična bajka na dar: Prodajna galerija Beograd pokrenula projekat koji je objedinio pisce, slikare, ilustratore i decu

14. 04. 2026. u 15:23

Kultura

0 0

Bogat program na Dositejevim danima: Muzej Vuka i Dositeja od 18. do 25. aprila

14. 04. 2026. u 14:41

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije