ZBOGOM VELIKOM DŽEZ ŠMEKERU: Na vest o odlasku Vojislava Bubiše Simića (1924-2025), dirigenta, kompozitora, aranžera, pijaniste...

AKO je nečije ime bilo toliko neodvojivo od onoga čime se bavi, onda je to sigurno bilo dirigenta, kompozitora, aranžera, pijaniste Vojislava Simića (1924-2025), jer Bubiša je bio sinonim za - džez.

Foto K. Mihajloivić

Njegov jedinstveni život spojio je čitav jedan vek, prožet akordima i sinkopama različitih društvenih i političkih okolnosti, ali uvek u ritmu muzike, stvaralaštva, druženja, bodrog i otmenog duha, čak i kada je bilo teško.

- Odlazak Vojislava Bubiše Simića, jednog od najznačajnijih džez muzičara, predstavlja veliki gubitak za domaću muzičku scenu - kaže, za "Novosti", Aleksandra Paladin, pomoćnica izvršnog direktora Muzičke produkcije RTS, povodom smrti velikana koji nas je napustio preksinoć u 102. godini. - Može se reći da je bio savremenik ovog žanra u Srbiji i umetnik koji je celim svojim bićem za njega živeo, i izvođački i stvaralački.

Svoju džezersku energiju, kako kaže sagovornica, prenosio je na saradnike, pa su tako sa njim volele da rade mnoge generacije nekada Džez orkestra, danas Big benda Muzičke produkcije RTS, kojima je na mestu dirigenta posvetio tridesetdve godine uspešnog rada:

- Predvodio ih je na koncertima i festivalima, na nekim od najuspešnijih koncertnih nastupa u zemlji i inostranstvu, kao i na čuvenom festivalu u Žuan le Penu (Francuska, 1960), sa koga su se zajedno vratili ovenčani prvom nagradom. Ta divna džezerska energija koju je uvek sa sobom nosio bila je dirljiva i na poslednjem koncertu na kome je nekoliko numera dirigovao pred Big bendom RTS, marta prošle godine, kada smo svi zajedno na sceni proslavljali njegov stoti rođendan, uz muziku njegovih najčuvenijih džez kompozicija. Muzička produkcija RTS ga pamti po velikom znanju, nesebičnom davanju, inovativnosti, veri i ljudskosti koju je delio sa svojim muzičarima. Ostaje tuga, ali i ponos da smo imali tu čast da radimo i drugujemo sa takvim velikanom.

Jedan od naših najuspešnijih džez muzičara u svetu, čuveni trubač Stjepko Gut, koji je dirigovao i koncertom u čast Bubišinog veka, prisetio se juče za naš list i kako su zajedno birali repertoar za tu priliku, od mnogobrojnih dela koje je Simić komponovao, ili aranžirao.

- Pre svega bila mi je velika čast što smo sarađivali, i što sam bio deo orkestra, koji je opstao pre svega zahvaljujući njemu, a i danas je jedan od vodećih u Evropi - rekao je Gut, koji je trenutno na Siciliji, u telefonskoj izjavi za "Novosti". - Znao je da balansira između orkestra i publike, ali i orkestra i institucije, što je bilo ključno. Malo je takvih ljudi. Bio je veliki šmeker, kozer, a istovremeno je umeo da se približi običnom čoveku.

Poseban odnos, naglašava Gut, Simić je imao prema mladim umetnicima, koje je nesebično podržavao, pa je tako i njemu pomogao da se otisne u svet, kada je 1979. zatražio da napusti bend i ode na čuveni univerzitet Berkli:

- Nije bio sitničav, kako često umeju da budu muzičari. Nasuprot, kada god pomislim na njega, prvo što mi pada na um je ta njegova širina, velikodušnost, humanost, ljubav, ali i vedar duh i jedinstven humor - zaključuje Stjepko Gut, sadašnji šef-dirigent Big benda.

Prvi susret sa džezom Bubiša Simić, rođen i odrastao u uglednoj beogradskoj, građanskoj porodici (otac mu je bio advokat, a majka svirala klavir) imao je u Vrnjačkoj Banji. Na letovanju, kada mu je bilo 12 godina, slušao je orkestre "Džoli bojz" i "Sadžo", koji su svirali po banjskim hotelima. U svet muzike ušao je uz zvuke svog prvog instrumenta - kontrabsa,  sa 14 je dobio sopstveni klavir, a za 15. rođendan od oca i prvu ploču sa muzikom Kaunta Bejzija. U šestom razredu Druge muške gimnazije svirao je gitaru i osnovao je mali sastav (uz još jednu havajsku gitaru, klarinet, harmoniku i klavir).

Prvi big bend u bivšoj Jugoslaviji - "Dinamo", osnovao je odmah posle Drugog svetskog rata. Imali su 17 članova i svirali na žurkama i na čuvenim igrankama na Kalemegdanu. Diplomirao je dirigovanje na Muzičkoj akademiji u Beogradu, u klasi Predraga Miloševića. Pored džeza, komponovao je i klasičnu horsku i dečju muziku. Sa orkestrom RTV Beograd obišao je ceo svet, a u Beogradu je bio domaćin legendama poput Ele Ficdžerald, Kvinsija Džonsa, Dizija Gilespija, Oskara Pitersona...

- Sama činjenica da je 32 duge godine bio na čelu Džez orkestra RTB, koji je potom prerastao u Big bend RTS, govori koliko je značajna bila njegova uloga u orkestru koji je predvodio - objašnjava za naš list trubač Marko Đorđević, urednik Big benda. - Najvećim delom zahvaljujući njemu taj orkestar postoji već 77 godina. I kada je otišao u penziju, nastavio je da diriguje, ali i radi sa mladim muzičarima, kojima je poklanjao posebnu pažnju. Mnogi od tadašnjih klinaca, današnje srednje generacije muzičara, kojima i sam pripadam, najvećim delom su se zahvaljujući Bubiši i zadržali u Big bendu. Kada je reč o njegovoj personi, njemu kao dirigentu, kompozitoru, aranžeru, njegov dopinos ne samo našem džezu, nego i ukupnoj muzičkoj baštini je nemerljiv.

Celokupna srpska kulturna javnost bila je u poslednja dva dana ganuta odlaskom omiljenog Bubiše. Međutim, do zatvaranja ovog broja, nije se oglasio nijedan državni zvaničnik. 

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije