MOĆ NIJE VIŠE U ZNANJU NEGO U NOVCU: Intervju/ Vida Ognjenović, akademik i reditelj - za evidenciju

POD sloganom "Ne ućutkujte Sokrata" ovih dana, ispred Vile Stanković u Čortanovcima, traje festival "Novi tvrđava teatar".

foto I.Marinković

Do 2. septembra biće izvedeno pet predstava iz Srbije i regiona u takmičarskom programu, po izboru umetničke direktorke Vide Ognjenović, zasnovanih na klasici (Čehov i Dostojevski), ali i našim savremenicima - Hauardu Brentonu, Dušku Kovačeviću, Mini Milošević i samoj Vidi Ognjenović.

O ovogodišnjoj selekciji naša ugledna rediteljka, dramski pisac, pedagog i akademik Vida Ognjenović kaže:

- Festival smo izgurali uz najbolju volju i upornost, jer nismo dobili sredstva ni od Republike, ni od Pokrajine, ni od Grada Novog Sada. Drugim rečima, festival se odvija na dugovima. Ali ne žalimo jer nas publika nije napustila,naprotiv. Zašto ove predstave? Osnovni kriterijum je bio da bude dobra predstava.

Ipak, žalite što pojedine niste mogli da dovedete?

- Morali smo nekih da se odreknemo, kao što je "Avenija ljubavi" iz Tbilisija i Gribojedov teatra, po pripovetkama Ivana Bunjina, a izvodi se na ruskom jeziku. Odlična je, videla sam je na festivalu u Mađarskoj. Uputili smo poziv, ali smo morali da otkažemo jer nismo imali dovoljno novca da pokrijemo troškove.... Inače, Festival je ove godine posvećen studentima. Otvorila ga je studentkinja novosadske Akademije umetnosti Dunja Mikić, a dve su i na repertoaru - obe u izvođenju studenata Fakulteta savremene umetnosti iz Beograda. Prva je bila Play Čehov, a sledeća "Profesionalac" našeg živog klasika Duška Kovačevića, u režiji studenta Novaka Puletića. Pravljena je za otvorenu scenu, pa se radnja dešava u dvorištu jedne zgrade. Sledi "Tesla" Malog pozorišta "Duško Radović", u režiji Ivana Baletića i po tekstu Mine Milošević.

Mnogo je tekstova inspirisano genijom iz Smiljana?

- Tesla je neiscrpna tema, od Crnjanskog do drugih pisaca i pokušaja. Ovo nije biografska drama već komentar na Teslu kao čoveka koji je fantastično pretvarao u stvarno. Sve je na ivici realnog i pred publikom je divna scenska kompozicija. Poslednjeg takmičarskog dana dolazi predstava u kojoj sam autorka teksta i reditelj - "Natpop Kojović", koprodukcija Gradskog pozorišta Podgorica i budvanskog Grad teatra. Inače, pre nekoliko godina napravili smo asocijaciju pozorišnih festivala na otvorenom, upravo zbog toga da bismo razmenjivali predstave, tekstove, ideje. Već smo to radili sa jednim festivalom iz Kopra, kada smo doveli predstavu "Jugoslavija, moja dežela".

Vaš junak Antun Kojović je istorijska ličnost?

- Živeo je i u 18. i 19. veku, gotovo celo jedno stoleće. Bio je učitelj Stefana Mitrova Ljubiše, natpop kanonik Crkve Sv. Nikole u Budvi. Školovan je u Loretu (Italija) na strogom i prestižnom katoličkom univerzitetu, odakle se vratio u rodnu Budvu. Pratio je evropska zbivanja, kao da je bio snabdeven svim ovim pomagalima za komunikaciju koje danas imamo.

Zbog čega vam se još učinio posebnim, pa ste mu posvetili dramsko delo?

- Fascinirana sam njegovim stavovima prema poeziji i književnosti koji su se potpuno razlikovali od tog doba. Dijametralno drugačiji od svoje okoline, oštro joj se suprotstavao argumentima. Borio se za dobru saradnju sa Cetinjskom mitropolijom, pa je vladika Petar I jedno vreme, na njegovo insistiranje, bio vladar Budve i okoline - plemena Paštrovića, Maina i drugih. Što je najvažnije, kao učitelj je širio ekumensko raspoloženje i ideje, i tako vaspitavao mlade generacije. Poznato je da je Stefan Mitrov Ljubiša zahvaljujući njemu počeo da piše na srpskom, kako se onda govorilo "slovinskom jeziku". Do tada ga nije znao, učio je školu na italijanskom. U tome mu je pomogla njegova žena, Grbljanka. Nije dobro znala italijanski, pa je uz nju učio srpski. Tako da danas dok čitamo knjige Stefana Mitrova Ljubiše, hvalimo njegov izvanredni jezik. A Kojović je bio taj koji ga je upućivao na književnost, savremena i klasična dela, otvarao oči prema svetu.

Naši nekadašnji intelektualci, pošto su videli svet i stekli znanje u njemu, vraćali su se u otadžbinu da ono što su naučili podele sa svojim narodom...

- Danas je druga društvena konstelacija. U ono doba bilo je manje školovanih ljudi i oni koji su to bili, imali su uticaja. Njihov se uticaj i tražio i očekivao. Danas je druga konfiguracija znanja i moći - moć više nije u znanju nego u novcu, a politika se trudi da ovlada novčanim izvorima.

Stalno se priča o "višku" festivala i njihovom repertoarskom profilisanju. I u skromnim okolnostima uvek imaju svoju publiku?

- Poslednjih godina u ovoj zemlji vrši se diktatura nad kulturom. Ta politička isključivost, koja se kao pečat stavlja na kulturno delovanje, pogubna je. Samo ove godine uskraćeno je finansiranje za četiri festivala: Sterijino pozorje, Šekspir fest, Festival međunarodnog ekološkog pozorišta i Novi tvrđava teatar. Takođe, naše izdavaštvo je u katastrofalnoj poziciji. Pre svega, naši vrhunski privatni izdavači ostali su bez ikakve dotacije, odgovor na konkurse je obustavljen. Sve je odloženo za jesen - a konkurisali smo u januaru.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije