NIKADA SE NIJE ODREKAO SLIKE: Na vest o odlasku Radomira Damnjanovića Damnjana (1935- 2025), jednog od naših najznačajnijih umetnika

ONO što volim pripada nematerijalnom području čovekovog bića, kao što su: vera u budućnost, istrajnost, čovečnost, stvaralaštvo...

Radomir Damnjanović Damnjan Foto V. Danilov

U pismu, izloženom na čuvenoj izložbi "Drangularijum", ovo je zapisao Radomir Damnjanović Damnjan (1935-2025), jedan od najintrigantijih i najplodnijih umetnika srpske i jugoslovenske scene, sa veoma uglednom međunarodnom karijerom, koji je preminuo u noći između srede i četvrta, u Milanu. Kako je naveo u pismu, njegov predlog za legendarnu postavku u Studentskom kulturnom centru, na kojoj su umetnici izlagali stvari koje su ih nadahnjivale, bio je pojam - stvaralaštvo.

U najširem smislu. Upravo onakvo, kakvo je obeležilo njegov, u svakom smislu bogat život. Jer, decenijama neumorno radeći na polju likovne umetnosti, stvarao je slike, crteže, grafike, video radove, filmove, objekte, kolaže, instalacije, fotografije...

Foto Narodni muzej

- Damnjan je, naime, prešao vremenski i po raznovrsnosti sopstvene produkcije dugi put od svog ranog slikarstva ciklusa "Peščanih obala" i "Potonulih gradova" s kraja pedesetih i početka šezdesetih godina prošlog veka, da bi preko faze čistog apstraktnog minimalističkog slikarstva krenuo u novu umetnost sedamdesetih, uz primenu medija fotografije, filma, videa, performansa, radova u duhu konceptualne umetnosti, sve do primarnog slikarstva koje podrazumeva iskustvo koncepta - zapisao je jedan od najboljih poznavalaca njegovog opusa profesor Jerko Denegri.

- Potom se početkom osamdesetih posvetio slikarstvu u žanrovima mrtve prirode i autoportreta interpretiranih na nove načine, slikanjem po sopstvenom licu i licima drugih uveo je disciplinu "telesnog slikarstva" (body painting), da bi najzad počeo da primenjuje slikarstvo potpuno ujednačenih slikanih površina kojima je italijanski kritičar Tomazo Trini dao naziv "Mrlje, praznina i punoća". Posredi je, dakle, opus velike jezičke i medijske raznolikosti, čak i sam umetnik reći će heterogenosti, ali pri tome valja razabrati i prihvatiti razloge zbog kojih su sve ove promene unutar Damnjanovog opusa za njega samog uvek bile nužne, iskrene, istinske, neretko i kranje rizične po njegov prethodno dostignuti umetnički i društveni status.

Foto Narodni muzej

Rođen u Mostaru 1935, detinjstvo i školovanje proveo je u Beogradu, gde je, kao student Nedeljka Gvozdenovića, na Akademiji likovnih umetnosti - diplomirao i magistrirao slikarstvo. Od 1958. priredio je veliki broj samostalnih izložbi u zemlji i inostranstvu, a od 1974. živi i stvara, i u Milanu, i u Beogradu. Značajna je njegova saradnja sa zagrebačkom avangardnom grupom "Gorgona", sa kojom se zajednički predstavljao početkom šezdesetih. Bio je predstavnik Jugoslavije, na nekim od najznačajnijih međunarodnih izložbi - Bijenalu mediteranskih zemalja u Aleksandriji, Bijenalu u Sao Paulu (dva puta), Dokumentima u Kaselu, Bijenalu mladih umetnika u Parizu, Bijenalu u Veneciji (dva puta), Bijenalu u Tokiju...

Kreativnost mislećeg bića

Foto Narodni muzej

ZA sliku koja pripada ciklusu takozvanih mrlja, pripala mu je 2016. nagrada Jesenje izložbe ULUS-a, a žiri je obrazložio da je u tom ciklusu "dostigao najviše likovne vrednosti i iskazao filozofske stavove mudrog umetnika za koga je slikanje postalo oblik molitve".

- Po diplomi sam završio likovnu umetnost, sa ocenom 9,7 - slikar - istakao je u razgovoru, za "Novosti", kada je tim povodom imao samostalnu izložbu u Galeriji ULUS. - Sebe radije definišem kao čoveka koji teži ka tome da bude kreativan. E, sad, to može da bude moja zabluda, ali mislim da nije. Smatram da sam na neki način misleće biće koje radi ovaj posao. Znam da danas nije u modi biti misleće biće, ali to s vremena na vreme treba kazati.

Dela mu se nalaze u značajnim svetskim zbirkama, poput Narodne galerije u Pragu, Centara "Žorž Pompidu" u Parizu ("Bobur"), Muzeja Gugenhajm (Kolekcija "Mekgrou Hil") i Biblioteke Muzeja moderne umetnosti (MoMA) u Njujorku, Muzeja savremene umetnosti (MOCA) u San Francisku... Najznačajnija zbirka njegovih radova, više od 160, nalazi se u Narodnom muzeju Srbije, gde je dospela zahvaljujući velikom poklonu njegovog brata Dragoslava Damnjanovića. Pre pet godina predstavljena je na retrospektivi u zdanju na Trgu republike, nazvanoj "Damnjan na iskustvima Damnjana", autorke Gordane Stanišić, muzejskog savetnika, koja je upravo za katalog ove postavke dobila priznanje "Lazar Trifunović".

Foto Narodni muzej

- Iako je tokom sedamdesetih godina bio jedan od najdoslednijih i najprovokativnijih neoavangardnih umetnika i aktivista koncepta druge linije i govora u prvom licu u formi proširenih medija (performans, video, fotografija), Damnjan se nikada nije odrekao slike i njenih strukturalnih vrednosti - pisalo je u tekstu koji je pratio izložbu. - Slika je ostala osnovno sredstvo njegove postkonceptualne kritičke prakse i strategijskog delovanja, predmet interlingvističkih istraživanja, u funkciji čistog slikarstva i imperativnog slikarskog čina.

Radomir Damnjanović će biti sahranjen u porodičnoj grobnici na Novom groblju u Beogradu, a datum sahrane će porodica objaviti naknadno. 

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije