KLASIK 20. VEKA I NA AJPODU: Šest decenija postojanja MSUB proslavlja izložbom svetske mega zvezde Dejvida Hoknija
KAO grom iz vedra neba, bez velike pompe i najave, pred beogradsku publiku je stigla izložba jednog od najznačajnijih živih umetnika, čija dela obaraju rekorde na svetskim aukcijama - jedinstvenog i ekscentričnog slikara - Dejvida Hoknija (1937)!
Foto I. Marinković
Na drugom nivou Muzeja savremene umetnosti na Ušću, otvorena je postavka pod nazivom "Od papira do ekrana", čiji je kustos istoričarka umetnosti i direktorka ove institucije Maja Kolarić.
Ovom izložbom jednog od globalno najuticajnijih likovnih autora, muzej na Ušću proslavlja 60 godina postojanja, a izbor Hoknija kao autora čijim će delima obeležiti jubilej, ima i posebnu simboliku, odnosno leži u činjenici da je pre 55 godina, ovaj tada mladi britanski umetnik, održao samostalnu izložbu u MSUB, na čijem čelu je bio njegov osnivač, legendarni Miodrag B. Protić.
- Ova izložba je veoma značajna za Beograd i Srbiju uopšte. Reč je o povratku jednog od najuspešnijih svetskih slikara u naš grad. Sada svi koji žele da pogledaju njegova dela imaju prilike da vide njegove radove od crteža do digitalnih slika, a time i njegovu umetničku evoluciju- rekla je otvarajući izložbu Maja Kolarić.
Foto I. Marinković
Prisutnima su se obratili i ambasador Velike Britanije Edvard Ferguson i Kler Sirs, direktorka britanskog saveta za zapadni Balkan.
Da je Hokni i dalje ključna figura britanske savremene umetnosti i neumoran inovator, koji neprestano pomera granice slikarstva, crteža, fotografije i digitalnih medija, na drugom nivou MSUB uverava i ova izložba koja njegov opus predstavlja kao spoj klasične umetničke tradicije sa smelim eksperimentima u perspektivi, boji i tehnologiji. Njegovo prihvatanje ajpeda, ajfona i digitalnog crteža kao profesionalnih umetničkih alata proširuje jezik savremene umetnosti, inspirišući generacije umetnika da preispitaju načine na koje stvaraju i prenose vizuelna iskustva. Ovako koncipirana postavka sigurno će biti izazovna i mlađoj publici.
Dijalog između prošlog i sadašnjeg
OD ranih grafika do imerzivnih digitalnih ambijenata, Hokni poziva posmatrača u svet boje, jasnoće i stalne reinvencije - podsećaju iz MSUB. - Izložba "Od papira do ekrana" pruža jedinstven uvid u Hoknijev rad kroz decenije, od ranih crteža i bakropisa iz šezdesetih godina prošlog veka do najnovijih radova nastalih na ajpedu. Spajajući klasično crtačko umeće sa savremenim digitalnim eksperimentima, izložba uspostavlja dijalog između prošlog i sadašnjeg, analognog i digitalnog, materijalnog i nematerijalnog.
Rođen u industrijskom gradiću Bredfordu 1937. godine, ovaj umetnik za čije slike su karakteristične jarke i intenzivne boje, rastao je i formirao se u sivilu i smogu ratne i poratne Britanije. Slikarstvo je studirao na Kraljevskom koledžu u Londonu, od 1959. do 1962, a godinu dana kasnije, u galeriji Džona Kasmina, održao je prvu samostalnu izložbu. Od tada do sada, imao ih je više od 400, a nastupao je i na oko 500 kolektivnih postavki!
Foto I. Marinković
O značaju i jedinstvenosti umetnosti Dejvida Hoknija govori i to da je izlagana u najznačajnijim svetskim muzejima, ali i to da je ovaj vizuelni stvaralac istovremeno i autor revolucionarnih teorijskih razmatranja o pojmovima gledanja i percepcije. Jedan je od umetnika koji su redefinisali savremeni portret i pejzaž.
Perspektive posmatranja
BILO da prikazuje intimnost međuljudskih odnosa, igru svetlosti u kalifornijskim bazenima ili smenu godišnjih doba u engleskom pejzažu, Hoknijeva umetnost obeležena je dubokom posvećenošću gledanja - i nastojanjem da drugima otvori nove načine i perspektive posmatranja - ističu u MSUB.
Sredinom šezdesetih Hokni se seli u SAD, gde nastaju dela zbog kojih se sada smatra jednim od najskupljih živih umetnika na svetu. Naime, aukcijska kuća "Kristi" u Njujorku je 15. novembra 2018. prodala jedan od najpoznatijih njegovih ranih radova, upravo iz sredine šezdesetih - "Portret umetnika (Bazen sa dve figure)" po rekordno visokoj ceni, koju je do tog trenutka postiglo neko delo živog umetnika - 90 miliona dolara!
Izložba u MSUB je realizovana zahvaljujući samom umetniku, njegovom studiju, Britanskom savetu u Londonu i Beogradu, Ambasadi Ujedinjenog Kraljevstva u Srbiji, Martinu Gejfordu, koji je dao značajan doprinos tekstu kataloga
Pratite nas i putem iOS i android aplikacije
Pratite vesti prema vašim interesovanjima
Pročitajte više
POTRESNO SVEDOČENjE FOLKERKE: "Halid je pevao dok je umirao - da barem ode uz muziku"
PEVAČICA Sanja Maletić se sa knedlom u grlu prisetila prijateljstva s pokojnim pevačem Halidom Bešlićem, otkrivši da je pevao čak i dok je bio u bolnici.
10. 10. 2025. u 19:42
PEVAČICA (31) U BRAKU SA 30 LETA STARIJIM: "Ne živimo zajedno, imali smo fejk svadbu"
PEVAČICA je priznala da trenutno ne živi u istom stanu sa suprugom.
08. 10. 2025. u 16:11
TRAGEDIJA ZA TRAGEDIJOM: Porodica Bešlić se oprašta i od Damira - umro u 61. godini
"ISKRENO saučešće porodici..."
10. 10. 2025. u 21:04
POBEGAO IZ BiH `92: Preko noći osedeo, ranjen za vreme rata, napustio Mostar sa 200 maraka u džepu
KOMŠIJE iz Mostara otkrile su kojim poslom se bavio pevač Željko Samardžić pre odlaska 1992. godine.
03. 10. 2025. u 08:32
SLOBODA I VOJIN STIGLI NA NOVO GROBLjE: Došli da isprate svog velikog prijatelja na večni počinak (FOTO)
REDITELj Zdravko Šotra danas će biti ispraćen na večni počinak, a Sloboda i Vojin su došli da mu odaju počast.
11. 10. 2025. u 13:53
TEŠKO BOLESTAN, ALI S OSMEHOM NA LICU: Vasić podelio poslednju fotografiju s Lauševićem
Žarko Laušević napustio nas je nakon teške bolesti 2023. godine, a njegov kolega Milan Vasić sada je podelio njihovu uspomenu.
11. 10. 2025. u 15:37
MOLDAVIJA DONELA ODLUKU VEZANU ZA SRBIJU: Ograničili uvoz ove namirnice iz naše zemlje
VLADA Moldavije donela je odluku o privremenom ograničenju uvoza šećera iz Srbije, uz obrazloženje da na taj način želi da zaštiti domaću proizvodnju i stabilizuje tržište.
10. 10. 2025. u 13:22
RUSI OTKRILI ČIME SU SINOĆ GAĐALI UKRAJINU: "Odgovor na terorističke udare po civilnim objektima"
RUSKE oružane snage tokom noći izvele su masovni napad na energetske objekte koji napajaju vojno-industrijski kompleks Ukrajine, saopštilo je Ministarstvo odbrane Rusije.
10. 10. 2025. u 14:48
NAUČNICI ZABRINUTI: Otkrili nešto alarmantno što curi ispod okeana oko Antarktika: "Nepoznanica - ne znamo zašto"
NAUČNICI su otkrili alarmantan fenomen na Antarktiku - metan, gas koji snažno zagreva planetu, oslobađa se iz pukotina na morskom dnu "zapanjujućom brzinom" kako se regija zagreva. Ovo otkriće izaziva bojazan da su postojeće prognoze globalnog otopljavanja možda bile podcenjene, piše Si En En.
11. 10. 2025. u 10:46
Najnovije iz rubrike
OBJAVLJENA SABRANA DELA MILORADA PAVIĆA:Izdavački poduhvat KCV Miloš Crnjanski i Narodsne biblioteke Srbije
OBJAVLjIVANjEM knjiga „Jezičko pamćenje i pesnički oblik”, „Istorija, stalež i stil” i „Roman kao država i drugi ogledi”, završen je trogodišnji kapitalni projekat objavljivanja sabranih književnoistorijskih i esejističkih dela Milorada Pavića koji su realizovali Kulturni centar Vojvodine „Miloš Crnjanski” iz Novog Sada i Narodna biblioteka Srbije iz Beograda.
10. 10. 2025. u 14:47
JOVANA VUKOJEVIĆ ZA "TV NOVOSTI": Gost koga čekam je Donald Tramp, a imam naviku da ispitujem, praštajte prijatelji (FOTO)
VERUJEM da će novinarstvo ipak spasiti svet, a da će televizija kao medij uprkos ekspanziji društvenih mreža, opstati. Samo treba otvoriti oči, i to dobro. Volim svoj posao i jedva čekam da se uključe svetla reflektora i da sve što sam pripremila na najbolji način saopštim gledaocima. Da otvore oči, da bolje vide, da više znaju.
10. 10. 2025. u 12:05
"KRETENIZAM!": Zašto nije snimljen film "Na Drini ćuprija"?
NAŠ jedini nobelovac nije mogao da veruje kada je pročitao scenario za predstojeću holivdusku produkciju. Iako su mu nudli veliku svotu novca, izmene mu se nisu dopale.
09. 10. 2025. u 15:53
PRVI ZAJEDNIČKI PROJEKAT DVA MUZEJA SAVREMENE UMETNOSTI, IZ BEOGRADA I LIONA: Lični stavovi u političkom pejzažu
KROZ oko stotinu radova - slika, skulptura, video-instalacija - zajednička izložba beogradskog Muzeja savremene umetnosti i Muzeja savremene umetnosti u Lionu, prvo je francuskoj publici ponudila osvrt na šest decenija stvaralaštva, tokom kojih su savremeni autori postavljali izazove društvu i čak predviđali njegove promene.
08. 10. 2025. u 18:52
Komentari (0)