Kultura

DEO KOJE JE ZAVRŠILA SMRT AUTORA: Banatski kulturni centar objavio roman "Viti", koji je Vladan Radovanović pisao bezmalo šest decenija

Miljana Kralj

05. 06. 2025. u 19:19

ROMAN "Biti" počeo sam da pišem još 1966. godine i još ga nisam završio.

ДЕО КОЈЕ ЈЕ ЗАВРШИЛА СМРТ АУТОРА: Банатски културни центар објавио роман Вити, који је Владан Радовановић писао безмало шест деценија

Foto P. Mitić, arhiva Novosti

Jedan od razloga tako dugog perioda pisanja romana jeste taj da sam želeo - odnosno želim, jer roman još nije završen - da obuhvatim život jednog čoveka od rođenja dokle sećanje seže, do pred smrt dokle se još može pisati, kao i promene u životu nekih drugih ljudi, promene sveta u kojem živim a koliko ja o tome znam i, najzad, pretpostavke o stanju onosveta...

Ovo je za svoje delo koje nosi podnaslov "Hronika jednoga postojanja", svojevremeno napisao jedan od najautentičnijih i najsvestranijih naših stvaralaca druge polovine 20. i početka 21. veka Vladan Radovanović (1932-2023). Jer, Radovanović se izražavao u oblasti muzike, slikarstva, književnosti, novih medija, višemedijske sinteze...

Negujući sećanje na jedinstvenog autora, koji nas je napustio sredinom maja pre dve godine, taj roman na više od 900 stranica objavio je Banatski kulturni centar, kao i njegovu teoretsku knjigu "Višemedijska umetnost", za koju je koizdavač bio Univerzitet umetnosti u Beogradu.

Roman "Biti", kako u pogovoru tvrdi Miloš Jocić, pisan je na nekonvencionalan način, i pripada Radovanovićevim takozvanim "životnim projektima": delima koja, prema njegovoj zamisli, nikada nisu bila "zaokružena" ili "završena", već su se pisala dokle god je i sam autor bio živ:

Foto promo Banatski kulturni centar

 

- Tek nakon piščeve smrti su takvi projekti, budući u bliskoj vezi sa njegovim životom (pored romana "Biti", koji je opisivao piščevu javu, drugi Radovanovićev životni projekat jesu njegovi zapisi sopstvenih snova - ti su snovi tokom godina objavljivani u različitim izdanjima sa različitim izborima tekstova, ali nikada u konačnom, objedinjenom obliku), tek su dakle nakon piščeve smrti takvi projekti bivali kompletirani. Takva su, kao što je spomenuto, Radovanovićeva dela uopšte. Klasična umetnička dela moraju biti - po prirodi stvari - u nekom trenutku kompletirana i imati svoj kraj: poslednju rečenicu, tačku ili notu. Radovanovićevi životni projekti su najčistije oličenje stvaraočeve fascinacije promenama i preobražajima: bez pravog završetka, posvećeni procesima i tokovima, neopterećeni završnim ciljem ili autorski oblikovanom poentom. Kada se Radovanovićevom smrću okončala njegova životna priča, tada se završila i priča životnog romana "Biti".

Poznavanje istorije i prakse

Foto promo Banatski kulturni centar

 

PREMA mišljenju Čedomir Vasić, profesora emeritusa Univerziteta umetnosti u Beogradu, "Višemedijska umetnost" pruža uvid u sve njene modele, počev od istorijskih, baleta, opere, Vagnerovog "gezamtkunstverka" do ranih avangardi, Bauhausa, filma i animacije, videa, proširene sineme, teatra mešanih sredstava, totalne umetnosti, vokovizuela, performansa, net arta, softver arta, sintezijske umetnosti....

- Knjiga objedinjuje ogromno Radovanovićevo kreativno iskustvo, poznavanje istorije i prakse u ovoj sferi kao i formulisanje pojmovnog i kategorijalnog aparata neophodnog za razumevanje složenih obeležja višemedijske umetnosti- tvrdi profesor Vasić.

Estetička i filozofska studija, "Višemedijska umetnost" bavi se takođe jednom od Radovanovićevih životnih preokupacija, utvrđivanjem šta jeste višemedijska umetnost, i prema mišljenju dr Melite Milin, naučnog savetnika Muzikološkog instituta SANU, mogla bi da posluži i kao udžbenik u ovoj oblasti, jer je Radovanović svojom analizom i zaključcima razrešio mnoga sporna pitanja:

- Knjiga se bavi i izvesnim poetikama koje imaju iste pretenzije kao višemedijska umetnost. U načelu teže da obuhvate razne vidove kombinovanja više medija kao, na primer, multimedij, za koji se smatra da obuhvata: hepening, kolaž, pozorišni komad, operu, balet, film i TV. Ipak, multimedij ne obuhvata sve višemedijske forme, te bi, između ostalog, i zbog toga bilo pogrešno izjednačiti multimedij sa višemedijskom umetnošću - zaključuje dr Milin. 

 

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Tagovi

Drugi pišu

Pročitajte više

Komentari (0)

Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

Politika
Tenis
Fudbal
DRONOVI SU STVAR PROŠLOSTI: Albanci ovo spremaju Srbima za meč u Tirani?

DRONOVI SU STVAR PROŠLOSTI: Albanci ovo spremaju Srbima za meč u Tirani?