Kultura

BAŠTINA PONOVO PRED ČITAOCIMA : Osavremenjena je „Gramatika srpska ili pismenica“ Jovana Popovića (FOTO)

Jovanka SIMIĆ

29. 01. 2025. u 10:00

KNjIGA „Srpska gramatika ili pismenica“ iz 1843.godine Jovana Popovića, sveštenika, učitelja i urednika nekoliko periodičnih publikacija, jedna u nizu gramatika srpskog jezika (sa današnjeg aspekta – dositejevskog), napisana tokom jezičkog fronta između vukovaca i tradicionalista - ponovo je pred čitaocima.

БАШТИНА ПОНОВО ПРЕД ЧИТАОЦИМА : Осавремењена је „Граматика српска или писменица“ Јована Поповића (ФОТО)

Foto : Matica srpska / B. Lučić

Odeljenje za književnost i jezik Matice srpske u Novom Sadu objavilo ju je u okviru Edicije „Jezička baština“ iz pera priređivača prof. dr Isidore Bjelaković i msr Branislava Veselinovića.

Foto: Фото : Матица српска / Б. Лучић

POGLEDAJ GALERIJU

Priređivači ističu da Popovićeva Srpska gramatika predstavlja publikaciju priređenu u okviru projekta Matice srpske “Pisci predstanadardnog perioda srpskog književnog jezika i njihova dela“. Smisao ovog poduhvata je da se bogata književnojezička baština Srba u 18. i 19. veku, često zapostavljana i zaboravljana, približi širem krugu čitalačke publike.

- Nastala u tzv. predstandardnom periodu, najčešće štampana tradicionalnom nereformisanom ćirilicom i pisana na jednom od književnih jezika nevukovskog tipa (u ovom slučaju – na slavenosrpskom) mnoga dela ostala su nepristupačna savremenim čitaocima. Iz tog razloga, ona su sada transkribovana savreme­nom ćirilicom - u uvodnom slovu „nove“ Popovićeve Gramatike navode profesorka Bjelaković i msr Veselinović.

Priređeno izdanje podrazumeva reprint originalnog teksta, paralelni transkript i, na kraju, rečnik nepoznatih i manje poznatih reči. Reč je, istovremeno, i o fototipskom izdanju koje prati transkript, a interpretacija teksta olakšana je rečnikom manje poznatih reči. Na taj način, sačuvana je autentičnost izvornog jezičkog izraza.

Pored navedenog, dat je pregled života i rada autora, te stručni komentari o grafiji, pravopisu i primenjenim transkriptivnim rešenjima. Publikacija se sastoji iz tri dela. U uvodu su dati podaci o životu i radu Jovana Popovića (1819−1886) i njegovim filološkim postavkama.Sledi poglavlje sa iscrpnim napomenama o načinu transkripcije ovog dela.

Centralni deo publikacije predstavlja sam transkribovan tekst, koji prati tekst originala. Knjiga se završava rečnikom manje poznatih reči, bez kojeg bi širem krugu čitalačke publike praćenje i recepcija teksta bili u znatnoj meri otežani.

Plod saradnje profesora i studenata

RECENZENTI knjige su prof. dr Irena Cvetković Teofilović i dr Ana Macanović, a saradnici na priređivanju građe studenti srbistike na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu: Amanda Alimanović, Ana Bura, Nada Gajić, Bernadet Đere, Anastasija Kostić, Teodora Kurtinović, Aleksadra Marjanović, Sanela Milenović, Milica Mišković, Anastasija Novaković, Gordana Trivunović i Helena Šćopulović. Knjiga je dobila nagradu Festivala humanistike, kulture i umetnosti „Pazi šta čitaš“ za fototipsko izdanje.Ovaj izdavački poduhvat finasiralo je Ministarstvo kulture Republike Srbije.

Jovan Popović rođen je 1819. u svešteničkoj porodici, u selu Kumane kod Novog Bečeja.Školovao se najpre u rodnom mestu, a od 1840. u Preparandiji u Somboru,pa na bogosloviji u Vršacu (1843).Po završetku bogoslovije radio je kao učitelj u Padeju (1843–1846) i Obrovcu(1847–1848). Tokom Mađarske revolucije (1848–1849) sa ženom i decom boravio je u Požarevcu gde je otvorio privatnu školu koja je pripremala đake za upis u Beogradsku gimnaziju. Naredne godine preselio se u Novi Sad i na Čeneju radio kao
učitelj i đakon. Istovremeno je bio i učitelj u Devojačkoj osnovnoj školi u Novom Sadu a potom  administrator parohije i sveštenik (1852–1856).

Kao suplent Novosadske gimnazije predavao je latinski jezik učenicima tokom 1857. godine.Posle izvesnog vremena dobio je nameštenje paroha u Uspenskoj i Nikolajevskoj crkvi u Novom Sadu.
  U nizu periodičnih publikacija objavljivao je ode, tekstove poučnog karaktera, besede i prevode u Srpskom narodnom listu, Bačkoj vili, Dragoljubu, Podunavci, Srpskim novinama...Pokrenuo je 1868. godine Besedu, list za crkvene, školske i narodne potrebe.Oženio se Katom sa kojom je imao osamnaestoro dece.Upokojio se 1886.godine i počiva na Uspenskom groblju u novom Sadu.


 

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Tagovi

Drugi pišu

Pročitajte više

Komentari (0)

Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

Politika
Tenis
Fudbal
ALBANCI U ŠOKU! Posle šamara međunarodnog suda lažnoj državi koja se žalila zbog Srbije, na Kosovu muk!

ALBANCI U ŠOKU! Posle šamara međunarodnog suda lažnoj državi koja se žalila "zbog Srbije", na Kosovu muk!