POZORIŠNA KRITIKA: Mogućnost novog čitanja

U DRAMATURŠKOJ adaptaciji Kate Đarmati, Andraš Urban režira "Majstora i Margaritu", jedan od ključnih komada dvadesetog veka o političkoj represiji, bez očekivanog "prštanja" zvuka, simbola i pozorišnog izraza.

foto privatna arhiva

Umesto očekivanog, Urban se opredelio za "postmoderni" pristup, zloupotrebljen u savremenom teatru... Da li je "učinkovito" žanrovski šarati tekst, koji je, još tridesetih godina prošlog veka, napisan ne samo profetski ("ulje je već prosuto, glava leti..."), već i u formi koja je anticipirala teatarski princip i avangarde apsurda, i postmodernu kraja veka, i postdramski teatar.

Voland (Pavle Jerinić) i Azazelo (Bojan Krivokapić) su Estragon i Vladimir ("Čekajući Godoa") naših dana, metafizički klovnovi, sada opasni, krvoločni, beskrupulozni, surovi. Anamneza zločinačkog uma Pontija Pilata (upečatljiva Vanja Ejdus) prepletena je sa Hristovim stradanjem i raspravom o Bogu i mogućnosti spasenja i milosrđa. Eterična Margarita (Nada Šargin) strada sa svojim žuđenim pesnikom Majstorom (Aleksandar Vučković), stradalnikom zbog svog romana o Hristu (simbol cenzure, jedan od najznačajnijih u delu Bulgakova). Bal, koji je okvir zbivanja je crni kabare za Urbana i Đarmatijevu, pa su uveli i songove, koje izvode Behemot, mačka (Julija Petković) i Hela (Vanja Milačić), zadužene i za komentarisanje, ironisanje i parodiranje, u stilu popularnih medija. Irena Popović Dragović prati radnju uživo, na klaviru...

Posle nekoliko desetina godina, "Majstor i Margarita" su ponovo na sceni Narodnog pozorišta. Očekivana oštrica Bulgakovljeve kritike se preobratila u kabaretsku satiru, što funkcioniše u našim vremenima pojeftinjenja svega. Izvrsni Pavle Jerinić i Bojan Krivokapić, divna Nada Šargin, uverljiv Aleksandar Vučković, vrlo dobri ostali likovi (Dragan Sekulić, Nedim Nezirović, Jelena Blagojević i Andrej Nežić), uvek čarobna Irena Popović, bajni kostim Bojane Nikitović i Stefana Savkovića čine ovu Urbanovu predstavu atraktivnom i značajnom. Ona se referiše na slavi Bulgakovljev tekst, prikazuje iste likove i gotovo tačan tekst, no, u tom podsećanju na slavnog "majstora", povremeno usporava i "šlajfuje", naročito zbog pevanja songova. Atraktivne scene, sa Isusom i Pontijem Pilatom su preblizu ovom vremenu, i taj savremeni fokus se čini nepotrebnim. Bulgakov je pisao pre gotovo čitav vek, a sve je tačno mapirao još tada, bez ostatka. Andraš Urban je još jedan "majstor" i njegovo tumačenje Bulgakova je, svakako, važno i značajno, uprkos prekinutoj niti, koja spaja Margaritinu čežnju za Majstorom, njihovo konačno ujedinjenje u smrti i prepreke koje nečastivi, zabavljajući se, postavlja pred ljudski rod, izazivajući paniku i pogreške.

A ko je to danas, nismo saznali.

Preporučujemo

Kultura

0 0

POZORIŠNA KRITIKA: Srpska nesreća

13. 11. 2024. u 07:30

Kultura

0 1

POZORIŠNA KRITIKA: Ples na oštrici noža

03. 11. 2024. u 12:22

Kultura

0 1

POZORIŠNA KRITIKA: Muške suze u Antošinim "komedijama"

28. 10. 2024. u 06:15

Kultura

0 2

POZORIŠNA KRITIKA: Mirandolina, žena na slobodi

14. 10. 2024. u 07:30

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije